Nije revolucija, ali je značajan pomak

Zahvaljujući pametnoj filozofiji da bi trebalo u potpunosti odvojiti operativni sistem od korisničkog interfejsa, UNIX-oliki operativni sistemi danas poseduju mnogo grafičkih radnih okruženja od kojih svako ima svoje prednosti i mane. Međutim, tokom prošlih godina iskristalisala su se dva najpopularnija i najfunkcionalnija, KDE i GNOME. Ovog leta razvojni tim KDE-a koji sačinjavaju stotine inženjera i programera predstavio nam je novo izdanje ovog, možda i najpopularnijeg okruženja.

K Desktop Environment (pri čemu K ne znači ništa), skraćeno KDE, predstavlja potpuno radno i razvojno okruženje za UNIX-olike operativne sisteme. Razlika između radnog okruženja i menadžera prozora (npr. WindowMaker) jeste to što radno okruženje pored menadžera prozora sadrži i razne programe, kao i razvojno okruženje za pisanje novih aplikacija. KDE u osnovnoj instalaciji sadrži praktično sve što vam je potrebno za nesmetan rad, od fajl-menadžera pa sve do instant messengera. Pored obilja programa i pomoćnih alatki, KDE krasi izuzetna funkcionalna i vizuelna podesivost tako da svako može da ga u potpunosti prilagodi svojim potrebama. S korisničke tačke gledišta, KDE donosi mnoge stvari i osobine od kojih neke još uvek nedostaju ostalim okruženjima:
• lep i podesiv izgled,
• radno okruženje koje je u potpunosti mrežno transparentno,
• integrisani sistem pomoći koji omogućava konzistentan i uniforman pristup uputstvima za korišćenje KDE-a kao okruženja, kao i njegovih programa,
• usaglašen i konzistentan izgled i ponašanje svih KDE programa,
• standardizovani meniji, trake s alatima, šeme boja...
• internacionalizacija: KDE je preveden na više od 80 jezika,
• centralizovano podešavanje radnog okruženja,
• mnogo korisnih KDE programa.

Da bi bio ovakav kakav je danas, KDE je prevalio ogroman put, od malog modula prastarog menadžera prozora fvwm, do potpuno nezavisnog vodećeg radnog okruženja. Sve je počelo još u oktobru davne 1996. godine kada je Matthias Ettrich objavio početak razvoja KDE-a. Od tada pa do danas KDE je neprestano rastao, doživeo 30 stabilnih izdanja i ovog leta došao do verzije 3.3.

Ključni momenat u razvoju KDE-a bilo je izdavanje Qt biblioteka (na kojima je zasnovan KDE) pod GPL licencom od strane Trolltecha, u septembru 2000. godine, što je omogućilo nesmetan razvoj KDE-a i priključivanje mnogih programera ovom projektu, do tada skeptičnih zbog komercijalne licence Qt biblioteka.

Pošto je KDE vremenom rastao, bilo je nepraktično držati sav kôd svih programa i biblioteka na jednom mestu, pa je KDE morao biti razbijen na više manjih projekata. Pored glavne podele na radno i razvojno okruženje, KDE se sastoji od nekoliko modula koji predstavljaju funkcionalne celine i ne zahtevaju svi instaliranje, sem prva tri koja su obavezna:
• aRts: analogni sintetizator u realnom vremenu i zvučni demon,
• KDE-libs: runtime biblioteke,
• KDE-base: osnovne komponente (menadžer prozora, panel, Konqueror...),
• KDE-network: Kopete, Knewsticker, KGet...
• KDE-PIM: KMail, KNode, KOrganizer, Kontact...
• KDE-graphics: grafički programi kao što su KDVI, KFax, KGhostView, KolourPaint...
• KDE-multimedia: Noatun, Kmidi, KSCD...
• KDE-utilities: KEdit, KCalc, KHexEdit...
• KDE-edu: razni edukativni programi,
• KDE-games: razne igrice,
• KDE-toys: mnogo zabavnih i prilično beskorisnih stvarčica,
• KDE-addons: dodaci za Konqueror, Kate, Noatun, Kicker...
• KDE-artwork: dodatne ikone, stilovi, čuvari ekrana, dekoracije prozora, pozadine...
• KDE-admin: veliki broj alatki za lakše podešavanje sistema,
• KDE-SDK: skripte i alati koji pojednostavljuju razvoj KDE aplikacija,
• KOffice: integrisani kancelarijski paket,
• Kdevelop: integrisano razvojno okruženje, podržava C/C++, C#, Java, Python, Perl...
• KDE-webdev: alati za Web razvoj (Quanta, kommander...)

Iako je verzija 3.3 došla relativno brzo posle 3.2.x, ona donosi dosta novina i poboljšanja, prvenstveno na polju brzine i funkcionalnosti. Ovo poslednje posebno se odnosi na Konqueror, koji je i fajl menadžer i browser. Stranice se sada brže iscrtavaju, a ispravljeno je dosta grešaka i implementirano skoro sve od W3C standarda. Dodati su mnogi programi od kojih je bitno izdvojiti KolourPaint, KSpell2, KThemeManager, Kimagemapeditor i klinkstatus koji dosta olakšavaju posao Web dizajnerima. Takođe su dodate i veze ka jeziku Python koje se sada održavaju u KDE-ovom CVS stablu.

Integracija komponenti, ono što je oduvek krasilo KDE, proširena je još više tako da je sada Kontact integrisan s programom Kolab, KDE-ovim groupware rešenjem, i KPilotom, alatom za komunikaciju s raznim PDA-ovima. Konqueror sada ima bolju podršku za instant messaging kontakte, s mogućnošću slanja fajlova, a ima i podršku za IM protokole (npr. irc://, msn://...). KMail može da prikazuje status IM kontakata, dok je recimo Juk dobio podršku za rezanje audio CD-ova preko K3B-a.

Od manjih poboljšanja radnog okruženja interesantno je napomenuti da je Konquerorov rad sa jezičcima sada umnogome poboljšan tako da se možete prebacivati s jednog jezička na drugi točkićem na mišu, a dodat mu je i RSS preglednik u bočnom panelu. Konačno je urađeno i HTML uređivanje, te KMail može da šalje i HTML poruke, dodati su antispem/antivirus čarobnjaci, automatsko upravljanje dopisnim listama, poboljšana podrška za kriptografiju, kao i zgodno polje quicksearch.

Spisak novina se ovde ne završava i bilo bi potrebno mnogo prostora da bismo ih sve nabrojali, pa zainteresovani mogu da pogledaju kompletnu listu na matičnoj stranici KDE-a.

Naročitih vizuelnih poboljšanja nema. Kao u verziji 3.2, i u 3.3 KDE-ov podrazumevani stil je „Plastik” koji daje čist, pregledan i nezamarajući izgled. Doduše, mnogi programi su dobili „fejslift” te su pregledniji i lakši za korišćenje, ali o ovome ne bi trebalo mnogo mudrovati pošto za KDE postoji mnogo stilova, dekoracija prozora i ikona tako da će svako prilagoditi vizuelni aspekt KDE-a svom ukusu.

Naravno, ima i nekoliko „sitnica koje život znače”, tako da sada kada se prebacujete s prozora na prozor pomoću kombinacije tastera ’Alt+Tab’, KDE iscrtava prozorčić s detaljnim spiskom prozora i ikonama, a slično se ponaša i prilikom promene virtuelne radne površine gde ćete pored imena radne površine dobiti i sve otvorene prozore na njoj.

Sve u svemu, KDE 3.3 ne predstavlja revoluciju kao što su to bile verzije 2.0, 3.0 i 3.1, već samo jedan evolutivni korak u razvoju ovog radnog okruženja. Ova verzija je bila motivisana ispravljanjem bagova (ispravljeno ih je oko 7000), ispunjavanjem sitnih želja korisnika (dodato je preko 2000 „sitnica”), kao i povećanjem brzine i odziva celokupnog radnog okruženja. Iako nema nekih velikih poboljšanja što se tiče onoga što korisnik vidi, zbog ispravljenih grešaka i povećanja brzine rada, ova verzija zaslužuje da zameni seriju 3.2.x na vašem računaru. Ko hoće revoluciju, moraće da sačeka sredinu sledeće godine i KDE 4.0, pošto će Trolltech novu seriju biblioteka izdati tek krajem godine.

Toplica TANASKOVIĆ