Iskustvo govori da nikada ne treba verovati bilo kakvom zvaničnom saopštenju ijedne institucije ili pojedinca. Kada je u igri više od 500 evra, svako će radije lagati nego dozvoliti gubitak.

Jedan od većih skandala 2003. godine bila je krađa izvornog koda igre Half-Life 2. Kruži priča da je supervešti haker provalio Valveov Intranet i sa računara Gabea Newella (CEO) lagano isisao source. Ovaj mučenik nije ništa primetio, iako mu je neko sa stola downloadovao gigabajt informacija! Digla se ogromna prašina, pozvan je FBI, izvršeno je nekoliko premetačina u kućama hakera koji imaju dosije, ali NN počinilac je ostao anoniman i bezbedan. Izlazak igre je u međuvremenu odložen za april 2004. godine, pa za leto ili ranu jesen... Kašnjenje od godinu dana za nastavak jedne od najznačajnijih PC igara teško je palo milionskoj fan-bazi. I meni je bila frka, ali sam se smirio ritmičkim disanjem.

Gotovo niko nije malo dublje razmislio o čitavoj stvari. Teorija o misterioznom strancu je ostala jedino objašnjenje za krađu, dovoljno uobičajena da ne podigne previše obrva i dovoljno prihvatljiva da u nju svi poveruju. Pošto imam izuzetno razvijenu sposobnost kriminogene dedukcije i analize, slobodan sam izneti svoju teoriju, nešto drugačiju od službene. Dakle, ja smatram da je za krađu posredno ili neposredno odgovorna nVidia. Tačnije rečeno, neko iz njenog najužeg rukovodstva.

Posle „skandala” s kompanijom MadOnion, proizvođačem popularnog 3D marka, koju je nVidia optužila, tvrdeći da verzija 2003. nerealno favorizuje ATI grafičke čipove, sve češće je počelo da se govori o progresivno klimavijoj poziciji kuće koja je svojevremeno svarila moćni 3Dfx. Microsoftovo saopštenje da će sledeći Xbox pokretati ATI, a ne nVidia grafika i tržišni neuspeh GeForcea FX5800 (i mlak prijem 5200, 5600 i 5900 serije) dodatno su destabilizovali ovu moćnu kompaniju, bacajući je, posle nekoliko godina dominacije, u laganu defanzivu. Situacija je još daleko od neke ozbiljnije krize. A onda bomba: „Valveova interna testiranja pokazuju da su novi ATI čipovi mnogo bolji za Half-Life 2 u DirectX 9 modu, filtriranja su lepša, bla-bla-bla...”. Valve odlazi dalje od otvorene propagande, potpisujući interesantan ugovor sa ATI-jem: svaki od iole jačih modela iz Radeon serije dolaziće u paketu sa full verzijom Half-Lifea 2 ili sa kuponom za igru dok ona ne bude gotova! Najznačajniji FPS u poslednjih nekoliko godina i premijera nove tehnologije koju dobijate besplatno ako pazarite malo jači Radeon, koji je ionako jeftiniji od nVidijinog FX-a 5900! Teorija o dijaboličnom paktu Valvea i ATI-ja dobija na snazi i zahvaljujući prvobitno projektovanom datumu izlaska: 30. septembar 2003. godine je daleko van praznične šoping sezone, što bi omogućilo potpuni fokus na Half-Life 2 u ovako posnom periodu bez novih naslova. Suvisla teorija da će svaki iole ozbiljniji igrač pazariti HL2, a da će bar polovina kupaca igre nadograditi računar zarad boljih performansi objedinjena je u ovom superprimamljivom bundleu koji, na nVidijinu beskrajnu radost, nije ugledao svetlost dana.

Ovo bi, bez preterivanja, bilo ravno apsolutnoj katastrofi za nVidiu. Ovo bi značilo nekoliko stotina miliona dolara gubitka, pad vrednosti akcija, preispitivanje optimizacionih ugovora sa Electronic Artsom i nezanemarljiv pad prestiža. Half-Life 2 bi postao novi benchmark za D3D testove i broj FPS-a, što bi u sledećih nekoliko godina dodatno grobarilo nove i napredne serije GeForcea. Ovo se moralo sprečiti. nVidia je ozbiljna kompanija, a ozbiljne kompanije ovakve stvari ne prepuštaju slučaju, pogotovo kada su ih unapred svesne. Dalji razvoj događaja, bez dokaza, možemo elaborirati kroz prizmu fikcije, ali je gotovo sigurno da je na sastanku najužeg rukovodstva doneta odluka da se krene s pretnjama. Pošto je ATI krupan zalogaj, kose oči nVidijinih direktora su se usmerile na dobroćudnog debeljucu iz „Ventila” i na njegov hard disk. Preko kanala crnjih od ponoći iznajmljen je nindža-haker koji je posao majstorski odradio. Opasnost je odložena za najmanje godinu dana.

Kad malo bolje razmislite, ova teorija ima mnogo više smisla od teze o počiniocu čiji su jedini motivi bili prestiž, nestrpljenje i želja za igrom u kojoj je hteo da uživa prvi. Prljave igre ovakvog tipa nisu retkost u svetu krupnog kapitala, samo što su u većini slučajeva legalne. Takođe, iskustvo mi govori da nikada ne treba verovati bilo kakvom zvaničnom saopštenju ijedne institucije ili pojedinca. Kada je u igri više od 500 evra, svako će radije lagati nego dozvoliti gubitak. U Valveovom slučaju, obznanjivanje sumnje u počinioca stavilo bi im na vrat finansijsku imperiju s kojom bi se teško ili nikako izborili. Stoga momci ćute i ponovo pišu dobar deo enginea igre.

Nije trebalo da se bodu sa rogatima.

Miodrag „ritmički” KUZMANOVIĆ