.yu

Promena imena države ne povlači automatsku promenu Internet domena • „Telekom” i dalje iznad zakona

Naša država je nedavno promenila ime, međutim, još dugo će biti aktivan domen .yu. Naime za određivanje Internet domena nadležna je Agencija za dodelu Internet naziva i adresa – ICANN (www.icann.org) striktno se držeći tablice skraćenica država i nezavisnih teritorija, opisane stadardom ISO 3166-1 (www.iso.org/mara/iso3166). Ovaj standard ima mnogo širu upotrebu, a odluku o promenama donosi ISO. Savezni zavod za standardizaciju može dati svoje mišljenje u vezi s novim nazivom skraćenice za našu zemlju, ali ono za ISO nije obavezujuće. U zavisnosti od toga da li će UN priznati zajednicu Srbije i Crne Gore kao jedan ili dva entiteta mogu se očekivati jedna ili dve nove skraćenice i za Internet domen.

Međutim, jedno je izvesno, domen „.yu” će opstati bar još godinu dana nakon donošenja odluke o novim domenima. Može se desiti i da ISO sačeka ugovoreni period od tri godine kada će se konačno znati da li će zajednica država opstati, pa da tek onda odluči, jer je proces promene oznaka države veoma skup.

Kada govorimo o domenu „.yu” treba napomenuti da je u toku donošenje novog pravilnika za korišćenje domena (nacrt se može naći na adresi www.arii.sr.gov.yu/Pravilnik.pdf, a ugovor na www.arii.sr.gov.yu/Ugovor.pdf), da je Zavod za informatiku i Internet već dobio potrebnu opremu za administriranje domena, a da su ljudi koji će se baviti administriranjem na obuci. Očekuje se da do leta počnu da važe nova pravila u domenu „.yu”.

Sporni zakon

Već više od godinu i po dana radi se na donošenju novog Zakona o telekomunikacijama. Međutim, ni danas, kada je zakon relativno blizu usvajanja, on nije usklađen sa onim što EU zahteva i pored brojnih primedbi od strane nadležnih evropskih institucija. Bez usklađivanja sa zakonima EU neće biti moguć ni prijem u mnoga evropska tela koja vode ka ulasku u EU, što je naš deklarisani cilj. Krajem oktobra 2002. godine Evropska komisija je uputila pismo našoj vladi povodom problema zbog neusklađivanja predloga zakona sa zahtevima EU i STO (Svetske trgovinske organizacije). Pošto na tom planu ništa nije promenjeno, Evropska komisija je prekinula dalju saradnju po pitanju ovog zakona. Nedavno je Karl Bilt uputio pismo Ministarstvu saobraćaja i telekomunikacija u kome traži da se Dragor Hiber (predsednik UO „Telekoma”) isključi iz svih organizacija koje sarađuju sa evropskim institucijama iz oblasti telekomunikacija.

Svemoćni „Telekom”

Nakon zatišja u sukobu „Telekoma” i provajdera došlo je do još veće eskalacije. Prvo je došlo do otkupa dela akcija „Telekoma” čiji su vlasnici bili Italijani. Time je zvanično ukinuta osnovna kočnica u funkcionisanju ovog, ponovo većinski srpskog preduzeća. Mnogi su pomislili da će doći kraj mukama korisnika kada je instalirana jedna nova telefonska centrala u Beogradu; tada je po prvi put zvanično pomenuta skraćenica ADSL, ali u to vreme je prezentovan i predlog „Telekoma” o promeni tarifnog sistema u telefonskom saobraćaju. Predlog se oslanja na ono što se već desilo u Hrvatskoj i Sloveniji, gde je izjednačena cena lokalnog i međugradskog poziva. Međutim, da lokalni razgovori ne bi previše poskupeli, predložene su dve zone, umesto dosadašnje četiri. Predlog bi mogao da zaživi krajem leta ili početkom sledeće godine, a tom prilikom bile bi smanjene i cena međunarodnog saobraćaja.

Ubrzo nakon toga provajderi su doživeli nova iznenađenja koja su nagovestila da povratak „Telekoma” pod domaće okrilje neće doneti bolje dane. Prvo je najavljen novi cenovnik za iznajmljene veze, sa cenama višim i do 30 puta, a zatim su počeli problemi sa iznajmljenim vezama. Na preko sto iznajmljenih linija stavljeni su filteri, tako da je kapacitet veze ograničen na 9600 bit/s! Najgore je prošla „Memodata”, kojoj su sve veze isfiltrirane, a zanimljiv je slučaj da je kompanija „Novosti”, jedan od većih korisnika ovog provajdera, nakon filtriranja prešla na Internet sisteme „Telekoma Srbija”, uz cenu višu od one koju je plaćala svom bivšem provajderu.

Ovakav čudan potez „Telekoma” može se objasniti samo željom za preuzimanjem velikih korisnika provajdera, tj. željom za preuzimanjem profita, jer „Telekom” tvrdi da je zbog VOIP-a godišnje na gubitku 30 miliona evra! Ipak, ovakvo ponašanje može da se objasni i kao prisilna metoda za prelazak na „digitalne linije” koje zapravo predstavljaju iste te parice, bez filtera, sa aktivnom opremom na krajevima, koje su višestruko skuplje. I povodom ovih događanja stizala su pisma iz Evrope na adrese naših političara (poput pisma Erharda Buseka, koordinatora Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope predsedniku vlade).

Po svemu sudeći i prema onome što smo imali prilike da čujemo od Džoa Maknamija, pravnog zastupnika Evropskog udruženja Internet provajdera pred Evropskom komisijom u Briselu, koji je boravio u Beogradu u organizaciji Centra za razvoj Interneta, naša zemlja odlučila se za monopol u oblasti telekomunikacija koji na kraće staze donosi više novca državnoj kasi. Alternativa je deregulacija telekomunikacija, što će u narednom periodu omogućiti razvoj čitave privrede i društva, prelaz u informatičko društvo i ekonomiju znanja, uz obezbeđivanje još više novca državnoj kasi.

Dušan DINGARAC