„Imam 15 godina, čitav raspust pred sobom i centralu iz četr’es’ prve...”

Odlučili ste da uvežbate taj UT 2003 ili Quake 3 i pokažete svima u svetu ko su žestoki momci sa Balkana? Prilično optimistična ideja... Kako se svaka diskusija sa roditeljima oko boljeg računara za igranje „tamo nekih igrica” završava sa „Marš u svoju sobu!”, odustanite od ideje da ćete Pentium 1 na 233 MHz zameniti makar Pentiumom 3, ako ne „četvorkom” ili Athlonom XP. Moguće je naravno i da nađete kompjuter ili pare na ulici (verovatnoća je ista), dobijete P4 za rođendan (verovatnoća je ista), ili od prijatelja, kumova, stričeva i ostale rodbine sakupite dovoljno novca (verovatnoća je ista), a last resort je vežbanje tog Quake 3 u nekoj igračnici, kako biste kroz nekoliko meseci na nekom turniru osvojili „velike pare” ili računar (verovatnoća je ista).

Tako odlazite, gde drugo nego u igračnicu. Za 40-50 dinara po satu (što već možete dobiti od roditelja u vidu džeparca) možete igrati Quake 3 protiv raznih ljudi i tako vežbati.

Međutim, za dobru vežbu treba vam bar tri sata dnevno, svaki dan... To je već 40x3x7x4 (tri sata sedam dana u nedelji, četiri nedelje u mesecu), što ispada oko 55 evra. A ne treba zaboraviti da u taj isti džeparac ulazi i užina u školi, kao i uvek zanimljivi prevoz od 15 dinara, za šta uz jedno presedanje morate izdvojiti 60 dinara dnevno. Mnogo. Ali, ako svaki dan idete peške do škole i kuće i ne jedete ništa na odmoru, sakupićete tih 120 dinara za tri sata igranja dnevno.

Sa takvim računom odlazite u igračnicu, obično neku lokalnu gde nema mesta ni za miša, a kamoli šta drugo. Prostorija je provetravana poslednji put kada su unosili stolove, pa su vrata bila malo duže otvorena. Ako izaberete nešto bolje, recimo igračnicu sa 30 kompova, čeka vas milion ljudi koji urlaju, guraju vas dok igrate, a muzika trešti tako da ne čujete ni svoje misli. Dima ima dovoljno da ponesete parče mesa i napravite suvi vrat (što rešava pitanje užine, prim. ur.). Da zlo bude veće, među tih 30 koji sede i igraju, njih 29 je trenutno na mapi de_aztec podeljeni u ekipe od 15 i 14 igrača, i Terori se štekaju na spawnu, a Kaunteri ih napadaju sa svih strana... Naravno, vama pripada pozicija onog jednog koji je očigledno u čitavoj kombinaciji trinaesto prase. Ustajete da potražite sledeću igračnicu, a 4-5 zagriženih „Vuuunoooo” likova juri ka vašem sedištu.

Pranje dece

Konačno, nalazite idealnu igračnicu sa dovoljnim brojem računara, dobrim rasporedom kompova tako da mesta ima za svakoga i, što je još bolje – svi igraju Quake 3. Međutim, ne žele da vas prime u igru. Sačekate sledeću garnituru igrača i odlučite da igrate s njima. Ispostavi se da je to samo gomila dece koju perete bez problema. Prvih nekoliko minuta je zanimljivo, ali posle dosadi, a na lestvici izvežbanosti niste se popeli dalje od onoga što ste postigli protiv botova (kao najgoreg vida vežbe).

Negde nasred ovog puta nailazite na obaveštenje o Quake 3 turniru, kojih inače ima ukupno manje od 10 godišnje. Nekako ste tu upali. Ali, ti dobri i dostojni protivnici peru vas kao niko do sada (jer ste do tada igrali samo sa botovima). Ne date se, pitate ih za savete, oni vam otkrivaju ponešto, ali svakako ne sve, jer su tu i „lične tajne”. Narednih meseci trenirate bukvalno svaki dan, kada možete gledate kvejk filmove i demoe i „hvatate fore”, te za nekih tri meseca postajete dostojan pretendent za pobedu na Q3 turniru. Međutim, situacija sa domaćim turnirima ne uliva preteranu nadu. U proteklih godinu dana četiri Quake 3 turnira, na svakome nagrada 50 do 70 odsto od uplata; na 20-tak takmičara koji daju po, recimo, 100-200 dinara to iznosi oko 1000-2000, maksimum 3000 dinara... 50 evra. S tim brojem turnira i količinom novca, onaj željeni računar možete steći negde 2015. godine. Čak i da imate poverenja u turnire i lige koji kao prvu nagradu obećavaju 2000 evra i slične basnoslovne sume, nemate tu šta da tražite jer su oni samo za igrače naširoko popularnog Kauntera, kojeg očima ne možete da smislite i smatrate da to uopšte i nije igra.

Ino turniri

Šta preostaje? Okretanje svetu i igranje „stranjskih” turnira. Najlakše rešenje, koje čak ne zahteva ni put izvan grada, jeste EuroCup, ClanBase cup bilo koje vrste, liga i slično. Dobre su nagrade, deluje kao da tu nešto možete da uradite. Izmuvate od najboljeg ortaka, koji je sin vlasnika neke fabrike i ima P4 na 2 GHz koji koristi za surfovanje, dotični komp na nekoliko dana, ne biste li odigrali te mečeve. Ops, kod kuće imate telefonsku centralu koju je u amanet nekoj domaćoj babi (tada devojci) ostavio u nju ludo zaljubljeni nemački oficir pri povlačenju četr’es’ pete... Jedva da može da služi i za zvanje jer toliko krči, šušti i pišti (baba ili centrala?, pit. ur.) da katkad ni sebe ne čujete, a obično se desi da imate i ničim izazvanu konferencijsku vezu sa još dvoje ili četvoro ljudi, za koje nikad u životu niste čuli. Naravno, nekoliko miliona puta ste podnosili zahtev za novu centralu, ali u Telekomu kažu kako „nemaju sredstava”, „nemaju mogućnosti”, „seva im paja” (ovo treće, doduše dosta kulturnije), a u isto vreme napominju kako su cene mnogo niže u okruženju, izbacuju jedan-impuls-jedan-poziv tarifu i zabranjuju sve osim zvanja glasom jer to „nije po zakonu”.

Ništa, nalazite novu centralu, 31... Idete na Internet, konektujete se na ClanBase server, međutim imate ping 1000 ili 800... Zašto? Zato što signal putuje intergalaktičkom vezom Beograd – Beč – Dizeldorf – Vašington – Mars – Tatuina – Madrid – Prag – Budimpešta. Protivnici vas odbijaju kao HPB-a (igrača sa velikim pingom, u slobodnom prevodu). ISDN bi rešio problem, uz promenu provajdera na onog koji se drugačije rutira. Jasno, dobijanje ISDN-a je isto toliko verovatno kao da u Beogradu održe koncert zajedno Linkin Park, Vitni Hjuston i Nine Inch Nails. Postoji još mala mogućnost igranja zakupom iznajmljene linije do provajdera, ili putem kablovskog interenta koji se naveliko uvodi ovih dana, ali to je pakleno skupo, a ostaje pitanje kvaliteta usluge.

Karta do Amerike

Tu je i mogućnost igranja u nekoj igračnici povezanoj na Internet. One povezane na provajdera koji opslužuje većinu igračnica odmah zaboravljate, jer tu možete igrati isključivo na serverima tog provajdera i te igračnice; ping ka svakom drugom serveru je katastrofalan. Pojavljuju se i igračnice sa linkom ka nekim provajderima, što je pravi kablovski iznajmljeni link, ali je igranje papreno skupo jer se sve plaća po protoku, a ove igre, blago nama, poseduju veliki protok. Tako sat vremena Quakea staje 150-200 dinara. Za jedan meč neke lige treba vam oko 2 sata. Igraju se recimo dve mape, ubacite tu i treću za slučaj nerešenog rezultata, to je već sat vremena i još sat za zagrevanje pred svaku mapu, menjanje mapa, pauzu i slično. Takav užitak po meču košta 400 dinara, a morate da igrate sa brojnim protivnicima, recimo 50–100 (naročito ako je u pitanju liga) što vas košta 20 do 40 hiljada dinara. To mu, prebačeno u neke svima drage jedinice, ispada oko 330 do 650 evra, što je već ozbiljna cifra, blizu cene novog računara... A najgore je što nemate nikakvih garancija da ćete uzeti glavnu nagradu. Možda osvojite četvrto mesto, što ne donosi ništa, ili budete drugi i dobijete 300 evra, tek da vratite nešto uloženog novca.

Na kraju se okrećete turnirima koji traju obično tokom vikenda, prijava je maksimum 50 evra i lepo vam je. Međutim, svi vodeći turniri su daleko. Hoćete u SAD na CPL? Kao prvo, CPL „fura” samo Counter-Strike i odskora UT 2003. Nema veze kažete, prebacićete se na UT 2003? CPL planira da od ove godine uvede pravilo da mogu doći samo učesnici lige koja se igra pred turnir i traje nekoliko meseci. I to ćete da preživite? Super, onda vam treba samo još oko 2000 dolara za kartu (za taj jedan vikend), računajući da nećete spavati, ili ćete spavati u vreći koju ponesete. Šta, dobićete na lutriji? OK, fali još samo viza za Ameriku, a sigurno ćete lakše dobiti na lutriji od toga. Isto važi i za QuakeCon, kao najveći Quake turnir osim dela oko CAL lige.

Ove rečenice ipak nisu napisane kako bi svakome ubile želju za igranjem multiplayer igara. To je, prosto, realnost u koju ćete udariti čim poželite da se na bilo koji način dokažete u domaćim multiplayer vodama.

Milan ĐUKIĆ