„Men in Black 2”, „Scooby Doo”

Nema letnjeg hita bez kompjuterskih specijalnih efekata

Svake godine postoje dve sezone za velike filmske hitove, letnja i zimska, ali dok su zimski blokbasteri u pravilu zabava za celu porodicu – leto je vreme za akciju! Pored obaveznih specijalnih efekata u akcionim scenama, dva filma koja će se uskoro pojaviti u našim bioskopima imaju još jednu zajedničku stvar sem svojih crtanih predložaka: oba koriste kompjutersku grafiku za stvaranje likova – u jednom velikog broja sporednih, a u drugom naslovnog lika. Pogađate, govorimo o vanzemaljcima u filmu „Men in Black 2” i o ekranizaciji popularne animirane serije „Scooby Doo”.

Pre pet godina prvi „Men in Black” je pored rekorda u gledanosti i zaradi oborio rekord po količini novca koja je potrošena na specijalne efekte. Naime, režiser Beri Sonenfeld i kompanija „Dreamworks” potrošili su preko osamdeset miliona dolara na efekte od kojih su najimpresivniji bez sumnje bili brojni kompjuterski generisani vanzemaljci. Kako je tehnologija u poslednjih pet godina napredovala koracima od sedam milja, ne iznenađuje da drugi deo može da se pohvali sa još više vanzemaljaca i specijalnih efekata.

Priča je vezana za tajnu Agenciju za praćenje vanzemaljskih posetilaca našoj planeti. Ovog puta Zemlji preti zla vanzemaljka Serlina, koja se maskira u model koji reklamira donji veš (Lara Flin Bojl). Pošto je Agent K (Tomi Li Džons), koji je na kraju prvog filma ostao bez sećanja, jedina osoba koja zna tajnu Serlinine misije, Agent J (Vil Smit) ga vraća u „Ljude u crnom” i – nova avatura počinje.

Svi poznati vanzemaljci iz prvog dela „Men in Black 2” ponovo se pojavljuju. Od već legendarnih crvolikih stvorenja koja neprestano piju kafu, do psa Frenka i prodavca Džibsa. Tu je i desetak novih dizajna koji nose slikovita opisna imena: Tip sa pipcima, Paukoliki zec, Robotska sipa ili Tip koji se cepa. Iako je većina ovih likova bar u nekoj sceni predstavljena animatroničkom lutkom, svaka ima svoj 3D model za scene u kojima lutke nisu pogodne. Takođe, jedan od likova koji je zahtevao posebnu pažnju je Serlinin pomoćnik Čarli/Skrad. Obe glave ovog vanzemaljca glumi sada već kultni komičar Džoni Noksvil, koji je kompjuterski spajan u jednu osobu.

Kao što smo već pomenuli (SK 10/2001), zbog događaja od 11. septembra prošle godine, kraj filma u kojem su se pojavljivale kule „Svetskog trgovinskog centra” morao je da bude izmenjen, ali ne preterano. Tako su događaji i likovi samo preseljeni na drugu lokaciju, a deo specijalnih efekata iz milionske scene kada svemirski brod izleće iz jednog od tornjeva uspešno je „recikliran”.

Dok je pre pojavljivanja prvog filma „Men in Black” relativno mali deo publike znao za strip koji je služio kao predložak, za „Scooby Dooa” znaju sva deca širom sveta, pa je stvaranje uverljivog glavnog lika bilo mnogo veći izazov. Put ovog plašljivog psa-detektiva na veliki ekran počeo je pre osam godina kada je planirano da se koristi rotoskopija – kombinacija igranog filma i klasične animacije, slično filmu „Ko je smestio Zeki Rodžeru?”. Kako u poslednjih nekoliko godina kompjuterski generisan likovi u filmovima više nisu kuriozitet, bilo je jasno da će peti član družine „Mistery Inc.” biti digitalizovan.

Priča filma „Scooby Doo” počinje dve godine nakon raspada „Mistery Inc.-a”. Kada neko počne da tera goste iz njegovog odmarališta „Spooky Island”, Emil Mondavarijus (Rouen Etkinson) odlučuje da ponovo okupi slavnu družinu da mu pomognu u rešavanju nove misterije.

Preko sedamdeset animatora iz kuće „Rytham & Hues” dizajnirali su filmskog Skubija, ali su imali prilične probleme pri stvaranju 3D verzije slavnog lika. Finalni izgled „realnog crtanog lika” predstavlja kompromis između dve ekstremne ideje. Naime, inicijalno je stvoren 3D model koji je bio gotovo identična kopija crtanog Skubija „Hanne i Barbere”, ali jednostavno nije mogao da se uklopi u okolinu, tj. previše je podsećao na rotoskopiju. S druge strane, animatori su stvorili i apsolutno veran model nemačke doge koja je mogla da govori i gestikulira. Ali ovaj model, iako nije „štrčao” iz okoline, jednostavno nije bio Skubi Du, tako da je realna doga sve više približavana crtanom liku dok nije dobijen finalni izgled koji možemo da vidimo u filmu.

Takođe, digitalni Skubi poseduje i virtualne mišiće koji mu se ocrtavaju ispod dlake dok se kreće, ali je mnogo bitniji kompleksan skelet koji mu omogućuje glatke prelaze iz apsolutno vernog četvornožnog kretanja do ljudskih pokreta karakterističnih za crtani lik. Ipak, iako se pojavljuje u preko trista kadrova, Skubi ima jedan problem – vodu. Dok je rad sa mokrim psima u najmanju ruku neugodan, pravljenje mokrog digitalnog krzna za sada je manje uhvatljivo od duhova s kojima se Skubi suočava u filmu.

Dragan KOSOVAC