Moorhuhn 2 Winter Edition; Moorhuhn 3; Sven Bømwøllen; Sven Bømwøllen Øster Editiøn

U moru kompleksnih i ambicioznih igara koje se rasprostiru na više diskova i zahtevaju sve jače komponente, ponekad je pravo osveženje naleteti na kratku, jednostavnu i zabavnu igru koja će trajati najviše pola sata. Posebno je zgodno imati neku takvu igru na poslu, da se prekrati vreme ili odmori mozak...

Imajući upravo takvu ciljnu grupu na umu, nekoliko šašavih tipova okupljenih u ekipu pod nazivom „Phenomedia AG” stvorili su serijal igara o letećim pilićima (ili petlićima, kako vam drago) pod nazivom Moorhuhn. U početku beše samo jedna igra, urađena pod pokroviteljstvom znamenitog Johhny Walkera, ali je svetska popularnost prisilila autore da naprave još nastavaka. U svakom od njih, koncept je krajnje jednostavan – po ekranu mičete nišan i pucate na živinu koja izvire sa raznih strana, uključujući i primerke koji lete tamo-amo. Igra je vremenski ograničena, te je jedini motiv za konstantni povratak tamanjenju živine upis na high-score listu. Kao što rekosmo, jednostavno, zarazno, izazovno, uzbudljivo... sve odlike pravog hita, samo bez hardverske zahtevnosti, što je samo još jedan plus.

Zahvaljujući besomučnom downloadu sa Interneta (www.moorhuhn.de), Moorhuhn se brzo obreo na mnogim kompjuterima širom sveta (nama je igru doneo saradnik sa viškom slobodnog vremena i trebalo mu je celih pola sata da „navuče” ključne ljude redakcije da popodneva posvete tamanjenju živine...). Primetno je da su se igrom više oduševili zaposleni po kancelarijama („za istraživanje ruda i gubljenje vremena”), a manje klinci željni Counter-Raidera XIX. Pre više od godinu dana predstavili smo na ovim stranicama prvi i drugi nastavak Moorhuhna, a sada bismo skrenuli pažnju čitaocima na nova ostvarenja „Phenomedie AG”.

Pre svega, Moorhuhn 2 Winter Edition, koji nam daje poznato okruženje Moorhuhna 2 sa zimskim prekrivačem. Ova neznatna promena ambijenta omogućila je autorima da nadograde skrivene bonuse i naprave svojevrsnu parodiju na elemente iz originalne igre (recimo, pile skriveno iza drveta koje se nikada nije moglo pogoditi sada stoji zaleđeno, a kada ga igrač raznese ispiše se reč „Osveta!”).

Najnovija verzija napucavanja živine, pod rednim brojem 3, ubedljivo je najkompleksnija do sada, što se tiče skrivenih bonus-poena. Štaviše, caka ima toliko da ih je moguće otkriti tek posle dužeg igranja. S jedne strane, ovo produžava takozvani „hookability” faktor, držeći igrača duže vreme pred ekranom. No, isto tako i usložnjava igru čija je glavna odlika u početku bila jednostavnost i na tome je i počivala njena popularnost. Ukusi su različiti.

Dokaz da su momci iz „Phenomedie AG” očigledno farm boys jeste njihova najnovija zezalica, Sven Bømwøllen (http://sven.bild.de). S pernate živine otišli su korak dalje i ovog puta nam dali da se iživljavamo na stadu ovaca. Naslovna uloga poverena je crnoj ovci koja je uz to i jedini mužjak u stadu. Sledeći zov prirode, Sven mora da se potrudi oko svake ženke na najprirodniji mogući način (u nastavku teksta očekujte još sličnih eufemizama za plain sex), za šta igraču služi taster ’Space’. Svenov trud utiče na raspoloženje ovce iza čijih se leđa mota, pa ona postaje sve veselija. Što je ovca duže uskraćena za ovu prirodnu potrebu, postaje sve neraspoloženija, dok na kraju ne počne da besni i neuračunljivo se ponaša (još jedan primer preuzet iz prirode). Ako joj se Sven tada nađe nadomak rogova, neće se lepo provesti.

Raspoloženje ovčica prikazano je simbolima vremenske prognoze iznad glave svake od njih, pa Sven može lako da odredi prioritete kada se baci na „posao”. Da mu otežaju položaj, tu su pastir i blesavi ovčarski pas. Pas sledi Svena u stopu, a pastir krstari poljanom, ali ako bilo koji od njih dohvati našeg latin lovera, ubije Boga u njemu. Kako je cela igra urađena u stripskom maniru, svaka od ovih situacija je vrlo komično nacrtana i uvek izaziva veselje publike (publika se, naravno, automatski umnožava iza leđa igrača koji na pitanje radoznalaca odgovori uličnim jezikom šta radi – ne radoznalima, već ovcama). Pas se, inače, posle nekog vremena umori, pa klekne pokušavajući da dođe do daha. Ako mu se Sven tada nađe iza leđa... pa, pokušajte to i sami, ali tek posle trećeg nivoa, pre toga je onemogućeno.

Kako se koja ovca oraspoloži, nestane sa ekrana. Cilj svakog nivoa je, naravno, očistiti ekran odnosno razveseliti sve ovce. U izbegavanju psa i pastira Sven može naći pomoć u baricama vode i obližnjem jezeru – ako uskoči u vodu, biva prebačen na neki drugi deo ekrana, metodom slučajnog izbora. Kao pomoć služe i raznobojne pečurke razbacane po poljani – jedne ga ubrzavaju, druge služe kao vijagra, treće opet imaju negativno dejstvo usporavanja ili kvarenja raspoloženja celom stadu. Tu je i leteći tanjir koji otima ovce, a ako se i Sven nađe u dometu njegovog svetlosnog zraka, postaje „mali zeleni” čije se seksualne moći i pokretljivost ubrzavaju do neslućenih razmera. Za posebnu efikasnost – deset „oraspoloženih” ovaca za minut – dobija i oreol, što ga čini neranjivim neko vreme.

Kao i u slučaju Moorhuhna, otkrivanje caka tokom igre i primena različitih taktika uvećavaju njenu raznovrsnost i podstiču igrača da joj se iznova vraća. Uz to, „Phenomedia AG” je za Uskrs pripremila i specijalno izdanje Die Øster Editiøn, sa novim pozama, jajima umesto pečuraka, zekama čija je seksualnost već poslovična, pa preporučujemo download i ove, kao i svih igrica „Phenomedie AG”. Razgaljuju dušu.

Nenad VASOVIĆ