Douglas Noel Adams (1952 – 2001)

Jedanaestog maja ove godine, jedan je čovek na brzinu spakovao svoj prtljag: ogromno životno iskustvo, gomilu sećenja, i veliki beli peškir – jedinu stvar bez koje nijedno razumno biće u ovom univerzumu ne bi trebalo da krene na put, pa makar to bio i put bez povratka. Znao je on da ovoga puta ne mora da nosi ništa više do svojih uspomena, jer dok se pakovao, jedna je sablasna prilika, u crnoj odori i sa naoštrenom kosom, strpljivo čekala da joj se pridruži. Kada su kopče na koferu škljocnule poslednji put, deleći vreme na nekoliko prolaznih trenutaka i beskrajne hodnike večnosti, putnik je, držeći peškir u ruci, pozvao najbliži prevoz. Znajući da se tom pozivu neće odazvati nijedan taksi svekolikog univerzuma, crna prilika je pucnula koščatim prstima i odaslala svoju crnu kočiju. A onda, razmišljajući ko je sledeći na njenom spisku, zavalila se u fotelju i pustila malo lake muzike.

Daglas (Douglas) Noel Adams, pisac jednog od najčitanijih književnih dela dvadesetog veka, čuvenog „Autostoperskog vodiča kroz galaksiju”, preminuo je od posledica srčanog udara u 49. godini. Veliki gubitak za poklonike naučne fantastike, ali još više za one koji cene engleski humor, često bizaran i na granici apsurda, a opet dopadljiv i originalan. Za Daglasa Adamsa put ka svetskoj slavi počeo je 1978. godine kada se, kao relativno mlad novinar, prihvatio zadatka da za „BBC” napiše radio-dramu sa naučnofantastičnom tematikom, koja je u to vreme doživela veliki „bum” zahvaljujući senzacionalnom uspehu filma „Star Wars”. No, Adamsova „spejs-opera” nije bila ni nalik Lukasovoj epopeji. Bila je to sjajno zamišljena i maestralno napisana parodija na savremeni SF. Za kratko vreme avanture Artura Denta i njegovih prijatelja postigle su takvu popularnost da se njihovom tvorcu nametnula potreba da ih objedini. Tako je nastala, kako je sam Adams govorio, „trilogija u pet tomova” („Autostoperski vodič kroz galaksiju”, „Restoran na kraju univerzuma”, „Život, univerzum i sve ostalo”, „Do viđenja, i hvala na svim ribama” i „Uglavnom bezopasni”), koja mu je obezbedila internacionalnu slavu i mesto u istoriji žanra. Adams inače nije bio posebno plodan pisac, iz njegovog pera izašla su još samo dva kratka satirična romana o detektivu Dirku Džentliju, te nekoliko priča i eseja.

Zajedno sa Terijem Džonsom, jednim od Montipajtonovaca, osmislio je i priču o zlosrećnom svemirskom brodu „Titanik”, koja je pre tri godine bila pretočena u odličnu kompjutersku avanturu. Nažalost, Daglas Adams nije doživeo da vidi prvu klapu sa snimanja filma „The Hitchhiker’s Guide to the Galaxy”, čije su pripreme već uveliko bile u toku, niti da odigra istoimenu arkadnu avanturu, koja se na tržištu očekuje tokom iduće godine.

Zbogom, gospodine Adams, i hvala na svim knjigama; uglavnom urnebesnim, svakako bezopasnim, našim vodičem kroz humor i satiru, kroz život, tako surovo kratak, kroz univerzum, tako beskrajno velik, i sve ostalo što nas čini onim što jesmo. Ne brinite, čitaćemo ih i voleti, možda još više nego dok ste bili s nama. A kada se crna kočija jednom zaustavi, i vi se nađete ispred restorana na kraju vremena, na mestu gde ono više nema nikakav značaj, znajte da svako od nas, svesno ili ne, nosi sa sobom po jedan peškir. Jer, svi smo mi autostoperi koji putuju kroz prostor i vreme ka istom odredištu. Samo su nam međustanice drugačije.

Slobodan MACEDONIĆ