Na tržištu sportskih igara „Gremlin Interactive” više godina unazad beleži solidan uspeh. Svojom Actua familijom simulacija ovaj britanski softverski gigant uspešno je obuhvatio gotovo sve najpopularnije sportove današnjice. Međutim, kada je u pitanju hokej na ledu, Actua Ice Hockey nije ispunio sva očekivanja, u najvećoj meri zbog velike popularnosti konkurentnih programa, posebno onih sa žigom „Electronic Artsa”, ali i zbog svoje tehničke inferiornosti. Posle nešto više od godinu dana pauze „Gremlin” je iskoristio nedostatak sveže simulacije hokeja i na kraju ovogodišnje sezone uradio nastavak koji je, barem u nekim aspektima, trebalo da opravda rejting firme.

Nije da smo izgoreli od nestrpljenja čekajući Actua Ice Hockey 2, ali moramo priznati da su najave i neki preliminarni utisci pobudili prilično interesovanje ljubitelja hokeja na svim meridijanima. Od nastavka se, pre svega, očekivao napredak u tehničkom pogledu i on je obezbeđen kroz novi engine koga smo imali prilike da okusimo u trećem nastavku Actua Soccera. Na žalost, već na ovoj koti završava se priča o suštinskim prednostima ovog programa. Nakon pojave finalne verzije strasti su se brzo stišale, prašina se slegla, a ukupni utisak jedva da je za dlaku izbegao kliničku smrt. Ozbiljni poštovaoci simulacija hokeja moraće da se vrate svojim dosadašnjim favoritima, dok će oni manje zahtevni biti nagrađeni jednostavnom zabavom na kratke pruge.

I pored toga što se u igri nalazi 31 ekipa sa oko 770 igrača, „Gremlin” nije obezbedio nikakvu oficijelnu licencu (što i ne treba da čudi ako se uzmu u obzir astronomski visoke cene po kojima se one obezbeđuju), tako da takmičenje nosi naziv Gremlin Hockey League. Timovi su ipak dobro osmišljeni, a među igračima su mnogi asovi ovog sporta, naravno pod modifikovanim imenima. Opcijama su obuhvaćeni svi za ovaj sport standardni modaliteti takmičenja. Igra se može odvijati kroz dva moda. U arkadnoj varijanti sučeljavaju se dva tima sa po tri igrača, pravila su redukovana, teren je manjih dimenzija i akcenat je stavljen na akciju i brze reflekse. Zanimljivo je da na boljim računarima igra na momente teče neprijatno brzo, što daje veliku prednost kompjuterski vođenom timu (često nećete ni videti pak koji vam cepa mrežu). Ozbiljniji (u ovom slučaju i dosadniji), simulacijski mod donosi kompletan hokej sa kompletnim timovima i pravilima (za one kojima pravila hokeja nisu bliska na disku postoji bogat help koji bi trebalo da reši problem).

Grafika u igri je sasvim pristojna, a fizički model igre zadovoljva samo najniže kriterijume. Solidni potencijali novog enginea definitivno nisu eksploatisani do kraja, a ni motion captured tehnika animacije igrača više nije nikakvo čudo. Iako postoji solidan izbor položaja kamere, nijedan ne pruža dovoljnu preglednost i zadovoljavajući uvid u zbivanja na terenu. U timskim sportovima gde se lopta kreće brzo, a hokej je sigurno jedan od njih, neophodno je obezbediti hitru kameru koja u svakom trenutku drži pak u fokusu, što ovde nikako nije slučaj. Hvatanje saigrača u ofsajdu samo je jedan od problema uzrokovanih sniženom preglednošću. Gorak šlag na torti su brojni bagovi, gde se posebno ističu problemi sa kolizijom objekata (igrači se u stilu Dejvida Koperfilda provlače kroz mrežu od gola ili jedni kroz druge - srećom, ne tako često). U tehničkoj „izvedbi” moglo bi da se nađe još sijaset rupa (loš replay, identično proslavljanje pogotka domaćeg i gostujućeg tima, uglasti likovi sa „nalepljenim” facama, dezorganizovan komentar, kljakavi zvučni efekti, arhaičan komandni interfejs u menijima...), no nećemo „sitničariti”...

Osećaj tokom igranja, kako je već rečeno, svakako ne može da zadovolji nijednog ozbiljnijeg ljubitelja hokeja na ledu. Gotovo da ne postoji mogućnost organizovanja dobre odbrane i brzog kontranapada (treba sačekati da se kamera „smiluje” da prikaže slobodne saigrače), dok na golu stoje, čini se, teški alkoholičari koji padaju kao kruške, a zatim ostaju da se izležavaju na ledu. Vrhunac ove maskarade dostignut je u momentu kad je pak prošao kroz gol sa zadnje strane, što je registrovano kao pogodak koji je praćen zaslepljujućim svetlosnim efektima. Jednom rečju, u Actua Ice Hockey 2 ništa nije nemoguće. U modu za dva igrača stvari stoje nešto bolje; čak se može reći da je igra zabavna. Najinteresantniji su momenti fizičkog obračuna i realistične povrede proistekle iz takvog razračunavanja (postoji četiri posebna tastera za izvođenje nesportskih udaraca).

I pored najbolje volje teško je naći efektnu reč utehe za Actua Ice Hockey 2. Tehnička nedorađenost i nedostatak bilo kakvih inovacija u izradi, uz ranije nabrojane propuste čini ovaj program promašenom investicijom. Moglo bi se čak reći da je prethodni nastavak u svoje vreme ostavio bolji utisak - barem je bio lakši za igranje, a imao je i zvaničnu licencu Olimpijskih igara u Naganu. Igra ne zaslužuje mesto u Actua serijalu, a bogami ni u našim domovima. Better luck next time.

Gradimir JOKSIMOVIĆ