Apple iMac

Apple iMac

Tačno četrdeset dana nakon svetske premijere, prvi primerak novog računara iz „Applea” stigao je i na ove prostore. Ljubaznošću beogradskog „Meridiana” u našoj redakciji našao se samo dva sata kasnije. Sve što je moglo da se sazna o novom Meku i zaključi na osnovu fotografija ipak nas nije dovoljno pripremilo na ovaj susret.

Prodaja u Americi je krenula tako dobro da „Apple” jedva uspeva da odgovori potražnji, a reakcije stručnjaka i kupaca su veoma pozitivne, Ipak, iMac sigurno nije računar koji će se na ovim prostorima prodati u većim količinama. Pre svega, to nije sprava na kojoj se vrti Windows, sa svim što to znači (jer, treba li reći, Macintosh nije PC; nevažno da li je bolji ili lošiji). Na jednom ovakvom tržištu, gde Macintosh kupuju samo retki koji tačno znaju zašto to rade, iMac će zato biti retko viđen.

Naš procentualni utisak na kraju ovog teksta može slobodno da se umanji i za 15 do 20 odsto, kada se uzmu u obzir sve specifičnosti našeg tržišta zbog koji neke osobine ovog računara gube na značaju. Prostor nam ne dozvoljava da se upuštamo u detalje, pa ćemo izneti samo nekoliko utisaka o računaru i radu sa njim. Od prvih najava učinilo se da bi iMac mogao da bude veoma zanimljiv proizvod.

I jeste. Već od kutije u kojoj dolazi, na osnovu čije veličine ne može da se poveruje da je unutra čitav računar, a ne samo monitor (i uvoznik je imao problema da carinike ubedi da je to kompjuter, a ne monitor). Prvo se zapaža da je iMac zaista poluprovidan, u kombinaciji plave i bele plastike. Providna je i tastatura, miš i kablovi, pa onaj za napajanje, a čak je i kuglica u mišu pola plava, pola bela! Veoma je praktična velika ručka za nošenje računara, a na prednjoj strani podnožja nalazi se nožica koja može da se podigne, čime se povećava nagib računara, tj. ekrana. Ista stvar postoji i na, inače odličnoj, tastaturi. Miš je potpuno kružnog oblika i iznenađujuće mali, što ne utiče na njegovu funkcionalnost.

„Instalacija” računara traje oko 30-40 sekundi! Kabl za napajanje se utakne gde treba, kabl tastature ide u predviđeni USB port na boku računara/monitora, a miš se utakne u bilo koji od dva takva porta na tastaturi (za levoruke i desnoruke; lepo). Ostaje samo da se pritisne dugme za uključivanje računara...

Monitor je odličan, mnogo bolji od većine petnaestica koje se ovde kupuju. U rezoluciji 1024 x 768 radi sa 75 Hz u High Coloru. Sva podešavanja su digitalna i to softverska, pomoću miša iz Control Panela. Ponavljamo da iMac nema ugrađenu disk jedinicu (zahvaljujući Internetu to je, izgleda, manji problem nego što se predviđalo), a CD drajv deluje dosta krhko, s obzirom da se potpuno isti mehanizam koristi u „Appleovim” portabl računarima Powerbook serije.

G3 procesor je zaista brz (mada prema testovima stranih časopisa ne toliko koliko „Apple” tvrdi). ATI-jev Rage IIc čip zadužen za grafiku dobro se snalazi i sa 2D i 3D primenama i sve se na ekranu dešava veoma glatko. Sa ugrađenim 56K modemom i Ethernet priključkom iMac je spreman da komunicira sa bliskim i udaljenim računarima, što ga pre svega kvalifikuje za surfovanje, ali će imati uspešnu primenu i kao terminal/radna stanica u lokalnim mrežama.

Po većini suštinskih stvari, iMac je Macintosh kao i svaki drugi. Kupci će veoma ceniti to što je sav softver već instaliran i spreman za rad, a spisak naslova je podugačak i dovoljan za većinu opštih primena, uključujući Internet.

iMac krase dobro odmerene tehničke osobine (uz nekoliko kompromisa koji su iznuđeni potrebom za finansijskom konsolidacijom „Applea”), moderna rešenja (USB, 56K, mreža...), veoma inovativan i dopadljiv dizajn, opremljenost po sistemu „uključi i radi”, lakoća upotrebe još veća nego kod ranijih modela... i dobri rezultati prodaje nisu izostali. Čini se da bi „aj-mek” mogao da postane značajan jednako kao prvi Macintosh pre četrnaest godina.

Tihomir STANČEVIĆ