MacroSystem Casablanca

Amiga je zbog svojih osobina od početka bila vrlo pogodna za video produkciju, o čemu svedoče i brojne TV stanice koje je koriste. Firma „MacroSystem”, tvorac Dracoa (Amiga klon sa VLab Motion karticom), ovoga je puta ponudila tržištu proizvod baziran na Amiga tehnologiji specijalno namenjen za video montažu. To je u stvari pojednostavljena verzija Draco sistema upakovana u kućište veličine video rikordera, koji ima samo jednu namenu – da omogući lako i kvalitetno kreiranje video sekvenci.

Casablanca sistem za nelinearnu montažu i video efekte isporučuje se u povećem paketu, u kome se još nalaze i potrebni kablovi, trekbol, PC tastatura, literatura i demo video kaseta. Srce Casablancae predstavlja Motorola 68040/25Mhz (ili 68060), 16 MB RAM-a, SCSI disk u varijantama od 4 do 27 GB i hardver za kompresiju Motion JPEG video signala u realnom vremenu. Od konektora poseduje dva ulaza za SVHS signal (za kompozitni postoji kabl-adapter) i stereo zvuk, i po jedan SVHS+Audio izlaz i SCART. Takođe, tu su i konektori za trekbol, PC tastaturu, serijski i paralelni port, a opciono se može priključiti i eksterni DV konverter. Trekbol sasvim zadovoljava potrebe (kada se na njega naviknete) mada se umesto njega može priključiti i običan PC miš, a tastatura nije neophodna budući da se slova mogu unositi pointerom preko iscrtane tastature na ekranu.

Iako ima dva ulaza, sistem nijedan efekat ne radi u realnom vremenu (uvek je aktivan samo jedan ulaz). Ceo postupak montaže izvodi se tako da se najpre sa nekog od ulaza snime kadrovi u Motion JPEG-u, a zatim se oni dalje softverski obrađuju, nakon čega se snima finalni rezultat. Nezgodno je što pri tome ne može da se radi na više projekata odjednom. Na disk od 6,4 GB moguće je, zavisno od kvaliteta, smestiti 30 do 180 minuta video zapisa i nekoliko sati trokanalnog zvuka (48 KHz, 16 bita). Maksimalni kvalitet je deklarisan kao BetacamSP (puna PAL rezolucija uz protok od 3,5 MB/s), mada se čini da je za nijansu lošiji od toga, ali svakako bolji od Hi-8 ili SVHS-a. Video klipovi uz pomoć pointera dosta efikasno koriste prostor na disku, tako da na efekte odlazi samo deset do petnaest odsto prostora, a ostalo je dovoljno snimiti jedanput. Moćnom trim opcijom kadrovi se mogu u frejm precizno rezati i lepiti ili proizvoljno ubrzavati, usporiti, pustiti unazad i slično.

Softver je veoma funkcionalan i jednostavan za upotrebu, tako da čak i potpuni laik za petnaestak minuta može da pravi jednostavnije sekvence. Poseduje oko pedesetak raznovrsnih prelaza između dva kadra (blend, razni wipeovi, fadeovi, 3D rotacije i slično), kao i oko dvadesetak efekata na slici (chroma key, slika u slici, reljef, line art i slično) od kojih svaki ima nekoliko podvarijanti. Za ove potrebe prilagođena je i posebna verzija Monument Titlera sa Amige, kojom se mogu praviti efektni natpisi sa više opcija za podešavanje.

Mora se priznati da efekte radi veoma kvalitetno, ali i nedopustivo sporo. Naime, pokazalo se da je Motorola 68040 (bez pomoći hardvera) previše slaba za većinu efekata, što je ujedno i najbolnija tačka celog sistema. Za 2D efekte, recimo razne prelaze koji traju kratko (nekoliko sekundi) to je još i podnošljivo, ali pri komplikovanijim 3D rotacijama i kod dužih sekvenci na konačni rezultat može se poprilično čekati. Sekunda 2D efekata računa se oko minut, a 3D oko desetak minuta, pa treba razmisliti o varijanti sa 68060 procesorom koja ubrzava stvar tri do četiri puta, mada ta opcija nije jeftina. Zamerka se može uputiti i za isuviše mali preview prozor u kome se teško razaznaje kako će efekat izgledati kad bude gotov. Takođe, pošto se radi o prilično zatvorenom sistemu, ne može se povezati sa drugim računarom radi razmene fajlova. Svi upgradeovi (dodatni efekti, fontovi) vrše se preko posebnih instalacionih disketa koje se dodatno kupuju, tako da se ne može proizvoljno dodati npr. ćirilica i sl. Ako vam zatreba neka animacija, ne možete je izrenderovati, niti prekopirati sa nekog kompjutera, već se mora prebaciti putem kasete ili direktno na ulaz, pod uslovom da imate odgovarajuće opremljen računar koji to može da odradi, što je dodatni izdatak.

Sa druge strane, pošto nema nikakvog sistema, prozora i slično, ovo je idealno za one koji ne vole mnogo da petljaju sa Windowsom, slotovima, džamperima, instalacijama softvera i sl. Odmah po uključivanju nalazite se u programu za montažu i sve je spremno za rad, pa ste u startu lišeni brige oko raznih podešavanja. Uređaj nije vrhunskog kvaliteta, ali i ne spada u tu klasu. Njegovi najveći aduti su jednostavnost, funkcionalnost, pouzdanost i veoma dobar (mada ne i brz) krajnji rezultat. No i pored toga, Casablanca predstavlja zanimljiv proizvod koji pre svega može biti interesantan ljudima koji se bave snimanjem svadbi i sličnim poluprofi produkcijama, a možda nađe svoje mesto i na nekoj od lokalnih TV stanica.

Dejan STEPANOVIĆ