Novi sudski proces, zakazan za 8. septembar, zasigurno će da obeleži kraj ovog veka u računarskoj industriji

Kada je federalni sudija Tomas Džekson lupio čekićem i odredio dalji tok procesa protiv softverske imperije „Microsoft”, odlučena je i sudbina izlaska Windowsa 98. Embargo nije proglašen i ovaj proizvod će se naći u prodaji 25. juna, kada je i planirano. Kako se dogodilo da jedna ovakva kompanija odjednom bude na oštrom udaru zvaničnika vlade i medija, pod optužbama da monopolističkom pozicijom guši slobodno tržište?

Od pojave Windowsa 95 „Microsoft” je stekao rekordne prihode, što je njegovog prvog čoveka, Bila Gejtsa proizvelo u najbogatijeg čoveka sveta. „Prozori” se nalaze na preko devedeset odsto stonih kompjutera, a i Windows NT zahvata dobar deo poslovnog tržišta. Takvo stanje mnogi shvataju kao monopol.

Dominacija jedne kompanije nije neobična pojava na tržištu informatičke tehnologije. „Oracle” vlada bazama podataka, „Sun” UNIX sistemima, „Cisco” mrežnom opremom, IBM mejnfrejm računarima....

Čak i prema američkom antimonopolskom zakonu iz 1890. godine, poznatom kao „Šermanov akt”, monopol je sam po sebi dozvoljen, ali ono što nije dozvoljeno jeste iskoristiti ga za postizanje istog položaja na drugim tržištima. Tako je 1912. godine američki vrhovni sud iskoristio ovaj zakon i pomoć tadašnjeg predsednika Ruzvelta da ogromnu kompaniju „Standard Oil” Džona D. Rokfelera starijeg, koja je dominirala tržitem nafte, šećera i železnicom, iscepka na trideset manjih.

Našim bogatim narodnim rečnikom rečeno: babe sa žabama zajedno ne idu. Primenjeno na sadašnji slučaj, Windows je baba, a Internet browser žaba, a zavrzlama je nastala oko neslaganja šta je šta.

Sve se vrti oko IE

Trn u oku je Internet Explorer, centralni argument svih optužbi. „Microsoft” tvrdi da je njegova integracija sa Windowsom samo logično poboljšanje operativnog sistema, koji zbog korisnika mora da se proširuje novim dometima informatičke tehnologije.

Američko ministarstvo pravde i dvadeset američkih država pak smatraju da Windows može sasvim lepo da radi i bez ugrađenog IE, a da ga „Microsoft” besplatno deli sa operativnim sistemom samo da bi uništio konkurentske browsere i preuzeo još jedno tržište.

Eto analogije nafte i softvera, Rokfelera i Gejtsa. Pri tome se govori da „Microsoft” preti oduzimanjem licence za Windows proizvođačima računara koji uklone IE i zamene ga nekim drugim browserom, što znači njihovu trenutnu propast na tržištu. Kritikuju se i mnogobrojni „Microsoftovi” ugovori sa Internet provajderima po kojima oni smeju isključivo da reklamiraju IE, a zauzvrat ih „Microsoft” preporučuje korisnicima – kupcima Windowsa. I što je vrlo važno, da tzv. „aktivnim kanalima” preusmerava potencijalne kupce preko Interneta na destinacije svojih partnera – i da time utiče i na druga tržišta!

Ovakvom politikom „Microsofta” svakako je najviše pogođen „Netscape”, čiji je udeo na tržištu browsera nekada bio devedeset odsto. Od kada je „Microsoft” integrisao IE 3.0 u Windows 95 i počeo besplatno da ga deli, „Netscapeov” udeo pao je na šezdeset odsto. Takvo deljenje nije nepoznato: „American Tobacco Co.” početkom veka besplatno je delio duvan kako bi slomio konkurenciju. U tome nije uspeo jer ga je 1911. sud iscepkao na manje kompanije. Međutim, ovakvi slučajevi nisu bili previše česti.

„Microsoft” gleda na pokrenutu akciju kao nečuveno mešanje vlade u poslove jedne firme koja nije monopolistička iz sledećih razloga: nije jedini prodavac operativnih sistema, ne ostvaruje ekstraprofit visokim cenama, (Gejts: „Windows košta samo tri odsto cene modernog PC-a”), ulaže u razvoj 16 odsto prihoda („Sun”, „Oracle” i „Intel” 8%, a IBM 6%), Windows kao platforma omogućila je nicanje mnogobrojnih softverskih kompanija koje lakše nalaze put do kupca, zatim, trenutna uspešna pozicija nikada nije sigurna zbog velike konkurencije (plan „Suna” i „Netscapea” da JavaOS bude univerzalni operativni sistem, drugi Office paketi itd.)

Šta kažu kritičari?

Međutim, još od pedetih godina, kada je predsednik „General Motorsa” Čarli ‘Endžin’ Vilson izjavio: „Šta je dobro za GM, dobro je i za zemlju”, visoki rukovodilac neke firme nije doživeo toliko kritika koliko Bil Gejts. Kritičari podvlače da je pravi razlog integracije browsera u Windows strah „Microsofta” da bi „Sun” svojim jezikom Java mogao da načini alternativni, univerzalni operativni sistem (JavaOS), gde bi programi radili na svim platforama, a korisnički interfejs bio „Netscapeov” browser.

Kritičari smatraju da je to razlog forsiranja ActiveX-a i nestandardnih Java poboljšanja koji korisnike treba da ubede da se čak i Java programi nigde ne izvršavaju tako dobro kao na Windowsu! Slično važi i za odnos DirectX-a prema OpenGL-u. Smatra se da „Microsoft” uvodi svoje „zatvorene” standarde kako bi Windowsom i dalje držao skoro celokupno tržište i, naravno, pisao programe koji najbolje rade pod njim.

Da li će Gejtsova firma doživeti sudbinu Rokfelera ili će iz ovoga izaći još jača, videćemo uskoro.

Alexander SWANWICK