Poskupljenje i nestašica memorija

Čemu dugujemo zahvalnost za iznenadni skok cena, pa čak i za nestašicu memorijskih čipova i modula?

Ako ste u poslednjih nekoliko meseci pokušali da se počastite novim memorijskim modulom, verovatno ste se neprijatno iznenadili: trenutno su cene skoro duplo veće nego za vreme sezone proleće-leto 2016. godine. Ako ste i pregrmeli finansijsku „kofu hladne vode" i ipak posegli za karticom ili svežnjem keša, često je mogao da vas dočeka tugaljivi pogled prodavca, dok vas je obaveštavao da željeni model nemaju na stanju i da nisu u mogućnosti da ga poruče od dobavljača, jer ga ni on nema na stanju. Ako vam je za neku utehu, ni dobavljačev dobavljač ga verovatno nema na stanju, jer je svako ko je pokušao da se opskrbi u susednim zemljama, mogao da uvidi da rast cena i deficit proizvoda nije pogodio samo naše tržište, već je u pitanju globalni fenomen.

Proizvodnja

DRAM moduli (ono što najčešće zovemo RAM, ali, da ne bude zabune, postoji i SRAM, koji se koristi, recimo, za keš memoriju, ali tome ovde nećemo posvetiti mnogo pažnje), tj. njihova proizvodnja, jeste jedan od najekskluzivnijih sektora industrije za proizvodnju poluprovodnika, prvenstveno zbog toga što su potrebna ogromna ulaganja da bi se otpočelo sa proizvodnjom. Zbog toga nas ne čudi što oko 95 odsto tržišta drže samo tri proizvođača: američki Micron Group (koji je 2013. godine pripojio tajvansku Elpidu) i južnokorejski duo SK Hynix i Samsung.

Proizvodnja DRAM-a je statična, tržište je stabilno, promene su veoma spore, inovacije retke, iako je napredak u performansama stabilan. Stabilnost proizvoda sa tehnološke strane, gde nema naglih promena i varijacija, učinila je tržište DRAM-a potencijalno još osetljivijim na uticaj eksternih faktora, kao i na promene u ponudi i potražnji. Protekle godine, neverovatan splet okolnosti uzdrmao je tržište i pomerio ga van koloseka.

Faktori nestabilnosti

Značajan faktor smanjenja ponude DRAM-a je to što se proizvođači orijentišu na proizvodnju NAND memorije (koja se, između ostalog, koristi i u SSD uređajima). Potražnja NAND memorije znatno prevazilazi ponudu i raste brže od proizvodnih kapaciteta, koji će u 2017. godini doživeti rast od samo šest odsto. Veća potreba za NAND memorijom je vidljiva u svim oblastima, od industrije mobilnih telefona, prenosnih računara, koji sada već masovno dolaze sa SSD skladišnim uređajima, do data centara, koji u znatnom broju prelaze na NAND memoriju. Probleme ponude NAND memorije stvara i postepen prelaz sa 2D NAND memorije na 3D NAND, te će biti potrebno neko vreme da se tržište stabilizuje posle rasprostranjivanja novog standarda. Pošto je proizvodni pogon koji štancuje DRAM moguće, uz minimalna sredstva i napore, u kratkom roku (oko mesec dana), prilagoditi tako da proizvodi NAND memoriju, ne čudi nas da su proizvođači, uvidevši mogućnost za profit na tržištu NAND memorije, počeli da transformišu proizvodne kapacitete. Proizvođači su, najverovatnije, ovim potezom planirali da „ubiju dve muve jednim udarcem”, da osiguraju značajan deo NAND tržišta za sebe, istovremeno smanjujući ponudu DRAM-a, na kome se profit konstantno smanjivao proteklih godina zbog zasićenosti tržišta. Samsung je letos najavio takav potez, navodeći u svom saopštenju da će smanjiti investicije za proizvodnju DRAM-a i staviti u fokus produkciju NAND memorije.

U junu 2016. godine eksplodirala je električna centrala u blizini Samsungove fabrike za proizvodnju memorije u Si’anu (Xi’an), u kineskoj provinciji Šansi (Shaanxi), koja je privremeno zaustavila proizvodnju, što pojedini komentatori tržišta smatraju okidačem za početak nestabilnosti u snabdevanju DRAM-om. Iako se u pogonima u Si’anu proizvodila 3D NAND memorija, moguće je da se, usled povezanosti proizvodnih kapaciteta, nestabilnost prenela i na tržište DRAM-a. Ubrzo, početkom avgusta, dogodila se nestašica struje u rejonu oko Seula (eto, dešava im se tako nešto i u matičnoj Koreji, te nije za sve kriva kineska infrastruktura), gde je još jedna fabrika memorije nastradala. Nekoliko desetina hiljada DRAM modula je upropašćeno, ali su veći gubici nastali u pogonima za proizvodnju NAND memorije. Saopštenja Samsungovih rukovodilaca bila su veoma optimistična posle oba incidenta, ali iz komentara stručnjaka u raznim poslovnim medijima u Južnoj Koreji, može da se stekne utisak da su se u Samsungu trudili da minimalizuju nastalu štetu. Po medijima se takođe navode brojne procene koliko su ovi incidenti pojedinačno ili zbirno uticali na Samsungovu ili globalnu proizvodnju DRAM-a i NAND-a, i kako će to uticati na stanje ponude na ovim tržištima. Nakon ovih događaja Samsung je verovatno bio prinuđen da prebaci deo proizvodnih kapaciteta sa DRAM-a na NAND memoriju, da bi držao korak sa potražnjom i konkurencijom, kako neki komentatori tržišta navode.

Promena fokusa

Nije problem samo potražnja NAND memorije, već i to što potrošači DRAM-a zahtevaju sve više komoditeta, a trijumviratu DRAM proizvođača ostaje samo da uskladi ponudu, jer njihove akcionare interesuju dividende, a ne sreća PC entuzijasta.

Svima je očigledno da mobilni uređaji sve češće imaju DRAM, pa je sve veća potreba proizvođača mobilnih uređaja za memorijom. Prethodne godine, telefoni iz samog vrha ponude imali su dva gigabajta (recimo iPhone 7) ili četiri gigabajta (Galaxy S7) RAM-a, dok sada proizvođači u svoje telefone više srednje klase stavljaju po četiri, a očekuje se da će telefoni iz vrha ponude ove godine imati po osam gigabajta, što je drastičan skok, imajući u vidu sve veći broj proizvođača i modela koje treba opremiti memorijom. Treba napomenuti da mobilni uređaji koriste LPDRAM (Low-power DRAM) koji zahteva posebne proizvodne linije.

Značajno DRAM tržište, koje je takođe u ekspanziji, zahvaljujući Big Data industriji jeste serversko tržište. Serveri zahtevaju sve više DRAM-a, zbog sve većeg opsega podataka koje treba obrađivati i zbog zahteva potrošača za sve većom brzinom obrade. Kineska privreda pokazuje natprosečan rast potražnje za serverskim DRAM-om, što je važan faktor u ukupnom rastu potražnje. Napredak tehnologije procesora, recimo Intelov prelazak na 14-nanometarski proizvodni proces, omogućava najnovijim Xeon serverskim procesorima namenjenim serverima, da efikasno koriste veće količine memorije, što takođe utiče na povećani apetit serverskih sistema za memorijom. Zbog kompleksnosti velikih serverskih sistema, serveri često koriste R-DIMM (Registered dual in-line memory module) DRAM-a, namenjene serverima, jer R-DIMM su pouzdaniji u odnosu na obične DIMM, pa i taj segment tržišta zahteva posebne proizvodne linije.

Značajan ogranak DRAM proizvodnje je i grafički DRAM, koji se ugrađuje u grafičke kartice, i koji opet zahteva preusmeravanje proizvodnih kapaciteta. Iako se ovom segmentu potražnje za DRAM-om ne pridaje preterana pažnja, nove grafičke kartice takođe pokazuju tendenciju postepenog povećanja količine DRAM-a. Recimo, novi Radeon RX 470, koji je pripada srednjoj klasi, proizvodi se i sa osam gigabajta GDDR5 memorije.

Raspodela potražnje

Kad prevedemo sve ovo u procente, analize tržišta pokazuju da od celokupne proizvodnje DRAM-a, oko 30 odsto čini memorija za mobilne uređaje, oko 20 odsto memorija za servere, oko 25 odsto DRAM specijalne (npr. industrijske) namene, dok DRAM za PC zauzima svega oko 20 odsto tržišta, računajući tu i memoriju namenjenu automobilima, potrošačku elektroniku, mrežnu infrastrukturu i opremu, sisteme Cloud servisa, grafiku i konzole, kako navodi Džil Radžvindra (Gill Rajvindra), analitičar investicione banke Needham & Co. Iako su ovi podaci okvirni, iz poslednje cifre možemo izvesti pretpostavku da DRAM moduli za potrošače (tj. oni koji se stave u „komp” i kojih sada, ili nema, ili su papreno skupi) čine samo oko deset odsto globalnog tržišta DRAM-a, sa tendencijom opadanja, kako potražnja u drugim segmentima raste.

Dakle, kao u slučaju NAND memorije, i na DRAM tržištu potražnja prevazilazi ponudu. Zbog malog profita i težnje ka očuvanju pozicije na tržištu, proizvođači prebacuju fokus sa PC DRAM-a na module namenjene mobilnom i serverskom tržištu. Uz to, ovaj potez im donosi dvostruku dobit, jer nagli rast cena na tržištu PC DRAM- utiče na rast na tržištima mobilne i serverske memorije. Na tržištu serverskog DRAM-a, kraj godine doneo je upadljiv rast cena jer su potrošači, vlasnici velikih serverskih sistema, odlučili da se opskrbe zalihama memorije, kako bi se osigurali u slučaju daljih poskupljenja.

DRAM moduli namenjeni neposrednoj upotrebi u kućnim računarima, predstavljaju delić ovog tržišta, sa tendencijom opadanja, sa malim profitom, dugoročno osiguranom pozicijom kroz partnerske ugovore, kao i dominacijom kroz efektivni oligopol, pa ne čudi što proizvođači ovo tržište ne smatraju prioritetom za ekspanziju.

Korporativni interesi

Gledajući rast profita koji je ostvario oligopol proizvođača memorija, teško se možemo odupreti utisku da im ovakvo stanje tržišta zapravo odgovara. Micron je zbog finansijskih problema više vremena od konkurenata potrošio na prelaz na 20-nanometarsku tehnologiju i nije proširio proizvodnju, te je time doprineo deficitu ponude, ali je iz cele priče izašao sa ogromnim profitom, zahvaljujući skoku cena DRAM čipova, pa je po prvi put nakon veoma loše tri četvrtine u 2016. godini, ostvario profit, što je dovelo do porasta vrednosti akcija Microna za 13 odsto u decembru 2016. godine, što je najveći skok od 2011. godine.

Micron i njegovi južnokorejski konkurenti su izgleda došli do zaključka da im pozicija suverenih vladara tržišta odgovara i da nema potrebe da protiv konkurencije preduzimaju agresivne kampanje spuštanja cena, kako navodi Ejvril Vu (Avril Wu), analitičar poslovnog portala DRAMeXchange. On kaže da su Samsung i SK Hynix neposredno profitirali od Micronovog uspeha, jer je američka kompanija u periodu gubitaka delovala kao primamljiva meta za akviziciju od strane kineskih proizvođača poluprovodnika, što više nije izgledno, jer će Micron, sada kada je u plusu i drži priključak po pitanju proizvodnog procesa, ostati samostalan. Kineska vlada je poslednjih godina aktivno pokušavala da stvori domaćeg proizvođača memorija, ali bez uspeha. Trenutna oligopolistički trojka se pribojava da bi kineski konkurent uz pomoć vlade i lokalne infrastrukture (i oni sami poseduju mnogo fabrika u Kini) poremetio njihov poslovni model, pa se iz sve snage trude da spreče ulazak Kineza na tržište DRAM-a, u čemu im visoke cene pomažu, navodi Vu.

• • •

Zbog mešavine faktora koji uključuju skoro eksponencijalni porast potražnje memorije namenjene mobilnim uređajima i serverima informacionih centara, koje ponuda ne može da prati, kao i prelaska proizvođača DRAM-a na „zelenije pašnjake” tržišta NAND memorije, disbalans ponude i potražnje je neizbežan i sa sobom donosi porast cena memorije (i SSD diskova) za PC korisnike. Analitičari i poznavaoci tržišta predviđaju da će se tržište stabilizovati u drugoj polovini 2017. godine (postoje i mišljenja koja najavljuju stabilizaciju već u drugom kvartalu 2017. godine), pa će cene prestati da rastu, te će se nivelisati na višem cenovnom nivou. Da li će biti drastičnih pojeftinjenja koja će opet dovesti DRAM u dirt cheap kategoriju, teško je reći, i analitičari se ne usuđuju da prognoziraju tako nešto u bliskoj budućnosti, ali cikličnost ponude i potražnje će pre ili kasnije premestiti disbalans na drugu polovinu jednačine. Turbulentan period dugujemo mnoštvu tehnoloških revolucija na tržištu, prelazak na novu vrstu NAND memorije, novi proizvodni proces DRAM-a, ekspanziju serverskih kapaciteta i povećanje memorije u novoj generaciji mobilnih uređaja, grafičkih kartica i konzola... Najbolje bi bilo sačekati neko vreme sa nadogradnjom memorijskih kapaciteta vašeg ljubimca, jer bi potrošačka panika, gde svako kupuje iz straha od daljeg poskupljenja, samo dodatno poremetila tržište.

Srđan BRDAR