LAKI PINGVINI<>
022017<><>

Intervju: Igor Pečovnik (Armbian)

Linux za svaku „ruku”

Trend započet pojavom računara Raspberry Pi doveo je do pojave velikog broja modela jeftinih minijaturnih računara, proizvedenih mahom na Dalekom istoku. Najveća glavobolja njihovih korisnika je ta što mnogi modeli nemaju kvalitetnu softversku podršku proizvođača. Razgovaramo sa Igorom Pečovnikom, Slovencem koji je kreirao Linux distribuciju pod nazivom Armbian i koja bi trebalo da posluži kao univerzalni operativni sistem za veliki broj SBC modela.

SK: Recite nam ukratko nešto o sebi.

Igor: Imam 44 godine, ženu, dvoje male dece, sina i kćer, i omiljenog mačka. Volim druženje, volim prirodu i volim istinu. Zanimaju me istorija, ljudski odnosi, praktična i apstraktna pitanja. Iako odavno već nisam klinac, radoznalosti nema kraja. Ne razdvajam se od kompjutera i od knjiga, kako onih papirnih, tako i elektronskih. Rano ustajem i rano odlazim u krevet.

SK: Kada ste se zaljubili u računare?

Igor: Pre nego što su se pojavili računari, zaljubio sam se u elektroniku i to u osnovnoj školi. Tada sam pravio sklopove koji su publikovani po tehničkim časopisima. Već kao klinac, sa manje od deset godina, bio sam upoznat sa principima na kojima funkcionišu integralna kola, kao i ostale elektronske komponente. A onda, početkom osamdesetih, dolaze prvi kućni računari, Sinklerovi modeli ZX80, ZX81 i ZX Spectrum, što je naravno bila, ljubav na prvi pogled! Prvo sam imao priliku da radim za računarom kod komšije, a zatim i u školi.

Ubrzo sam dobio i svoj Spektrum sa 16 kilobajta memorije, koji nam je iz Minhena doneo očev kolega. Za 48k verziju nije bilo dovoljno novca. To je bio početak. Posle sam nadogradio memoriju, kupio Microdrive i još neke dodatne interfejse. Čak sam nabavio i, tada poznatu, mehaničku tastaturu INES, čime se nije mogao pohvaliti svaki vlasnik „gumice”. Posle Spektruma, na red je došao Atari ST, a potom sledi niz PC mašina.

SK: A kada u SBC računare?

Igor: To je bila još jedna od mojih ljubavi na prvi pogled. Maleni uređaj koji ima dovoljno snage za mejl, IPTV i NAS server. Mašina koja troši vrlo malo struje, mašina koja ne pravi nikakvu buku. Ali moj prvi model je imao specifičan slatko-gorki ukus, pošto praktično ništa od toga što je obećavao nije radio kako treba.

SK: Koje od njih posedujete?

Igor: Imam ih pun ormar (smeh)! Posedujem sve zanimljivije modele. Trenutno ih je oko četrdeset: Banana Pi, Cubie, Raspberry Pi, Clearfog, Orange Pi, pa do nekih egzotičnih.

SK: Zašto ste se odlučili da kreirate Armbian?

Igor: Tamo negde, 2013. godine, nabavio sam uređaj Cubietruck koji je mnogo obećavao, ali distribucije, tačnije, ROM-ovi za njega su bili katastrofalnog kvaliteta. Rešio sam da napravim development skriptu i počeo sa sakupljanjem pečova za kernel, te sam uradio punu optimizaciju na nivou OS-a. Sve je to počelo na forumu Cubieboards, gde je moj ROM bio i dalje ubedljivo ispred ostalih konkurenata. Ja sam bio inicijator, ali je tu radilo više ljudi.

Krajem godine sam sve postavio na GitHub i s vremenom je iz toga stvoreno moćno radno okruženje, prilagođeno, kako običnim korisnicima, tako i developerima.

Nekoliko projekata je počelo sa komercijalnim korišćenjem našeg rada, jer imamo visoke standarde podrške i vodimo računa o bezbednosti. Samo ime Armbian je došlo kao logična posledica razvoja projekta. Trebalo nam je ime i mislim da je ovo najbolje moguće.

SK: Koje su bile najveće teškoće u tom poslu?

Igor: Svaki SoC ima sopstveni kernel, samo su neki čipovi sličniji, pa mogu imati jedan te isti kernel. Slično je i sa boot loaderom. Uspeli smo da reduciramo kod, stariji modeli dobijaju mainline podršku, tako da je barem U-Boot, izvorni kod za većinu ploča, jednak.

Das U-Boot sadrži najosnovnije stvari koje su različite za skoro svaku ploču i svaka ima svoj binarni boot loader. Uspeli smo da napravimo univerzalni boot proces za sve modele, svi imaju podršku za RAMdisk, UUID i mogu da se instaliraju na eMMC memoriju (ako postoji). Skoro sa svakim novim čipom dolazi i novi kernel. Sve što je do tada rađeno, odbacuje se i kreće se iz početka. To negativno utiče na tradicionalne distribucije, pošto rade sa nedovršenim Android kernelom.

Malo je onih koji znaju koliko treba truda da bi jedan ovakav projekat dao rezultat. Naša distribucija radi mnogo bolje od konkurenata i praktično je jedina koja dobija stalne updateove i fixove. Većina ostalih završava razvoj na svom prvom izdanju.

SK: Ukratko, kako se kreira Linux distribucija?

Igor: Kada sam se odlučio da pravim distribuciju, ni ja nisam znao sve detalje. Otprilike, znao sam da će biti mnogo posla i nisam pogrešio. Na sreću, nisam sve radio sam. Za većinu ljudi Linux distribucije se razlikuju po izgledu, UX je drugačiji, osnovni instrumenti su drugačiji. Krenuo sam Debian/Ubuntu putem zato što je dobro podržan, a i navikao sam na njega. Sve mi je u glavi, ne treba da tražim okolo. Dobroj distribuciji je potreban dobar tim koji će je formirati i održavati. Postavio sam visoke standarde kvaliteta, što me je koštalo mnogo dodatnog rada, ali zato imamo nagradu u vidu odlične reputacije, čak i monopola na pojedinim modelima.

Za razvoj distribucije potrebni su kvalitetni saradnici, ime, sajt, repozitorijum, kompjuter, server za kompajliranje, server sa backupom, nekoliko mirrora, bezbroj skripti za automatizaciju.

SK: Ko osim vas učestvuje u poslu?

Igor:Početni tim je brojao pet ljudi, a sada nas je petnaestak. Tu su još i lica koja doniraju novac da se nabave nove ploče i oni koji pomažu u promociji. Ovim tekstom i „Svet kompjutera” pomaže da što više ljudi sazna za naš rad i hvala vam na tome.

SK: Imate li podršku proizvođača hardvera?

Igor: Kada sam počinjao, sve je trebalo finansirati iz sopstvenog džepa, sada više ne. Podrška varira od proizvođača do proizvođača. Neki nas slušaju, neki ne. Neki nam šalju dokumentaciju i redovno pitaju da li nam nešto treba. Podrška se kreće od nepostojeće, preko solidne, do odlične.

SK: Šta biste za kraj poručili čitaocima „Sveta kompjutera”?

Igor: Preporučio bih svima koji to do sada nisu uradili, da nabave neki SBC računar. Oni pružaju mnogo zabave i mogu se upotrebiti kao mali domaći serveri, desktopi ili medija plejeri. Dovoljno su snažni i za retro gejming. Mogućnosti su virtuelno neograničene.

Prilikom kupovine proverite da li vaš uređaj podržava Armbian, pošto će vam to uštedeti mnogo vremena, živaca i novca. Prodaje se sve i svašta i lako je nabasati na pločicu koja je „smeće”. Ako ste početnik, uzmite neki jeftini model i na njemu apsolvirajte materiju.

Igor S. RUŽIĆ

 
KaOS 2017.01
PIXEL za PC
Armbian
Intervju: Igor Pečovnik (Armbian)
Šta mislite o ovom tekstu?
Bežično vezivanje

Najbolji u januaru
U toku pripreme teksta dobili smo vest da je poznati distrowatch.com proglasio Armbian za najbolju distribuciju za mesec januar i dodelio im određena finansijska sredstva kao podršku projektu. Lepa vest i priznanje za rad, kao i dodatni „vetar u leđa” učesnicima projekta. Čestitamo!
Home / Novi brojArhiva • Opšte temeInternetTest driveTest runPD kutakCeDetekaWWW vodič • Svet igara
Svet kompjutera Copyright © 1984-2015. Politika a.d. • RedakcijaKontaktSaradnjaOglasiPretplata • Help • English
SKWeb 2.54
Opšte teme
Internet
Test Drive
Test Run
PD kutak
CeDeteka
WWW vodič
Svet igara



Naslovna stranaPrethodni brojeviOpšte informacijeKontaktOglašavanjePomoćInfo in English

Svet kompjutera