Armatura za ARM SBC sisteme

Dok Linux na sistemima zasnovanim na Intelovim mikroprocesorima nema nikakvih tehničkih problema, situacija sa malenim i jeftinim SBC računarima na bazi arhitekture ARM je dijametralno suprotna. Izuzetak je, svakako, Raspberry Pi koji, zahvaljujući institucionalnoj podršci i velikoj popularnosti, ima operativni sistem koji u potpunosti podržava prateći hardver. A šta ukoliko se neko odluči za računar manje poznatog proizvođača?

Postoji velika verovatnoća da će taj nesrećnik, zbog mnoštva softverskih nedorađenosti, na kraju izgubiti živce i da će njegov ljubimac završiti u kanti za otpatke. Glavni razlog za to je nemogućnost malih proizvođača hardvera da angažuju dovoljno moćne razvojne resurse koji bi kao rezultat imali operativni sistem sa kvalitetnom podrškom za njihov proizvod. Oni obično nekako „skrpe” Linux distribuciju koja na prvi pogled radi ispravno, i tu se priča o razvoju obično završava. Uz to, po pravilu, ide loša tehnička podrška preko koje postaje nemoguće rešiti iskrsle probleme. Kupci tek nakon nekog vremena shvataju nesavršenost softvera i posle toga nastupa razočaranje u čitav koncept.

Na sreću, sve ovo postaje deo prošlosti pojavom distribucije pod nazivom Armbian, koja donosi nešto za čime je SBC svet vapio, a to je univerzalnost. To ne znači da možete bilo koju Armbian distribuciju da postavite na svoj SBC, već samo onu koja odgovara uređaju. Ali, umesto da se rasipaju resursi na mnoštvo različitih i polovično odrađenih projekata, stiču se preduslovi da se razvoj usredsredi na ključne detalje po kojima se jedna platforma razlikuje od druge. Trenutno postoji podrška za jedanaest različitih modela ARM SoC čipova, ali će taj broj i dalje rasti. To znači da Armbian trenutno radi sa oko pedesetak SBC modela.

Arm+Debian

Dok su prethodne verzije distribucije rađene na osnovu Debiana 8 (Jessie), aktuelna vezija je kreirana na osnovu novog Ubuntu 16.04.1, koja zvanično nosi naziv Xenial Xerus. Doduše, još uvek ne postoji Xenial varijanta za sve platforme, ali su radovi u toku. Obično postoje dve podržane vrste kernela: Legacy i Mainline. Legacy je bolja varijanta za korisnike koji će uređaj koristiti kao desktop, dok je Mainline bolji za serverske poslove. Korisnik može da bira da li će preuzeti stabilnu verziju ili nightly build, što je naziv za distribucije koje se na serveru svakodnevno kompajliraju automatski od najnovijeg izvornog koda. Drugi izbor se preporučuje kada se u distribuciji pojavi neka novina koju korisnik ne može da čeka da se pojavi u stabilnoj verziji, koja se u proseku izdaje svakih 45 do 60 dana. Ukoliko neko želi lično da kompajlira priloženi izvorni kod, na raspolaganju mu je kvalitetan toolchain koji čitavu proceduru čini vrlo jednostavnom.

Sliku diska, preuzetu sa sajta projekta, zapisujemo na memorijsku karticu (poželjno je da je klase 10 ili brža) uz pomoć nekog programa te namene (pod Windowsom, recimo, Win32DiskImager, za Linux dd). Prilikom prvog startovanja, sistem od korisnika traži korisničko ime i lozinku (root, 1234), nakon čega sledi proces postavljanja nove root lozinke i korisničkog imena za novog korisnika sistema. Ukoliko radimo preko SSH konekcije, dočekuje nas početni ekran u tekstualnom režimu na kome vidimo naziv modela, temperaturu procesora, broj postojećih updateova za preuzimanje i osnovne informacije o resursima sistema.

Veliki broj SBC uređaja ima probleme sa grejanjem, pa je čest slučaj da su kod Armbiana brzine procesora nešto smanjene u odnosu na deklarisane vrednosti, ali je dodatnim optimizacijama postignuto da se to u radu praktično ne primećuje.

Proizvođači i korisnici minijaturnih računara već dugo biju bitku sa problemima koji nastaju usled odbijanja proizvođača hardvera da pruže punu dokumentaciju za pojedine elemente njihovih čipova. To se dešava vrlo često kada se radi o podsistemu za dekodiranje videa. Posledica toga je da video fajlovi ne rade kako treba, opterećuju sistem i ne proizvode dovoljno frejmova. Armbian, odnosno varijanta za testirani Orange Pi PC i njegov H3 SoC, integriše biblioteke koje su nastale u okviru projekta Cedrus, čiji je zadatak da pomoću reverznog inženjeringa „otključa” sve mogućnosti video podsistema originalne biblioteke CedarX, koja je projekt zatvorenog koda. Rezultati su, u odnosu na distribuciju proizvođača, evidentni. Osim pomenutog H3, poboljšanje brzine videa će osetiti i vlasnici svih računara baziranih na AllWinner mikroprocesorima (popularnim zbog veoma niske cene i dobrih performansi), dok će oni koji imaju neki drugi procesor, recimo od proizvođača Amlogic biti uskraćeni za video akceleraciju, ali će moći da koriste ostale prednosti ovog operativnog sistema.

Svi modeli sa kernelom novijim od 3.10 imaju ugrađenu podršku za vrlo zanimljivi sistem virtuelizacije koji nosi naziv Docker. Iako ARM hardver ne može da se pohvali podrškom za virtuelne sisteme na nivou Intelovih procesora, uz pomoć Dockera i to postaje moguće.

Jedna od najvažnijih stvari, kada su u pitanju SBC računari, odnosi se na podršku koju korisnici mogu da dobiju od drugih lica. Na forumu projekta gotovo uvek će se naći neko ko je spreman da pomogne i odgovor ne treba čekati dugo. Armbian je mlada distribucija koja progresivno uveličava broj korisnika i u budućnosti će situacija sa podrškom biti još bolja. Sajt projekta sadrži kvalitetno urađenu dokumentaciju koja se tiče najvažnijih pitanja vezanih, kako za sam Armbian, tako i za veliki broj podržanih modela.

• • •

Da zaključimo, Armbian je nešto što se dugo čekalo u svetu minijaturnih računara. Operativni sistem je vizuelno privlačan i nudi brz i stabilan rad u okruženju koje je jednostavno za korišćenje. Rešava mnoštvo glavobolja koje su do sada imali brojni vlasnici SBC platformi. To je operativni sistem sa odličnom podrškom i čestim updateovima koji saniraju aktuelne probleme bezbednosti i stabilnosti. Ako ne bude nekih iznenađenja, Armbian je predodređen da u ARM SBC svetu ima status sličan onome koji ima Windows u svetu PC mašina.

Igor S. RUŽIĆ