HP Envy x360 Convertible

Pored ultrabook i hibridnih prenosnih računara, klasa ne baš naročito popularnih convertible modela dodatno je pala u zapećak. Da podsetimo, u ovu klasu spadaju svi notebook modeli čiji je ekran moguće rotirati za svih 360 stepeni u odnosu na tastaturu i tako efektivno dobiti tablet. Ovoga puta imali smo prilike da vidimo i iskusimo šta nam donosi model HP-ovog kabrioleta iz Envy serije namenjene poslovnim korisnicima, a koji se krije iza jednostavnog naziva x360.

Srce sistema čini štedljivi, ali zavidno moćni Intelov i5-6200U procesor koji pripada novoj Skylake generaciji. U pitanju je dvojezgarni procesor koji uz pomoć Hyper Threading tehnologije raspolaže sa još dva logička jezgra. Nominalni takt od 2,3 gigaherca u Turbo modu dostiže 2,7 za oba ili 2,8 gigaherca za samo jedno jezgro. Pri tom maksimalna potrošnja zajedno sa grafičkim podsistemom i memorijskim kontrolerom ne prelazi 15 vati, što vrlo povoljno utiče na ukupnu potrošnju sistema i trajanje baterije. Kad smo kod grafičkog podsistema, pomenimo da je on izveden u vidu Intelovog HD 520 kontrolera, poznatog i pod oznakom GT2. On nije vrhunac kada je mobilna grafika u pitanju, ali predstavlja adekvatno rešenje za namenu ovog računara. Radnu memoriju čini osam gigabajta DDR4 memorijskih čipova koji rade na 2133 megaherca raspoređenih u dva slota, čime dvokanalni režim memorijskog kontrolera dolazi do izražaja.

Za skladištenje podataka zadužen je Seagateov hard-disk kapaciteta dva terabajta. Ovakav izbor daleko je od idealnog, naročito za sistemski disk, ali Envy raspolaže internim M.2 slotom, tako da je dodavanje nekog SSD uređaja u tom formatu maltene neminovnost. Optički uređaj je izostao, što je i bilo očekivano, iako je za njega ili za makar PCI-e slot svakako bilo mesta. Broj konektora i opcija za proširenje dodatnim uređajima krajnje je skroman. Svega tri USB porta, izvedena u tri različita standarda, čitač kartica i HDMI konektor, uz jedan audio konektor, su sve što će korisniku biti na raspolaganju. Najupadljiviji svakako je izostanak LAN porta, tako da su mrežne konekcije inicijalno ograničene isključivo na bežični mrežni kontroler, što nam se nikako ne dopada.

Kapacitet baterije je sledeća bitna stavka koja nam se nije dopala. Troćelijska baterija kapaciteta svega 48 vatčasova u stanju je da obezbedi oko pet sati prosečne upotrebe. Imajući u vidu to da je veći deo kućišta prazan, prilično smo sigurni da je u njemu moglo da se nađe mesta za makar duplo veću bateriju i po pitanju dimenzija i po pitanju kapaciteta. Pretpostavljamo da se od toga odustalo zbog poprilične ukupne težine, jer sprava koja pretenduje da se makar ponekad upotrebi u formi tableta sa težinom od preko dva kilograma svakako ne spada u lakše. Svoju „tonažu” Envy najviše duguje samom kućištu. Izrađeno je od legura magnezijuma i aluminijuma, od kojih je svaka upotrebljena za određene delove. Kvalitet izrade je na vrlo visokom nivou i računar ostavlja upečatljiv vizuelni utisak, ali kućište ne čini srž jedne mašine i prethodno nabrojani nedostaci vrlo brzo počnu da se primećuju.

Ugrađeni ekran je IPS tipa i pune HD rezolucije. Ne oduševljava baš intenzitetom pozadinskog osvetljenja, a upotrebu pri jakom ambijentalnom osvetljenju dodatno otežava glossy površina, na kojoj su otisci prstiju toliko primetni da će upotreba tablet režima biti vrlo retka aktivnost. Tastatura je chiclet tipa sa tasterima izuzetno plitkog hoda čija upotreba zahteva malo navike. Precizna je i ni za milimetar se ne ugiba pod prstima tokom rada, što je za svaku pohvalu. Raspolaže i pozadinskim osvetljenjem svetloplave boje koje je moguće podesiti na jedan od dva nivoa intenziteta ili ga potpuno isključiti. Dopalo nam se što se ova opcija aktivira ručno, jer svetlosni senzori često nisu baš pouzdano rešenje. Ispod tastature je tačped, koji je kao i monitor sposoban da prepozna dodir svih 10 prstiju. Tasteri se nalaze u donjem delu i čine jednu celinu sa tačpedom, pa ih je vizuelno nemoguće razlikovati od ostatka tačpeda. Čak je i njihova površina osetljiva na dodir, što ume da bude vrlo frustrirajuće prilikom upotrebe, naročito kad se u obzir uzme iznenađujuće loša preciznost samog tačpeda.

Svi konektori, kao i taster za uključivanje nalaze se na bočnim stranicama, dok su ostale prazne. Zvučnici su smešteni iznad tastature, a njihova snaga nigde nije naznačena. Sem „zvučnog” brenda, ne nude naročito uživanje u zvuku. Minimalističkom dizajnu doprinosi odsustvo baš svih LED indikatora, što uopšte nije praktično rešenje. Od hardverske zaštite prisutan je samo Intelov TPM 2.0 (Trusted Platform Module) koji je zadužen za hardversku enkripciju podataka. Za jedan uređaj namenjen poslovnim korisnicima to se čini pomalo nedovoljnim, pored toliko dodatnih sistema zaštite prisutnih kod konkurentskih uređaja.

Envy se u radu solidno pokazao. Performanse su očekivane, a rashladni sistem se uključivao tek prilikom intenzivnog testiranja, ali je i tada ostajao u granicama podnošljive količine buke. To je uzelo danak na drugoj strani, pa je procesor neretko dostizao 80 stepeni, što baš i nije idealno, ali je u granicama proizvođačkih specifikacija.

Za kraj moramo da napomenemo da je testirani primerak označen kao prototip, što je jasno odštampano na donjoj strani. Mesta za unapređenje svakako ima i prilično smo sigurni da model koji će se pojaviti na tržištu neće patiti od ovoliko nelogičnosti. Ipak, pre eventualne kupovine svakako bi trebalo obratiti pažnju na konkretnu konfiguraciju koja će biti ponuđena na našem tržištu i šta sve ona nudi. SSD, LAN i baterija većeg kapaciteta svakako su imperativi, a ne bi škodila ni dodatna grafička kartica.

Vladimir TRAJKOVIĆ