Nećete verovati šta je najpopularniji virtuelni lovac na izgubljeno blago, Nejtan Drejk, radio proteklih pet godina (tri godine, ako poštujemo vremensku liniju iz igre)! Ostavio je pustolovine iza sebe, sve prikupljene predmete, zabeleške i fotografije spakovao je u kartonske kutije i, čini se, zauvek završio sa banditima, neurotičnim manijacima punih para, ali i prelepim, egzotičnim pejzažima. Njegova ljuba iz prethodnih poglavlja – lepa plavojka oštrog jezika i još oštrije pisane reči, Elena Fišer, sada mu je supruga sa kojom zajedno provodi mirna popodneva uz čaj i video-igre.

Ženica od kuće piše storijice po kojima je nadaleko poznata, dok Nejtan radi kao ronilac za jednu lokalnu firmu, a slobodno vreme provodi na tavanu igrajući se pištoljem koji ispaljuje gumene loptice. Umesto da ode na škakljiv „posao” u Maleziju, sudbina je za Nejtana spremila nešto sasvim drugačije. Zajedno sa svojim bratom Semom i životnim mentorom Viktorom Salivenom, Drejk junior kreće na bivšeg zajedničkog partnera Rejfa. Ovaj je, baš kao i naša hrabra družina, sve podredio pronalasku Libertalije, skrivene piratske komune koja unutar svojih zidina čuva nezamislivo bogatstvo.

Ipak, Drejk se u celoj priči ne nalazi zbog novca i još jedne pustolovine, već isključivo da bi pomogao svom starijem bratu. Sem je, naime, nakon 15 godina provedenih u jednom od ozloglašenih panamskih zatvora uspeo da se domogne slobode, ali po strašnu cenu. Ćeliju je delio sa glavom zloglasnog narko kartela koji mu je jasno dao do znanja da će ili za tri meseca pronaći blago o kojem je pričao ili će umreti u najstrašnijim mukama. Nejt Eleni „prodaje” priču o odlasku u Maleziju, a zapravo se upušta u možda i najveću avanturu svog života. Kako je da je, poslednja mu je, jer se sa ovim poglavljem naše druženje sa Unchartedom i njegovim harizmatičnim junakom završava.

Pred vama se nalaze čak 22 poglavlja koji Nejta i družinu vode sa jedne predivne lokacije na drugu. Da je po A Thief’s End slučajno snimljen film, to bi bio jedan od najživopisnijih avanturističkih naslova koji su ikada ugledali svetlost dana. Igra je bukvalno kao film koji se pred igračevim očima odmotava furioznim tempom. Autori su pripremili tortu od dobro poznatih namirnica, tako da vas očekuje red pentranja, pa red napucavanja/šaketanja sa neprijateljima, pa red istraživanja lokacija, pa red rešavanja zagonetki, pa red međuscena... Tu i tamo, od šablona se odustaje isključivo zbog spektakularnih trka na kopnu i na vodi, koje naprosto oduzimaju dah. I ovde ste aktivni učesnik koji se prebacuje iz vozila u vozilo, trudi se da što bolje upravlja, ali i da u međuvremenu od života odvoji što više napasnika. Uviđate potencijalni problem i mislite da Uncharted IV ne donosi ama baš ništa novo i da predstavlja samo još jednu bezobraznu reciklažu. Istina je, zapravo, skroz na drugom kraju, jer iako su autori primenili davno dokazanu i naučenu formulu, svi elementi igre toliko su ispegalni i utegnuti, da se pred nama posle dužeg vremena nalazi igra za koju možemo da kažemo da je blizu savršenstva.

Tokom avanture nema te situacije koja će vas izvesti iz takta i naterati da se namrgodite. Taman kada pomislite da međuscene počinju da dosađuju desi se neočekivan preokret (čuvajte se, priča je prilično zanimljiva), puškaranje sa neprijateljima ne morate nužno da obavite iz zaklona i sa sigurne distance. Možete da im se prišunjate i iz visoke trave iskočite kao kobra i tako zatečene ih preselite na onaj svet. Oružja nisu preterano inventivna, ali šta očekivati od muške Lare Kroft? Pištolji, sačmare, automatske puške i bombice biće i više nego dovoljne da vam obezbede napredak. Nejtan se, baš kao i u prethodnim nastavcima, po ruševinama i stenama vere kao spretno majmunče. Nisu mu strani ni „skokovi sudbine”, korišćenje kuke zakačene na konopac, te provlačenje kroz uske prolaze i urušene pećine. Kada treba da se pokvasi, Drejk će uskočiti u ledenu vodu, klizati se po blatu i tražiti najneverovatnije alternativne načine da zaobiđe prikovana vrata ili urušene hodnike. Zbog količine pentranja povremeno ćete imati osećaj da se nalazite u Assassin’s Creedu, ali nemojte ovo da shvatite pogrešno: mehanika izvođenja pokreta/poteza u ovom depratmentu izvedena je bez ijedne jedine greške. Zagonetke na koje nailazite su inventivne i zanimljive i jedini problem je što ih nema više, ali je želja autora očigledno bila da se ovaj put akcenat stavi na akcione scene. Doduše, iako klasičnih mozgolomki ima manje nego u prethodnim nastavcima, veliki deo igre otpada na rešavanje komplemenata koje se tiču putanje kretanja, platformi koje treba dosegnuti ili, jednostavno, puta kojim valja proterati džip u kojem se nalazi družina.

Iako zaista podseća na pređašnja rešenja, gameplayu nismo mogli da nađemo zamerku. Na zadnjicu smo pali diveći se tehničkim karakteristikama i mislimo da je ovo vrhunac Full HD igranja, krajnji domet dizajna koji bilo koja od popularnih igračkih platformi može da ponudi. Božanstvena grafika, prošarana je fenomenalnim zvučnim efektima, a njihova simbioza čini da se osećate „kao da ste tamo”. Kiša, sneg, suncem okupana ostrvca, bujnim rastinjem okovane građevine starog grada, pećine, ruševine monumentalnih tornjeva i još toliko toga vas čeka u potonjoj Drejkovoj avanturi. Igru prolazite sa do poda otpuštenom vilicom i željom da svaki momenat ovekovečite screenshotom. Dalje, svi likovi kao da su živi i tako su verno animirani i modelovani sa detaljima na umu, da nema tog naslova koji Unchartedu IV u ovom momentu može da izađe na crtu. Naravno, velik posao obavili su sami glumci koji su voiceover uradili bez greške i još jednom su učinili da dragi nam likovi dobiju svoj prepoznatljivi personality.

Ako se ne budete odvajali od ekrana, A Thief’s End se završava za dva dana. To ne znači da je igra kratka (potrebno je oko 20 igračkih sati da bi se priča „doterala” do kraja), već da upravljač jednostavno nećete moći da ostavite iz ruku. Osećaćete se kao da vam se zalepio za dlanove. Nećete jesti, nećete piti, nećete ići u WC, nećete osetiti potrebu da spavate. Kada konačno budete odgledali ceo „film”, normalno je da ćete poželeti još, a onda su vam na raspolaganju dodatni nivoi težine, skupljanje blaga koje niste pokupili „iz prve”, odnosno jurnjava za trofejima koji se neuobičajeno teško zavređuju. Naravno, još od drugog dela, multiplayer je sastavni deo Uncharteda, pa je tako i ovog puta, mada nam i dalje nije jasno šta će ovaj režim u jednom ovakvom naslovu. Konačno, setite se screenshotova koje smo pominjali. Osim uobičajenih snimaka ekrana možete da pravite i svojevrsne foto-bravure tako što ćete pozvati naročiti Photo Mode (istovremeni pritisak na tastere ’R3’ i ’L3’). Manipulacija kamerom, implementiranje grafičkih filtera, dodavanje okvira, pa čak i izbacivanje „uslikanih” likova iz kadra su stvari sa kojima možete da se igrate i kreacije potom podelite sa prijateljima.

Na samom kraju, ostadosmo bez teksta! A to nam se retko dešava. Ne smemo ništa više da vam otkrijemo jer je veliki deo igre vezan za priču, preokrete i odnose između karaktera. Verujte nam na reč kada vam kažemo da je Uncharted IV remek delo, naslov koji se pojavljuje jednom u deset godina i prava je šteta što Naughty Dog odustaje od Nejtana Drejka i njegovih spektakularnih pustolovina koje smo tako halapljivo gutali. Igra ne pokušava da vas osvoji old-school aromom, iako je ima, a neće vas ni ošamariti mainstream karakterom koji joj je sastavni deo. A Thief’s End je besprekorni balans suprotstavljenih karaktera, naslov koji je uspeo u isto vreme da bude i igra i interaktivni film. Prosto je neverovatno da nastavak trodelne sage ne donese gotovo ništa novo, a da tako okupira pažnju igrača i potpuno mu skrene misli sa nedostataka. Autorima se mora aplaudirati na otvorenoj sceni jer ono što su postigli je sve samo ne uobičajeno i normalno. Imali su puno poverenje igrača i izdavača, „od nule” su napisali igru i to se na kraju isplatilo – Uncharted IV: A Thief’s End vredi svakog „zelembaća” koji će se tražiti od vas. Svakog!

Ima li ovo božanstvo ikakvu, pa i najmanju manu ili propust? Ima! Igra ima kraj, a trebalo bi da traje bar tri godine. Šalu na stranu, tri su stvari koje možemo da smestimo u grupu propusta. Naime, postoji nekoliko nedoslednosti u priči i prilično naivnih pristupa zapletu koji odgovaraju filmovima B produkcije. Naravno da ne smemo da otkrijemo šta je u pitanju da vam ne bismo pokvarili užitak. Sledeća stvar odnosi se na samo ustrojstvo misija koje se odmotavaju po prilično predvidivom scenariju. Iako je broj situacija u kojima se događa da se, na primer, neprijatelji pojavljuju baš onda kada vi nešto značajno uradite, sveden na minimum, razvlačenje glavne priče je i dalje prisutno. Nakon velikih muka konačno ste savladali sve prepreke i postavljene zadatke da biste shvatili da ipak niste došli na cilj. Tako jednom, dva puta, tri puta, četiri puta... Konačno, minuščić ide i na puškaranje sa neprijateljima koji imaju nezgodnu osobinu da vam se pojavljuju iza leđa, iako ste taktički sve dobro uradili. Menjanje zaklona u takvim situacijama je rogobatno, a to tako ne bi trebalo da bude. Po poen za svaku od navedenih mana i eto zašto Uncharted IV nije dobio „stotku”.

Vladimir PISODOROV