Prodaja u desktop i mobilnom segmentu

Na završetku prvog kvartala godine, svetske agencije ažuriraju prognoze napretka bilo kog biznisa, a proizvođači prave planove lansiranja na tržište pojedinih tehnologija ili proizvoda. Šta nam donosi narednih godinu dana?

Sredinom marta, Intel je objavio nove podatke o proceni finansijskog poslovanja u tekućoj godini. Prihodi u prvom kvartalu 2015. godine iznose svega 12,8 milijardi američkih dolara (sa tolerancijom od 300 miliona, u oba smera). Iako vam se od milijardi zavrtelo u glavi, imajte na umu da je ova procena za gotovo milijardu (tačnije 900 miliona) manja nego ona koju su Intelovci saopštavali prošle godine. Ljubiteljima informacionih tehnologija ovo ne može biti dobra vest. Naprotiv! Razlog koji Intel navodi kao temelj ovog manjka u kasi je smanjenje realne potražnje za poslovnim desktop računarima. Stvar je, suštinski gledano, relativno jednostavna. Kako je Microsoft konačno prekinuo podršku za operativni sistem Windows XP, mnoga mala i srednja preduzeća širom planete (a oni čine najveći udeo preduzeća uopšte) nalaze se u procesu zamene svojih poslovnih računara. Na tom talasu je Intel izradio projekcije i, kako to sada saznajemo – pogrešio.

Zastrašivanje ili šamar za buđenje

Prirodno, saopštenje Intela ističe i slabu makroekonomsku situaciju i probleme u kretanju odnosa među valutama. Ipak, dominantni lider se mora zapitati gde u tom celom lancu vrednosti globalnih PC isporuka leži njihova odgovornost. Naravno, dok ne budemo dobili egzaktne podatke o prvom kvartalu, nećemo znati koliko je Intel zaista daleko od projekcija koje su zacrtane u prošloj godini.

Ono što nas, posredno, podstiče na razmišljanje jeste činjenica da ovakvi podaci predstavljaju lakmus-papir ne samo za kompaniju Intel, već i za čitavu industriju. Pomenuta prošlogodišnja procena je za ovu godinu predviđala sličan broj prodatih jedinica kao prethodne, uz pad prihoda od nekih tri odsto. Ako bismo novu projekciju linearno primenili na podatke, stiče se utisak da je pad prihoda bliži 12 odsto (efektivno, četiri puta veći od planiranog). Pesimistično posmatranje ovakve računice nas navodi da pomislimo kako bismo na čitavoj godini mogli videti pad u dvocifrenom broju. No, takvo razmišljanje bi se moglo oceniti samo kao brzopleto. U ovom slučaju, stiče se utisak da ne stoji da se „po jutru dan poznaje”.

U kom domenu leži odgovornost američke kompanije za ovako slab rezultat i zbog čega je bitno stanje finansija u Intelu? Odgovorimo prvo na drugo pitanje. Intel je jedna (potencijalno vodeća) od tri ili četiri kompanije koje se ističu u promovisanju, investicijama i istraživanju paradigme po imenu Internet of Things. Šta god ova rogobatna sintagma značila (prestali smo da tumačimo kreativne ispljuvke koji dolaze sa Zapada pre preležanih dečjih bolesti, prim. aut.), u nju se upumpavaju milijarde dolara sa nadom da će se isti novac oploditi nekoliko stotina ili hiljada puta i predstavlja jednu od svega tri grupe uređaja i/ili tehnologija koje dobijaju investicije u milijardama. Druge dve bi bili uređaji koji se nose (eng. wearables) i pametni automobili (sa svim pripadajućim, jednako „kreativnim” nazivima podsistema poput „povezanog automobila”). Smanjenje prihoda može samo da znači usporavanje u naletu ovih tehnologija, što je posebno problematično u kritičnom periodu u kom se ove tehnologije nalaze, a to je onaj u kom se o njima mnogo priča, ali za njihov račun još uvek u kasi nema niti jednog dolara.

U odgovoru na prvo pitanje, situacija je mnogo jasnija. Već i novorođenčad zna da Intel u svom pristupu lansiranju procesorskih mikroarhitektura koristi tik-tok mehanizam. Plan je jednostavan, svake godine po jedna generacija procesora, a na svake dve godine nova mikroarhitektura. Planovi su za kršenje, reklo bi se. Iako je smanjenje mikroarhitekture koja je debitovala pod kodnim nazivom Haswell na 14-nanometarski proizvodni proces trebalo da bude prikazano još prošle godine, prvi procesori pod zastavom sa imenom Broadwell se očekuju ovih dana. Da priča bude još zamršenija, postarao se sam Intel, koji je objavio kako će se i nova mikroarhitektura (nazvana SkyLake) pojaviti u drugoj polovini godine. Do čega dovodi ova anomalija? Do apsolutne zbunjenosti kupaca, u najmanju ruku. Ove godine, kada se očekuje lansiranje dugo očekivanog naslednika poslednjeg Windows operativnog sistema, ovo može ozbiljno da pokvari planirane prihode. Zamislite sada situaciju u kojoj ne toliko obavešteni gazda jednog preduzeća želi da nabavi nove računare za svoje zaposlene. Koji kupiti? I Broadwell i SkyLake su procesori u proizvodnom procesu od 14 nm. Obe arhitekture nude velika poboljšanja u odnosu na prethodne generacije. U redu, reći ćete. Svakako će Intel nekako ispeglati čitavu situaciju plasiranjem desktop varijanti SkyLake procesora u što kasnijem trenutku, i po ceni koja će biti primetno viša u odnosu na Broadwell, čiji se prvi primerci već nalaze u talasu tabličnih računara kojim nas bombarduju sa istoka.

Tablični računari u akciji

Predviđanja prodaje u 2015. godini, uporedo sa podacima iz prethodne godine. U gornjem delu tabele su vrednosti koje navodi IDC, a u donjem Gartner. Obratiti pažnju da ove dve kompanije različito vode grupacije računara, ali kada se pogleda ukupan iznos, vidi se da je Gartner nešto optimističniji nego IDC. Posmatrano iz ugla potrošača, realno je očekivati pad od oko pet odsto na nivou čitave godine.

Dok globalno opada broj prodatih laptop računara, i uz činjenicu da je zabeleženo smanjenje kupovine i u Rusiji početkom godine, prevashodno zbog slabe rublje (kriza u Ukrajini i sankcije Rusiji su značajno umanjile prodaju), jedino HP beleži rast prodaje svojih prenosnika u prvom kvartalu. Isporuke konkurenata, pre svega kompanija sa istoka kao što su Acer i Asus, zbog odlaganja pale su za efektivnih 30-40 odsto. U ovakvom kontekstu, a uz najave iz prošle godine prema kojima će ove godine biti prodato više tabličnih računara nego svih personalnih ukupno, stvarnost informacionih tehnologija klizi ka jednoj drugačijoj ravnoteži i, uslovno rečeno, tehnološkom poretku.

Dok, s jedne strane, ekonomisti i poneki IT stručnjaci navode kako je rast tabličnog računara samo još jedna u nizu kratkoročnih priča (po ugledu na netbook), u svim krajevima planete se u marketing, proizvodnju i distribuciju tabličnih računara ulaže više novca nego ikada. Do nedavno, kada su na tržištu dominirali skupi uređaji kompanija Apple i Samsung, praktično je tablični računar bio uređaj za višu srednju klasu i premijum korisnike. Pojavom pristupačnih uređaja, zasnovanih pre svega na SoC rešenjima kineskog Mediateka, tržište je ponovo postalo živahno i svoje mesto među korisnicima su mogli da nađu i pripadnici nižih klasa. Povećanje prodaje i povrat uloženog novca pionira pristupačnih tableta je, prirodno, brzo opio strpljive pratioce trendova, pa smo relativno brzo dobili i domaće „proizvođače” ovih uređaja, među kojima su se poneki i dobro snašli, posebno u konkurenciji ne preterano skupih proizvoda kineske radinosti u ruhu poljskih, hrvatskih ili rumunskih kompanija.

Da li je danas situacija jednako uravnotežena kao tokom 2014? Stiče se utisak da jeste. Dok čekamo da se na crvenom tepihu ovogodišnje pozornice pojave zvezde poput Microsoft Surface Pro 4, Samsung Galaxy Tab S2 i naravno kralja (Apple iPad) u verzijama Air, Pro, Plus ili ko zna kojim već, na tržištu se ističu uređaji koji se u aspektu cene mogu svrstati u dijapazon pristupačnih i vrlo pristupačnih. Posmatranje drugih aspekata baca drugačije svetlo na njih.

Xiaomi Mi Pad

U prošlom broju, imali smo kratak pregled brzog uspeha kompanije Xiaomi. U svojoj gami uređaja, naravno, oni nude i jedan više nego prosečan uređaj po imenu Mi Pad. Obrišite prvo slovo i dobićete odgovor koji uređaj je bio uzor ovom zanimljivom i, na prvu loptu, izuzetno interesantnom uređaju, kome nedostaju samo GPS i NFC podsistemi kako bi imao gotovo sve što je najvećem procentu korisnika potrebno. Kod nas se ne može naći u direktnoj prodaji, ali je već neko vreme aktuelan dolazak primeraka mobilnih telefona ovog brenda u Srbiju te ovaj uređaj treba očekivati i kod domaćih (pre)prodavaca. U međuvremenu, interesantna je i njihova verzija 5,5-inčnog fableta po imenu Note, koja je već neko vreme dostupna u našoj zemlji.

Lenovo IdeaPad Miix 2

Veoma interesantan uređaj, koji predstavlja prelaz između tabličnog računara i ultrapernosnog laptopa, podseća na Yoga uređaje, a odlikuje ga hardver u klasi Intel Atom procesora. Odnedavno je na našem tržištu pristupan ovaj hibridni uređaj, kog pokreće BayTrail Intel Atom procesor a odlikuje ga jedinstven sistem povezivanja sa pripadajućim dokom s kojim čini veoma privlačnu celinu. Dok, kojim dominira tastatura, donosi sa sobom i dva USB porta kao i subwoofer zvučnik koji se kači za tablični računar pomoću magnetnih držača. Izabrani metod omogućava povezivanje u nekoliko različitih modova. Ekran nije u klasi sa vrhunskim predstavnicima sekcije hibrida, ali se može nazvati dovoljno dobrim. Verzije koje dolaze sa eMMC memorijskim modulima ne briljiraju u performansama, ali nude dovoljno za svakoga ko vreme provodi uglavnom krstareći internetom i pišući datoteke. Već viđeno, reći ćete. Posebno po toj ceni. Potpuno ste u pravu.

Kinez s mnogo lica

Već smo navikli da se isti uređaji sa različitim nalepnicama na mestu imena pojavljuju na svim meridijanima. Ipak, retko se među ovim uređajima može naći kvalitetniji proizvod, uprkos činjenici da se za njega ne mora platiti velika svota novca. Ovih Kineza je na našem tržištu još uvek jako, jako malo, ali su mogućnosti naručivanja preko mnogobrojnih kineskih sajtova konačno došle do neke optimalne vrednosti. Od skora, neki sajtovi nude i mogućnost doplate u iznosu od 20 odsto na ime osiguranja kojim se, u slučaju da vam carina naplati PDV i carinske troškove, možete obratiti prodavcu i refundirati puni iznos naplaćenih dažbina. Kada se pogledaju specifikacije nekih od ovih uređaja, ne možemo se ne oteti utisku da se radi o veoma pristupačnim proizvodima, sa poznatim operativnim sistemom (neretko i u dual boot režimu) koji zaostaju, pre svega u domenu ekrana, za dvostruko i trostruko skupljim uređajima renomiranih proizvođača.

• • •

Još jedna teška godina za personalne računare je pred nama. Dok je tržište uređaja koji su pokretali čitavu jednu industriju u opadanju, javnost traga za novom paradigmom koja će dati novi zamah razvoju i evoluciji informacionih tehnologija. Još će neko vreme u našoj stvarnosti plivati tablični računari, pametni telefoni i drugi prenosni uređaji. Šta nas čeka iza oblaka tehnologija o kojima ne znamo dovoljno, a koje se tiču krilatica poput Internet of Things i Big Data, niko ne zna. Mnogi će pokušati da vas uvere da su dokučili horizonte ovih tehnologija. Govoriće to s velikom dozom sugestivnosti i snage u glasu. No, vi im nemojte verovati. Ti svirci iz Harmelina su odsvirali svoje u demistifikaciji računarstva u oblaku. I, jesmo li bliži oblacima danas?

Momir ĐEKIĆ