4G LTE mobilna mreža od maja u Srbiji

Sva tri mobilna operatera najavila su komercijalno puštanje 4G mobilne mreže za maj 2015. godine

Direktor Telenora pušta prvi 4G signal u Srbiji

Šta je zapravo 4G/LTE? Slovo G je skraćenica reči generacija te „4G” opisuje tehnička rešenja četvrte, najnovije komercijalne generacije mobilne tehnologije. 4G tehnologija je trenutno u fokusu kroz praktičnu upotrebu i naziva se i LTE – Long Term Evolution (dugoročna evolucija/razvoj). U praksi se koriste oba izraza, 4G i LTE, iako to u potpunosti nisu isti pojmovi. 4G predstavlja razvojni korak, ali i vezu sa postojećim mobilnim mrežama druge i treće generacije (2G, 3G). Pomenute 2G i 3G mreže su skromnijih mogućnosti, ali su još uvek dominatno u upotrebi i ostaće u primeni paralelno sa 4G.

Da bismo mogli da koristimo 4G mrežu moramo imati aktiviranu 4G uslugu kod operatera koji je podržava i odgovarajući 4G uređaj: pametni telefon, modem ili tablet. Upareni, omogućavaju najbrži mobilni prenos podataka, do teorijske brzine od 1 Gbit/s, u implementaciji u Srbiji verovatno do teorijskih 150 Mbit/s. Svi primljeni i predati podaci se prenose kao IP paketi nezavisno od tipa servisa (e-mail, filmovi, muzika, telefonski govor). U 4G mrežama, surfovanje internetom je moguće sa znatno manjim kašnjenjem (ping, jitter), a servisi koji uključuju video-zapis (kao live streaming, online igre) su značajno boljeg kvaliteta zahvaljujući većim brzinama. Sa stanovišta operatera, dobija se daleko veći kapacitet mreže, čime se broj korisnika koji mogu pristupiti brzom internetu povećava.

Ko će pružiti 4G u Srbiji i kada?

U februaru 2015. godine održana je javna aukcija za dodelu dozvola za korišćenje radio-frekvencija za potrebe 4G mreže na period od 10 godina. Na aukciji koji je vodio Ratel, sva tri domaća mobilna operatera kupila su po dva frekventna bloka, po ceni od 3,5 miliona evra po bloku. Ratel je izdao tri pojedinačne dozvole za korišćenje po dva bloka frekvencija, a država je u budžet inkasirala 21 milion evra od dozvola. Operateri su za maj najavili komercijalno puštanje, dok se od februara po celom Beogradu može naći mnogo lokacija sa MTS i Vip 4G baznim stanicama.

4G: najviše tehnički izazov

Operateri koji su uveli LTE znaju: velike investicije u LTE se teško vraćaju sa postojećim cenama i onim što se može naplatiti od LTE pretplatnika za uslugu koja se nudi preko današnjeg LTE-a.

Najveći izazov je u tehničkom delu primene LTE-a, pokrivanja i obezbeđivanja i održavanja već uspostavljenog mobilnog iskustva korisnika. Ne bi trebalo da se zavaravamo da će implementacija LTE biti jednostavna jer postoje „kutije” u koje mogu da se stave „kartice” bilo koje mobilne tehnologije. Implementacija LTE-a – prava, ozbiljna, ne na nekoliko pokrivenih „ostrva”, podrazumeva složene tehnike planiranja mreže i primenu malih ćelija u tzv. heterogenim mrežama. Pokrivanje terena je daleko složenije i teže nego kod 2G/3G, a samim tim je problematičnije obezbeđivanje mobilnog širokopojasnog servisa bez degradacije kvaliteta odnosno bez gubitka mreže. Da ne pominjemo govornu uslugu, roming i slično, a što je neodvojivo od korišćenja mobilnog aparata. Znači, u tehničkom delu su sigurno veći problemi, a sasvim sigurno u periodu uvođenja i „sistematizacije” LTE-a kao mobilne mreže.

Da je LTE jednostavno tehnički postaviti „na noge”, svi bi zanemarili 3G mrežu. A da je lako prodati isto/slično pakovanje za veće novce, ko bi pravio nešto novo i drugačije?

Naši operateri nisu javnosti predočili svoj plan uvođenja LTE-a („road map”) pa ne znamo da li se kasniji ulazak u LTE priču može iskoristiti za primenu naprednije LTE-Advanced verzije, ili se planira uvođenje LTE „po redu”, počev od Release 8, ili 4G generacije 4.

PR megalomanija i stvarne potrebe

Mobilni operateri u svojim PR tekstovima slatkorečivo govore o budućoj usluzi:

„4G/LTE tehnologija korisnicima nudi bolje iskustvo u mobilnoj komunikaciji tako što tradicionalne usluge prenosa glasa i poruka pretvara u servise bogate medijskim sadržajem”.

Paradoks je u tome što je LTE za operatere „tamni vilajet”, puno novca i truda za nešto što se teško može naplatiti, dok za najveći broj korisnika znači ulaganje u nove 4G uređaje na kojima će tek (veoma?) mali broj korisnika zaista osetiti prednosti LTE tehnologije. Domaćim operaterima trebalo je dosta vremena da pokriju 3G mrežom najvažnije putne pravce u Srbiji tako da ne bude „rupa” u signalu (E-75 preko osam godina). Seoski i „ekonomski neinteresantni” delovi zemlje ostali su na 2G mreži i EDGE mobilnom internetu koji ima bolje prostiranje od 3G mreže. Telekom je, kao državna firma, koja ne bi trebalo da bude vođena samo komercijalnim interesom, donekle prednjačio i pokrivao 3G signalom manje interesantne lokacije.

„Servisi bogati medijskim sadržajem” postoje odavno, a PR članci razbacuju se novim brzinama: 300 Mbit/s, ali i 1 Gbit/s! Ne zaboravimo, postojeća 3G HSPA+ mreža omogućava brzine do teorijskih 42 Mbit/s, što u praksi znači realnih 30 Mbit/s download brzine. U razvijenim zemljama, smatra se da najveći uticaj na rast data saobraćaja ima porast broja povezanih televizora (connected, Smart TV). Najpoznatiji svetski streaming servisi navode potrebne brzine: Netflix 5 Mbit/s za Full HD, Vudu 9 Mbit/s za 3D HD filmove. Dakle, sa današnjim brzinama istovremeno se na jednom 3G čvorištu mogu gledati streaming HD film, YouTube i igrati online igra. Kome je baš neophodno više, obezbediće redundantne priključke ili kablovski ili pak optički link.

Operateri najavljuju i „bolji kvalitet zvuka” u 4G mreži, iako već u 3G mreži koriste najbolji postojeći kodek sa kojim je zvuk kristalno čist; u Srbiji Vip i Telenor imaju HD voice (AMR-WB, Adaptive Multi-Rate – Wideband), što je najbolji kvalitet koji (flagship) aparati uopšte mogu da podrže.

Stalno se priča o rastu mobilnog propusnog opsega i rastu prenosa podataka u mobilnim mrežama. Istraživanja kuće Analysys Mason u 17 razvijenih ekonomija sa širokopojasnim internetom pokazuju da mobilni podaci čine svega 3% ukupnog data saobraćaja! Navode da će 2019. godine mobilni data saobraćaj dostići 6% globalnog saobraćaja. Samo u Japanu mobilni data saobraćaj trenutno prelazi 10%, u Francuskoj i Nemačkoj je npr. manji od 2,5% od ukupnog.

U skladu s time, u poslednjih pet godina najveći rast priključaka u Evropi je u FTTB/FTTH segmentu (Fiber-to-the-Home/Basement) – optičkim priključcima do zgrade/stana, a ne u mobilnom segmentu. U Srbiji se Targo Telekom bavio time, ali je 2013. godine neslavno doživeo tešku političku aferu. Telekom Srbije nikada ozbiljno nije uvodio optiku rezidencijalnim korisnicima, tako da u pogledu optike do fizičkih lica Srbija je ostala – nepokrivena.

Isti izvor navodi očekivanje pada prihoda mobilnih operatera od mobilnih servisa na globalnom nivou za 1% u 2018. godini, po prvi put u istoriji mobilnih komunikacija. Zapadna Evropa će imati pad prihoda po stopi od 1,5%, Afrika rast od 4%, a Srednji istok pad ARPU (prosečan prihod od korisnika, Average Revenue Per User) od 2,5%. Očekuje se da će broj mobilnih korisnika u periodu do 2018. godine rasti po godišnjoj stopi od 4% (sa 6,5 milijardi na 8,1 milijardi), a ukupni prihodi će u istom periodu rasti po stopi manjoj od 2%.

Nema mobilnim operaterima više tolike zarade od prodaje aparata, a prihodi od mobilnih usluga padaju! Spas u narednom periodu mogu biti novi mobilni servisi, novi tarifni profili i biznis modeli, smanjenje operativnih troškova, nova partnerstva i sasvim sigurno ukrupnjavanje tržišta i njegova konsolidacija. Dakle, potrebne su inovacije i investicije! Razvijena tržišta su u problemu (i zasićenju), tržišta u razvoju imaju još malo vremena za blagi rast prihoda ako ekonomska kriza malo popusti. Zato je srpski Telenor kupio sebi banku u Srbiji (nekadašnju KBC), zato je Vodafone kupio nemačkog kablovskog operatera, a američki KKR kupio srpski SBB i Telemach grupu u regionu.

S druge strane, izvorna 3G mreža stara je preko 10 godina, unapređivana je novim standardima kako su se potrebe menjale i prelazak na moderniju mrežu je ipak neminovan spram zahtevima industrije koja neprekidno traži novitete i ulaganja, kako proizvođača, tako i operatera i korisnika.

Stvarne prednosti 4G mreže

LTE je veća revolucija nego 3G. Najpre, arhitektura mreže je drugačija i u većoj meri je dizajnirana za Packet Switching (data saobraćaj) nego za Circuit Switching (govorni saobraćaj). Glas preko LTE (VoLTE -- Voice over LTE) je više „dodatna funkcija” nego osnovna funkcija mreže.

Što se tiče brzina, izvorni 3G podržavao je oko 300 Kbps – veće brzine su posledica HSPA unapređenja, a ne izvornog 3G. Sadašnje brzine na HSPA+ mrežama, daleko su veće od onih kada je puštena 3G mreža. Pored toga, u momentu uvođenja 3G mreža, praktično nisu postojale aplikacije (tj. realna primena) kojima je bila potrebna veća brzina. Telefoni su bili „dumb” i iskorišćenje većih brzina se svodilo na brzi download sa računara, korišćenjem telefona kao modema. Danas već postoje ozbiljne aplikacije koje sa telefona mogu znatno da opterete mrežu na kraće vreme. 4G omogućava da mreža kraće vreme bude opterećena – znači da će više korisnika moći za isto vreme da prenese više podataka.

LTE u Srbiji je korak ka LTE-A (Advanced) mrežama, u vreme kada je 3G dostigao svoj maksimum sa Dual Carrier (DC) HSPA+ mrežama. 3G/HSPA+ će još dugo biti tu, ali kako se zahtevne aplikacije sve više budu selile na LTE, tako će i 3G biti slobodniji. Tako da – svi dobijaju.

I pored 4G mreže i najave 5G mreže od 2020. godine, 3G standard nije mrtav. Izvlačenje „suve drenovine” iz 3G standarda je Ericssonov multi carrier do 168 Mbps, ali uređaja koji to podržavaju skoro da nema (sem retkih, skupih modema). „Ispod” toga postoji 3-Carrier High-Speed Downlink Packet Access (3C-HSDPA) koji nudi do 63 Mbps download i do 11 Mbps upload na 3G mreži, koji je već implementiran kod nekih operatera (Turkcell u Turskoj bio je prvi u julu prošle godine, na Tajlandu je pušteno u februaru 2015).

U državama gde već postoji LTE, a analogna televizija nije ugašena (Crna Gora, na primer) koristi se opseg 7 – 2600 MHz (Telenor CG) i opseg 3 – 1800 MHz i opseg 7 – 2600 MHz (oba opsega T-Mobile CG). Opseg 20 – 800 MHz može da se koristi samo ako je analogna televizija ugašena (ako su slobodni kanali UHF 61-69).

Kod nas će se koristiti neka kombinacija LTE opsega 3, 7 i 20 – koji operater će koristiti šta tačno, videćemo. Za urbane sredine najbolji su kanali 3 i 7, a za puteve i ruralna područja opseg 20 je odličan – daje bolju pokrivenost od 2G GSM 900 MHz – i mnogo veći kapacitet.

LTE 800, ako se realizuje dobro, donosi neverovatno brz internet u ruralne krajeve, gde se ne isplati žična infrastruktura. Realno je za par godina očekivati fiksni LTE pristup na LTE 800 ili LTE 700 opsegu, sa par stotina GB u paketu i brzinama po 50-100 Mbps u ruralnim krajevima.

Ivan OBROVAČKI