Skejterske igre su odavno među žanrovima koji izumiru, što zbog epskog pada serijala Tony Hawk’s Pro Skater, što zbog činjenice da je žanr bez mnogo inovacija. Dolazak pikselizovane arkadice OlliOlli na PC nas je zato neizmerno obradovao jer se činilo da će, makar kroz 2D indie naslove, simulacije vožnje skejtborda vratiti staru slavu.

OlliOlli prilično odskače od ostalih skejterskih igara u načinu izvođenja – vaš lik se automatski kreće na desno, a tasteri ’WASD’ pripremaju vas za skok i istovremeno izvođenje trikova. Isti tasteri se koriste i za grind/slide na gelenderima. „Zvrčka” je u tome što je potrebno pritiskati taster ’A/dole’ prilikom svakog doskoka na ravno tlo. Okasnite li, bićete nagrađeni drastično manjim brojem poena ili čak usporeni i često onemogućeni da pravovremeno izvedete sledeći trik. Slično važi i za grind te je potrebno pritisnuti trik taster delić sekunde pre kontakta sa gelenderom radi održavanje brzine i bonus poena. Zbog svega ovoga, OlliOlli više predstavlja vežbu u ritmičkom pritiskanju tastera umesto u kreativnom savladavanju nivoa i nebitno je koji trik izvodite niti koliko drugo grindujete niz ograde dokle god održavate visok kombo. Preporučuje se igranje isključivo na gamepadu zbog brojnih poteza koji zahtevaju pokrete od jedne četvrtine, polovine ili punog kruga analogne palice. Moguće je igranje na tastaturi, ali će vam biti teže da izvedete neke od komplikovanijih manevara. Kontrole reaguju dosta brzo, mada nam se dešavalo da igra ne registruje pauzu između rotacije u vazduhu i pripremanja modifikatora grind poteza jer se za oba koristi isti taster.

U početku je pred vama 25 nivoa sa ukupno 75 zadataka podeljenih u pet tematski različitih „svetova”. Ispunjavanjem svih zadataka otključavate prvo Pro a zatim i RAD verzije nivoa koje su značajno teže. Igranjem takođe otključavate kratke spots nivoe u kojima je potrebno izvesti što je moguće duži kombo, kao i dnevne izazove namenjene kompetitivnim igračima. Zvuči sjajno, ali, kada malo bolje pogledate, primetićete da se, sem tekstura, nivoi ne razlikuju naročito po pitanju toga šta možete na njima da radite i posle nekog vremena igra postaje monotona. Razlog je u mehanici, zbog koje svaka staza mora da bude nizbrdica i da obiluje gelenderima i drugim površinama niz koje je moguće grindovati. Velika je šteta što nedostaju brojni elementi koji se koriste na skejt stazama kao i modovi poput editora nivoa, multiplayera ili bilo kakve vrste slobodne vožnje (ponovo, zbog dizajna igre).

OlliOlli je solidna razbibriga za nekoliko popodneva, ali će svakoga ko je očekivao 2D Tony Hawk’s Pro Skater ostaviti razočaranog – umesto skejterske simulacije autori igre su napravili vešto zamaskirani „infinite racer” poput onih kojima je tržište igara za telefone preplavljeno, spakovan u oblandu novog talasa super teških arkadnih igara. Ukoliko ne spadate u uber hardcore igrače koji naslove poput Super Meat Boy prelaze sa A+ bez ikakvog problema, velika je šansa da OlliOlli nije igra za vas i da će biti samo izvor frustracija umesto zabave.

Bojan JOVANOVIĆ