Broj 12, oktobar 1985.

U oktobru 1985. godine – dramatična otmica italijanskog broda Akile Lauro. Ričard Stolman osnovao je Zadužbinu za slobodni softver, a Zastavin „jugo” zvanično je predstavljen američkom tržištu.

A „Svet kompjutera” proslavio je svoj prvi rođendan. Od čitalaca prvi nam je čestitao Aleksandar Radić iz Banjaluke: „Zdravo! Želim da svom kompjuterskom listu i njegovim urednicima čestitam prvi rođendan i da mu poželim puno uspjeha i puno, puno brojeva!”. Pa, hvala, Aleksandre!

Tema broja bila je „Kompjuteri i muzika”. Potrudili smo se da napišemo sve što se u tom trenutku moglo reći o digitalizaciji muzičkih snimaka, sintisajzerima i MIDI sistemima. Ukratko smo opisali veći broj kompatibilnih kibord-sintisajzera koji su se mogli naći na tržištu, kao i odgovarajući softver. Nismo propustili ni da popričamo sa magom elektronskih nota Lazom Ristovskim (koji je, nažalost, preminuo 2007. godine): „Lazu smo zatekli u studiju sa njegova četiri sintisajzera i gomilom prateće opreme... Za zapis i čuvanje pojedinačnih sekvenci ili celih kompozicija služe diskete... ’Ljudi misle da na koncertu sintisajzeri pod kontrolom sekvencera i elektronike sviraju sami! Moglo bi i tako, ali ja volim muziku, a iz sintisajzera samo izvlačim potrebni zvuk’, kaže Laza”.

Broj 86, oktobar 1991.

U oktobru 1991. godine Bil Klinton započeo je kampanju za predsednika SAD, a Linus Torvalds objavio je prvu verziju Linux kernela. U Hrvatskoj – borbe i mirovne inicijative (Sajrus Vens, lord Karington); Srbiji je zaprećeno sankcijama. TV Beograd počela emitovanje preko satelita.

„Svet kompjutera” piše o kompjuterskom humoru. „U državama koje nemaju nešto ’važnije’ (građanski rat, recimo) ljudi se bave nekim normalnim stvarima. Francuski korisnici, pored gomile raznih nedeljnih i mesečnih kompjuterskih časopisa, odnedavno imaju i humoristički nedeljnik ’Conputer’... Da ste građanin Evrope (kao što niste), šestomesečnu pretplatu platili biste 210 franaka”.

Prvi put pisali smo o kompjuterskom kriminalu i hakerima. „U svetu korisnika kompjutera ’haker’ je osoba koja voli da uči o detaljima kompjuterskih sistema da bi što bolje upotrebila njegove mogućnosti. Sa suprotne strane, to je zlobna, radoznala osoba, koja gura nos u tuđe poslove i koja pokušava da otkrije informacije kopajući po računaru, često sa zlim namerama... Ričard Stolman iz Fondacije za slobodan softver, koji sebe smatra hakerom po prvoj definiciji, predložio je da se hakeri koji provaljuju u obezbeđene mreže nazovu krekerima (crackers)”.

Broj 193, oktobar 2000.

U oktobru sudbonosne 2000. godine Madlen Olbrajt je u ime SAD prvi put pregovarala s vođom Severne Koreje. U Srbiji – pokušaj izborne krađe; posle masovnih demonstracija i zauzimanja Skupštine i RTS-a, okončana je vladavina Slobodana Miloševića. Na dužnost predsednika Srbije stupio je Vojislav Koštunica.

A „Svet kompjutera” piše o s nestrpljenjem dočekanoj beta verziji Mac OS X-a. „On na prvi pogled podseća na operativni sistem NeXTstep (takođe zasnovan na UNIX-u), na koji je Apple dobio prava kupovinom kompanije NeXT Software... Novi Mac OS s lakoćom će se instalirati za 10 minuta na bilo kom Appleovom računaru s minimum 128 MB RAM-a i 1,5 GB slobodnog prostora na hard disku... Interesantno je da će Mac OS X tražiti ime i lozinku svaki put pri podizanju i resetovanju sistema”.

Što se tiče igara, pisali smo o jednoj kombinovanoj. „Učesnici preko interneta saznaju detalje koji im pomažu da uhvate RealityRunnera, pravog begunca od krvi i mesa. Za razliku od filmova ’Trkač’ i ’Begunac’, ovde će begunac biti dobrovoljac... Tu je i nagrada od 10.000 dolara. RealityRun u Nemačkoj prate opomene da je lov na čoveka amoralan, pa i civilizacijski korak unazad”.

Surfovanje na 220 volti: „Grupa zainteresovanih velikih firmi oformila je konzorcijum sa zadatkom da kreira standard za surfovanje preko električne mreže... Trenutna tehnologija dozvoljava surfovanje brzinom do impozantnih 14 megabita u sekundi... Finalizovanje standarda tek sledi”.

Vojislav MIHAILOVIĆ