Novi život starog računara (7)

Ako ste nedavno kupili nov LED televizor, gotovo je sigurno da ste vlasnik DLNA kompatibilnog uređaja. Ostaje još samo softver koji će od vašeg računara napraviti DLNA server i multimedijsko uživanje može da počne

Windows 7: način deljenja sadržaja u home grupi

Vratili ste se sa (zasluženog) odmora puni energije, utisaka, slika i filmova koje želite nekome da pokažete. U doba digitalnih medija može se javiti problem kod sortiranja i manipulacije materijalom. Međutim, glavna poteškoća je prikazivanje materijala, jer je veličina monitora vašeg računara ograničavajući faktor.

Rešenje ovog problema možete potražiti u povezivanju računara na televizor. Međutim, to sa sobom donosi i gomile kablova, prenošenje računara do TV-a, a dodatnu otežavajuću okolnost predstavlja i kontrola – sada je slika veća, ali su komande dalje. Rešavanjem ovog i sličnih problema bavili su se veliki igrači na polju softvera i hardvera kao što su Samsung, LG, Sony, te Microsoft i Google, ukupno 240 kompanija koje su se udružile u Digital Living Network Alliance ili kraće DLNA (http://en.wikipedia.org/wiki/Digital_Living_Network_Alliance) i razvile istoimeni standard.

Plejeri, serveri, rendereri

Windows 7: izbor kategorija sadržaja za deljenje

Predstavnici ove grupacije, osnovane još 2003. godine, za cilj su postavili lako deljenje multimedije u kućnoj mreži, a njihov logo do sada se našao na više od 440 miliona uređaja u prodaji. U zavisnosti od funkcije koju obavljaju, uređaji se mogu grubo podeliti na tri grupe:

· Digital Media Player (DMP) pronalazi i prikazuje materijal sa drugih uređaja i računara. Medijski plejer daje listu raspoloživih izvora sadržaja. Odatle vi birate koje slike, filmove ili muziku želite da puštate, a materijal se „strimuje” do uređaja. DMP uređaji mogu biti povezani kao zasebni uređaji na TV, ili su već ugrađeni u sam TV prijemnik, blu-ray plejer, projektor ili AV risiver.

Windows 7: lozinka za priključivanje novih kompjutera home grupi

· Digital Media Server (DMS) predstavlja server na kojem se nalaze multimedijalni fajlovi. To ne mora da bude server u klasičnom smislu – pored standardnih računara i NAS servera, to može biti i pametni telefon, digitalni fotoaparat ili kamera. Ono što je zajedničko svim DMS uređajima jeste to što imaju internu memoriju, bilo u vidu hard diska bilo u vidu memorijske kartice.

· Treću vrstu predstavljaju Digital Media Renderer (DMR) uređaji, koji, slično DMP uređajima, puštaju multimedijalni materijal, ali se njima upravlja sa drugog uređaja – kontrolera (DMC).

Windows Media Player: podešavanje opcija za strimovanje

Ukoliko ste ove ili prošle godine kupili nov LED televizor i na zadnjoj strani primetili mrežni priključak, gotovo je sigurno da ste vlasnik DMP uređaja. Ostaje samo da instalirate softver koji će od vašeg računara napraviti DLNA server i uživanje može da počne.

Dve platforme

Za tu svrhu može da posluži bilo koji prosečan računar star nekoliko godina. Potreban hardver drastično se razlikuje u zavisnosti od platforme koju izaberete. U proseku, za glatko prikazivanje statičnih slika može da posluži i vremešni računar sa 256 MB RAM-a i nekoliko gigabajta slobodnog prostora, a ako želite da prikazujete filmove u punoj HD rezoluciji, vaš izbor će pasti na računar na kojem možete pristojno da „terate” Windows 7. Sedmica, doduše, nema sertifikat DLNA asocijacije, ali je DLNA kompatibilna i za tu svrhu od korisnika traži relativno bezbolno podešavanje nekoliko stavki u samom operativnom sistemu.

Serviio: kategorije sadržaja vidljivog sa drugih DLNA uređaja

Da biste podesili rad DLNA servera u Windows 7 okruženju, potrebno je pre svega podesiti kućnu mrežu, a to ćemo najlakše uraditi ako računar povežemo u istu mrežu kao i ostale DLNA uređaje u kući. DLNA radi preko UPnP (Universal Plug and Play) protokola (više o samom protokolu na adresi http://en.wikipedia.org/wiki/Universal_Plug_and_Play), što podešavanje čini jednostavnim i bezbolnim s korisničke strane jer se uređaji sami „pronalaze” i jedan drugom „predstavljaju” svoje mogućnosti.

Po uspešnom povezivanju, ostaje podešavanje softvera. Pre svega, potrebno je proveriti u kom se mrežnom okruženju nalazi vaša sedmica – Home, Work ili Public. U suštini, Windows još od Viste ima tehnologiju uz čiju pomoć „primećuje” promenu prilikom povezivanja na novu mrežu i od korisnika traži da izabere jedan od tri ponuđena tipa mreže. Izbor nije samo kozmetički, jer će u zavisnosti od korisnikovog izbora Windows prilagoditi firewall pravila i neke servise za optimum u bezbednosti i u radu. Za DLNA je neophodno da se nalazite u Home mreži, što najlakše možete proveriti klikom na systray u donjem desnom uglu, desnim klikom na ikonicu Home Network, pa izborom opcije Open Network and Sharing Center. Ukoliko je sve podešeno kako valja, ispod slike računara naći će se sličica kuće i natpis Home Network. Ako to nije slučaj, klikom na natpis ’Work’ ili ’Public’ možete da promenite tip mreže.

Serviio: podešavanje deljenih foldera

Dalje podešavanje vrši se iz istog prozora klikom na link HomeGroup, koji se nalazi u donjem levom uglu prozora. Tu se nalaze parametri vezani za home grupu, koja pojednostavljuje deljenje fajlova, a mogu se birati vrste medija koje želite da podelite (muzika, slike, video materijal, dokumenta i štampači). Ukoliko u mreži imate više računara koji rade pod sedmicom, potrebno je da na jednom od njih započnete proceduru pridruživanja home grupi, a šifru koju sistem bude generisao na tom računaru treba da unesete i na ostale Windows 7 stanice. Ukoliko izgubite ili zaboravite šifru, možete je videti klikom na View or print the homegroup password.

Da bi vaš DLNA proradio, obavezno uključite opciju Stream my pictures, music and videos to all devices on my home network. Na linku Choose media streaming options možete izabrati nivo pristupa za svaki DLNA uređaj, tj. da li želite da mu dozvolite pristup ili ne. Ako ste sve do sada uradili kako treba, DLNA plejer će se ovde pojaviti i celo podešavanje je time završeno.

Serviio: podešavanje prava pristupa

Ostaje još samo da se materijal sa vašeg hard diska „pusti u pogon”, što je najlakše uraditi iz Media Playera koji dolazi uz sam Windows. Videćete da se u Media Playeru pojavilo novo dugme u meniju na kojem piše ’Stream’, i tu birate da li dozvoljavate da se sav materijal deli svim uređajima u mreži, kao i to da li dozvoljavate da se vaš Windows Media Player kontroliše sa drugih računara. Zanimljivo je to što ste ovakvim podešavanjima u mogućnosti ne samo da pristupite fajlovima sa drugih računara u home grupi, već i da na njima prikazujete svoje multimedijalne tvorevine, a da fizički ne morate ni da dirnete drugi računar. Za to je potrebno samo da iz Media Playera kliknete desnim tasterom na fajl koji želite da pustite i da iz menija izaberete opciju Play to, te da selektujte uređaj iz spiska.

Besplatno rešenje

Ukoliko ste pobornik besplatnih rešenja ili ste ponosni vlasnik Appleovih računara (Apple nije član DLNA grupacije), rešenje možete potražiti u softveru pod nazivom Serviio. Hardverski je manje zahtevan – dovoljno je svega 512 MB RAM-a i 20 MB prostora na disku, izvršava se u Java okruženju i pruža podršku za širok spektar hardvera, i to ne samo DLNA sertifikovanog. Instalacija podrazumeva da već imate instaliranu Javu verzije 6. Odgovarajuću verziju softvera Serviio možete preuzeti sa linka http://www.serviio.org/download. Instalacija je prilično jednostavna – potrebno je samo izabrati lokaciju gde će se aplikacija instalirati. Pokretanje je još lakše jer se softver sastoji od dva dela: serverskog i kontrolnog (konzole). Ukoliko ste korisnik Windows platforme, Serviio se pokreće automatski prilikom pokretanja kompjutera, dok ga na Linuxu morate ručno pokrenuti komandom bin/serviio.sh. Da bi sve normalno funkcionisalo, potrebno je otvoriti TCP port 8895 i UDP port 1900, što će instalacija na Windowsu odraditi automatski.

Serviio: podešavanje metapodataka

Ostaje da dodate materijal koji želite da delite, što se radi iz konzole programa klikom na tab Shared folders. Tu možete podesiti i koje vrste multimedijalnih fajlova želite da „servirate” ostalim uređajima, kao i da server automatski nadgleda foldere i detektuje promenu sadržine u njima, što je naročito zgodno za prenosne flash memorije i SD kartice. Moguće je dodati i online sadržaje za streaming (obiman spisak postoji na forumu Serviio grupe na linku http://forum.serviio.org/viewforum.php?f=23).

Da biste zaštitili svoje uspomene, možete da podesite ko ima kakva prava na mreži nad vašim fajlovima. Serviio dolazi sa dve predefinisane grupe: No restriction, gde svi imaju mogućnost da pristupe sadržaju, i Limited access. Svaki uređaj možete fino podesiti tako što ćete ga iz konzole desnim klikom selektovati sa spiska i dodeliti ga grupi po želji (opcija Access Group). Isto možete uraditi i sa deljenim folderima, pošto svi uređaji podrazumevano imaju pun pristup svim deljenim folderima. Opcijom na tabu Metadata možete dozvoliti softveru da potraži dodatne zapise o multimedijskim fajlovima, kao što su omoti albuma, slike iz filma ili ID3 tagovi.

Sekcija Transcode odnosi se na prepakivanje materijala u format koji je čitljiv na udaljenom uređaju, pa ćete tako, na primer, moći da gledate MKV fajl na konzoli Xbox 360. Ovako nešto Windows pandan ne omogućava. Ta opcija je, doduše, potencijalno veoma hardverski zahtevna, naročito ako, na primer, poželite da gledate HD zapis na uređaju koji to ne podržava. Tab Presentation služi za podešavanje vidljivih opisa za fajlove kako biste ih lakše pronalazili, kao i za izbor jezika menija na udaljenom sistemu, mada našeg jezika nema na spisku ni u najnovijoj verziji.

Ako ste sve uradili kako valja, ostaje još samo da sa svog DLNA uređaja izaberete iz liste novi Serviio server, koji će se automatski pojaviti, i zabava može da počne.

• • •

Mogućnost pregleda multimedijskih zapisa nikada nije bila ovako laka i dostupna iz fotelje u dnevnoj sobi, i to uz pomoć standardnog daljinskog upravljača koji dolazi uz televizor. Windows platforma je lako dostupna, dobro podržana i zaokružena. Mane svakako predstavljaju manjak podržanih formata koje pomoću nje možete reprodukovati i nešto veća hardverska zahtevnost. S druge strane, Serviio je apsolutni pobednik po pitanju podržanih formata, ali je izgled softvera pomalo asketski. Kao i svaki besplatan softver, i Serviio se oslanja na rad zajednice okupljene oko njega, tako da pomoć možete tražiti i sasvim je sigurno dobiti preko foruma i wiki sekcije sajta. Ova priča može se proširiti i pametnim telefonima, jer oba servera to omogućavaju.

Dva prikazana rešenja, naravno, nisu jedina koja se mogu naći. Za koji ćete se od njih odlučiti, to zavisi od vas, pa je najbolje da ih sami isprobate i vidite šta vam najviše odgovara. U svakom slučaju, vredi probati, a iz ličnog iskustva tvrdimo da se posle toga nećete vraćati na staro.

Uroš VELIČKOVIĆ