Bastion je perspektivni i (prilično) uspeli prvenac novoformiranog Supergiant Gamesa, koji čini svega sedmoro talentovanih ljudi iz San Hozea. U pitanju je arkadna, diablolika kvazirolplej zanimacija dopadljivog vizuelnog dizajna, sa eksplozivnim i dinamičnim gameplayom i nekoliko originalnih dodataka kakve retko srećemo u ovoj vrsti igara.

Radnja igre dešava se u kraljevstvu koje je pogodila prilično ubitačna nezgodacija pod nazivom Calamity. To je izazvalo cepanje kontinenta na usamljena ostrvca koja slobodno levitiraju u vazduhu, trenutno spaljivanje gotovo celokupne populacije kraljevstva, a, da zlo bude veće, i kuljanje nečastivih hordi čudovišta koja love malobrojne preživele. Vaš zadatak je da se, u ulozi ćutljivog Dečkonje (The Kid), nakon kratkog prologa domognete naslovnog Bastiona, svojevrsnog utočišta, koje će u daljem nastavku igre biti vaša baza operacija u obnovi (razlomljene) zemlje.

U svemu tome pomagaće vam nekolicina pomenutih preživelih (matori savetnik Ruks, devojka Zila i ćudljivi Zulf), čije ćete motive i ciljeve otkrivati kako igra odmiče. Bastion je, kao izdvojenu lokaciju, moguće vremenom unapređivati dodatnim objektima, ali tek nakon pronalaženja kristalnih fragmenata rasutih po standardnim nivoima. Jednom kada se nađete na njima (pristupate im aktiviranjem tranzita u vrhu Bastiona), od vas se zahteva brzo probijanje kroz horde neprijatelja, uz efikasno korišćenje ograničenog naoružanja (mačeta, malj, musketa, luk i strele itd.) i specijalki, kao i skupljanje što većeg broja rasutih bonus predmeta kojima unapređujete svoju opremu u samom Bastionu. Igru odlikuje brz, dinamičan i maksimalno fluidan gameplay, a jednom kada ovladate upotrebom oružja, štita i specijalnih sposobnosti, na ekranu nastaje vatromet destrukcije dok se budete obračunavali sa hordama neprijatelja.

Povratkom u Bastion i dodavanjem kristalnih jezgara u kip na sredini huba otvara se pomenuta mogućnost podizanja i apgrejdovanja zgrada koje ćete koristiti za unapređenje opreme. Arsenal omogućava biranje borbenog layouta koji ćete poneti sa sobom, Forge služi za apgrejd oružja kroz odabir dualno suprotstavljenih perkova, u Destileriji možete dodeliti napitke koji pasivno pojačavaju određene karakteristike lika, dok Memorial zgrada sadrži svojevrsne achievement izazove kojima generišete preko potrebne plavičaste fragmente koji se koriste kao valuta u Lost and Found prodavnici za kupovinu apgrejda i drugih drangulija. Poseban osvrt zaslužuje zgrada Shrine, u kojoj možete da aktivirate do tada prikupljene toteme i talismane koji donose određena poboljšanja neprijateljima (brži i agresivniji napadi, veća izdržljivost itd.), ali, s druge strane, i veće bonuse po pitanju experience poena i osvojenih fragmenata. To praktično znači da sami sebi možete baždariti težinu igre, što je više nego dobrodošao dodatak. Od drugih aktivnosti, tu su posete lokacijama Who Knows Where, gde je cilj preživljavanje višestrukih protivničkih talasa, a na mapi sveta možete birati i nivoe predviđene za uvežbavanje svakog tipa oružja posebno (uz neretku potrebu i da mućnete glavom i pojedine zadatke obavite u što manjem broju koraka kako biste osvojili najprestižnije nagrade). Kada se sve ovo uzme u obzir, za jednu igru manjeg formata, Bastion je krcat po pitanju sadržaja i stvari koje se u njemu mogu uraditi, uz konstantno otkrivanje nečeg novog i interesantnog, što je još jedan plus na pozitivnoj skali.

Dodatna poslastica, jedan od najvažnijih selling pointa igre i gradivni element sjajne atmosfere svakako je naracija pomenutog dekice Ruksa. Dotični je, pored toga što svojim besprekorno grubim i šarmantnim glasom opisuje sve bitnije događaje vezane za zaplet, likove i priču, tokom samog igranja efektno upregnut na dinaminačan način. To znači da narator svakog časa komentariše i konkretne Dečkonjine postupke, akcije i odluke, od ubijanja neprijatelja, odabira oružja, skupljanja predmeta po terenu, preko ispijanja napitaka, gubljenja energije, napadanja, bežanja i ostalog. Ceo aspekt odrađen je sa primetnim žarom, sa mnogo ukusnog humora i nepobitne harizme koja izbija iz glasa anonimnog Logana Kaningema, mlađanog člana Supergiant Gamesa, koji je svoj posao odradio za medalju.

Pored pomenute glasovne komponente igre, i ostali prezentacioni elementi podjednako blistaju. Stripolika manga grafika krcata je detaljima i razigranim koloritom koji se baškari u widescreen rezolucijama, sa bulumentom maštovito dizajniranih satrapa i likova koje, doduše, krasi (zanemarljivo) zastarela animacija. Zvučna komponenta igre je na visini zadatka i svi prateći zvuci (pucnjava, oružje, urlici, detonacije...) doprinose atmosferi, dok se kvalitetom ističe blistavi muzički soundtrack sa gomilom ambijentalno-vokalnih tema koje verno prate priču i događaje na ekranu.

Nažalost, bez obzira na neosporne kvalitete, zamerke se odnose na nekoliko živcirajućih odluka u samom dizajnu igre. Kao prvo, izbor naoružanja i specijalnih veština može se vršiti samo u pomenutim Arsenal zgradama, što je pomalo čudno s obzirom na insistiranje igre na što češćoj upotrebi lepeze oružja i skillova kako biste zarađivali dodatne valutne fragmente. Druga i mnogo bitnija mana tiče se prilično monotono i generičko skockanih nivoa, koji su gotovo uvek kreirani u formi prostih lavirinata prekrečenih različitim grafičkim tilesetovima u zavisnosti od lokacije. To čini da nivoi preterano liče jedan na drugi, a celoj stvari ne pomaže ni trik sa iscrtavanjem delova terena (objašnjen kao kontinualno otkrivanje predela koji još nisu posećeni) koji na duže staze ne doprinosi bogzna čemu i bilo bi zahvalno da postoji opcija njegovog isključivanja.

Aleksandar DINIĆ