Piratska partija Srbije

Kao što je nekada u Evropi Partija zelenih podigla svest ljudi i postala značajna parlamentarna stranka u više zemalja, tako sada, tri decenije kasnije, počinje da se probija piratska ideja

Ekspanzijom Interneta nastale su nove vrste društvenih problema: pitanja privatnosti i bezbednosti, copyright, poljuljana net neutralnost... Političke partije razvijenih zemalja morale su da dodaju u svoje programe stavove o zahtevima novog internet doba. Ipak, ni to nije bilo dovoljno. Prirodni sled događaja nagomilavanja istomišljenika oko ovih novih tema predstavljalo je ujedinjenje u nešto zvanično. U nekim zemljama bile su to najpre nevladine organizacije, a negde su odmah formirane političke partije. Iznenađujućim uspehom Švedske piratske partije politika je upoznala nove igrače. Dok se u svetu prepravljaju udžbenici političkih nauka a sve stranke, bile one piratske ili ne, raspravljaju o patentnom sistemu i ponašanju industrije zabave, u zemlji Srbiji političari se svađaju oko žirafa i prostitutki...

U ovakvim uslovima kod nas teško je zamisliti postojanje ozbiljne piratske partije ili eventualno NVO. Ipak, odnedavno i u Srbiji postoji NVO Mladi pirat. Seli smo i popričali sa osnivačem Aleksandrom Blagojevićem, koji je odskora i član Upravnog odbora PPI (Pirate Parties International), svetske „kišobran” organizacije. Najpre nas je zanimalo šta su to u stvari piratske partije i koji su njihovi ciljevi.

SK: Mnogima je čudno to što se predstavljate kao pirati. Da li vi podržavate pirateriju, tj. da li promovišete preuzimanje piratskih sadržaja preko Interneta?

Naziv „pirat” je bunt. Hoćemo da se odvojimo od uvreženog shvatanja udruživanja, jer mi imamo praktične i životne ciljeve. Ideja je rođena u Švedskoj, ali sada Pirati Evrope imaju političku snagu koja se materijalizuje u nekoliko zemalja, kao i u evropskom parlamentu. Ne podržavamo pirateriju za novac niti crnu ekonomiju jer to razara državu. Mi stajemo u zaštitu kreativaca, istraživača i autora, jer su oni generatori ideja i energije u našem društvu. Imamo spreman model adekvatne zaštite autora i on se potpuno oslanja na objektivnu snagu Interneta. Takođe, piratskim sadržajima želimo dug i uspešan život i sve najbolje: podržavamo preuzimanje i postavljanje piratskih sadržaja! To radimo svaki dan. Mi ih koristimo, kao i doktori, članovi vlade, policajci, pripadnici obaveštajnih agencija, srednjoškolci, predškolci, učitelji, pekari u noćnoj smeni... Koriste ih čak i agencije za borbu protiv piratskih sadržaja! SVI koriste piratski sadržaj sa Neta, i to je danas prirodno stanje stvari.

SK: Postavljanje i preuzimanje piratskih sadržaja je protivzakonito. Vi, dakle, kršite zakon i pozivate ljude da rade isto?

Nekada je bilo više nego protivzakonito da izjavite nešto što se kosi sa kreacionizmom. Završavalo se na lomači. Danas munjevitom brzinom razmenjujemo ogromne količine ljudskog znanja i autorskog materijala. Svaki delić ukupnog aparata ljudskog znanja negde je na izvoru bio autorsko delo. Celo čovečanstvo koristi istu vrstu čvora da zaveže pertlu, a neko je u prošlosti uložio intelektualni napor da ugradi u sistem znanja taj čvor. Šteta što nije imao advokata, taj čovek bi danas imao svu moć savremenog doba. Zar nije suludo kažnjavati postavljanje i preuzimanje materijala na Internetu? Ja imam tone autorskog materijala u privatnoj kolekciji i pozivam MUP Srbije da me liši slobode zbog toga što intenzivno radim na metaispoljavanjima tog materijala sa maksimizacijom značaja u svojoj socijalnoj sredini. Što se zakona tiče, on nije adekvatan realnosti: kada bi ga država Srbija primenila samo po osnovu kopirajta, ostala bi sa manje od polovine stanovništva na slobodi. Bilo bi to gore od inkvizicije. Da li smo nešto naučili iz prošlosti?! Ja sam trener i moj trening je otvoren za gledanje, kopiranje i umnožavanje. Nemam problema s tim da podelim sa kolegama trikove zanata niti da neko kopira ono što sam ja otkrio. Naprotiv!

SK: Kažete da podržavate autore, ali ne i industriju. Ona je posrednik i distributer nečijeg rada. Teško je zamisliti sistem u kom biste direktno davali novac grupi Metallica ili Stivenu Spilbergu. Većina autora ne želi da se zamajava takvim stvarima. Danas je moguće legalno skinuti pesmu za zaista malo para, filmovi na DVD-u nisu preskupi... Kada bi ceo svet počeo sa nelegalnim preuzimanjem sadržaja, industrija i autori bi propali. Zar vaše ideje ne vode kraju visokobudžetnih filmova, igara, muzike vrhunske produkcije?

Šta žele pirati? Piratske partije se zalažu za sledeće principe: • Reforma copyright sistema (reforma autorskih i patentnih prava, kompletno ukidanje sistema kakav je danas i pružanje podrške svim alternativnim vidovima licenciranja autorskog materijala) • Odbrana građanskih prava (privatnost, internet kao ljudsko pravo, prava slobode govora, opredeljenja, potrošača...) • Informaciono samoopredeljenje (digitalni suverenitet pojedinca, tj. pravo da svako na ličnom nivou može da kontroliše ono što drugi znaju o njemu, kakve podatke drugi skupljaju, šta rade s njima i slično) • Telesno vaspitanje omladine Srbije (svi živimo u materijalnom svetu, i prvi oslonac je naše telo, koje je sa razvojem tehnologije sve više zapostavljeno) • Obrazovanje (slobodno i otvoreno znanje, objektivizacija istorije, rušenje predrasuda...) • Transparentnost (za takav princip nije potrebna glomazna birokratija, moguće ga je realizovati tehnologijom koja je svuda oko nas) • Net neutralnost (Internet mora ostati slobodan, to je medij koji ne sme biti cenzurisan i strogo regulisan, a uzroke negativnih pojava na netu ne treba tražiti u njemu samom, već je koren u ljudima) • Protiv korupcije i lobiranja (upravo transparentnost u finansijskim transakcijama može dovesti do drastičnog smanjenja korupcije).

Ceo svet odavno je počeo sa nelegalnim preuzimanjem sadržaja sa Neta. Međutim, ni holivudska industrija, a ni industrija muzike tu ne zaostaju (torrentfreak.com/us-pirate-party--study-shatters-mpaa-claims-080709/), u isto vreme beleže porast prihoda. Oni autori koji direktno trguju sa kupcima ne zamajavaju se naplatom, to rade web mašine. Danas pesme mogu da se skinu za malo para sa Neta, a ni DVD nije skup, ali je sve to mnogo više nego 0 dinara, a znamo šta znači kada je nešto džabe. Koren tog problema je, naravno, negde dublje i zove se replikabilnost. Kada razmislite malo na temu onoga što konzumirate, u sferi muzike, na primer, možete lako da dođete do doba kada se muzika nije snimala i nisu se prodavali megabajti sa Neta, nisu se čak prodavali ni plastični nosači zvuka. Imamo utisak da je muzika tada živela svoj život u svom punom značenju i dobijala apsolutnu pažnju ljudi koji su poštovali trenutak koji se ne može replicirati. Danas je sve replikabilno, plastično i vrlo slično nekom pravcu koji već postoji. Zar nije suludo platiti 10 dolara za tako nešto? Ja ne konzumiram „umetnost” koju neka kompanija cepka na deliće i prodaje kao proizvod postkapitalističkog doba i osećam se vrlo dobro, verujte. To je, naravno, moj izbor i moja stvar, ali zapitajte se da li je ikada neki umetnik bio adekvatno tretiran od strane industrije koja mu cepka život i ideje na froncle i baca ih u izgladnelu masu zombija, koju uvek drži gladnu u svojim prohladnim komorama?

SK: Ipak, ako autori ne bi zarađivali od svojih dela, od čega bi onda živeli? Spilberga ne bi mnogo pogodilo da izgubi koje milionče, ali, na primer, u Srbiji ima ljudi koju su napravili kompjuterski program od čije prodaje sada žive. Od čega bi oni živeli kada niko ne bi kupovao njihovo delo, već bi ga nelegalno preuzimao sa Interneta?

Nadgradnja postojećeg sistema zahteva ulaganje, i to najviše u aspekte socijalne svesti. Izgleda kao da hiperprodukcija nije problem u odnosu na hiperkonzumentnost društva. Da, svi koriste piratizovan sadržaj kao što svi koriste komunalne usluge i mobilne telefone. Znam kako ljudi reaguju na reči porez, taksa, pretplata i donacija. Ono što sada treba da se desi jeste prepoznavanje značaja pogodnosti novog doba, a reakcija je u tom slučaju domaćinska, da ne kažem porodična. Nikom neće smetati da se Internet sa svim svojim resursima tretira kao komunalna usluga ili kao ljudsko pravo, što je već postao u nekim zemljama. Tako, veliku odluku treba zasnovati na instalaciji podržanoj od strane korisnika. Bunt je cool za generisanje energije promene, međutim antagonizam sa granom na kojoj sedimo nikuda ne vodi. Dakle, ako se ima volje, postoji i način. Kako zaštititi i stimulisati autore? Jedino globalnim aparatom socijalne zaštite koji je kompatibilan sa razmenom (čitaj: stimuliše je). Dalje, rešenje koje se javlja kao najpodobnije je dobrovoljno i kolektivno licenciranje. Koncept je jednostavan: ugrađivanje podrške autorima kroz sve nivoe medijuma kojim se konzumira njihovo delo, od silicijuma za procesore računara, galijuma i arsena za displeje, pa do plastike za tastature i same internet instalacije. Kao što sistematski gradimo i plaćamo komunalnu mrežu i protivpožarnu zaštitu, tako se treba dalje razvijati i na polju Interneta, dakle socijalno svesno. Paralelno već i postoje sistemi procene popularnosti određenog materijala, tako da bi se raspodela prikupljenog novca za stimulisanje autora dešavala praktično automatski. Nacrt ideje možete pogledati ovde (w2.eff.org/share/collective_lic_wp.php). Ozbiljan je posao pred nama i treba ga započeti što pre.

SK: Srbija je danas zemlja u kojoj je za potrošačku korpu potrebno više nego što iznosi prosečna plata. Cena goriva brutalno raste, proces privatizacije ne sprovodi se najbolje, radnici štrajkuju... Imaju li ljudi u našoj zemlji vremena da se pozabave ovakvim pitanjima ili planirate da vremenom, po ugledu na vaše zapadne kolege, podignete celu priču na nivo partije i samim tim ponudite sveobuhvatan politički program?

Jezgro piratske ideje nahodi se u ukidanju patentnog sistema, reformi kopirajta i zaštiti privatnosti. Partija je u osnivanju i svesna je puta koji joj predstoji za ovako kvalitetnu nadgradnju. Vetar u našim jedrima osećaju ljudi oko nas, dobijaju oslonac za lične ideale. Veruju nam. Osećamo da je idealan trenutak da započnemo reformu Srbije. Potrošačka korpa je ogromna jer ljudi kupuju ono što im ne treba! Jedino uspeju da unesu u kuću veću ratu za refinansirajući kredit. Razgovarali smo s veoma uticajnim ljudima u svetu, u Briselu, i oni su sa oduševljenjem prihvatili naše ideje i stavove. Živimo u suviše specifičnom vremenu da bismo dopustili da nam ovakva mogućnost isklizne kroz prste!

Ideja pirata Srbije deluje neobično jer je nova, ali građani Srbije kolektivno deluju manje inteligentni od grupe bakterija koje se otimaju oko zrna đubreta! Zar je novac tačka razdvajanja?! Poslovi preko veze? Plate za kiriju, struju… Nagrnuše ljudi u pogrešan smer. Otimaju se za kredite, prelaze preko svojih moralnih normi zarad vezica za posao. Zaboravili su na igranje sa decom i na svoje vreme. Čekaju u redu za svoju bedu! Pirati ne tolerišu ovo užasno stanje i oni žive kako valja, jer svaki građanin sveta ima snagu slobode dovoljno jaku da transformiše život baš onako kako želi! Naši sugrađani to rade svakodnevno, ali, nažalost, projektuju modele sa TV kanala i pogledajte na šta liči zemlja! Rešenje je jednostavno i stoji nam nepodnošljivo jasno ispred nosa!

Računi i transakcije svih javnih institucija danas mogu biti dostupni građanima na uvid! To je tehnički izvodljivo, i to praktično bez ulaganja. I Ti možeš da pogledaš koliko je Vlada Srbije danas potrošila novca za formulisanje polovine rečenice Zakona koji je dinamika realnosti ostavila iza sebe! Ručak državnog rukovodstva ne sme da košta više od problema koji se rešava na tom ručku!

SK: Ljudi u Srbiji dižu i refinansiraju kredite da bi zamenili pokvareni bojler, kupili novi frižider, deci kompjuter. Šta je to što je nepotrebno u potrošačkoj korpi ljudi?

Sedenje, cigarete, alkohol, slatkiši i televizijska pretplata. Tuširao sam se hladnom vodom tokom studija i imao 20 maraka džeparca mesečno. Moj otac je preko raspusta radio kao šegrt majstorima, a deda, u poređenju s nama, došao je pravo iz pakla i svojim zanatom odškolovao je tri mašinska inženjera. Ja danas živim od ličnog treninga, završio sam Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja. Mogu da kažem da živim od disproporcije raspodele sredstava u društvu i od ljudske gluposti. S jedne strane, meni bliskim ljudima potreban je baš bojler, dok, s druge strane, živim od rešavanja problema ljudima koji su klinički gojazni, teram ih da smršaju. Bicikl mi je prevozno sredstvo, za ličnu higijenu koristim seljački sapun koji košta nekoliko dinara i imao sam situaciju da mi klijentkinja dolazi na mršavljenje liftom na prvi sprat. Saosećam sa nedaćama ugroženih ljudi i najpametnije što mogu da poručim jeste da materijalna nemaština nije konačno stanje već proces ka nečem boljem.

SK: Za pirate se nešto važno dešavalo u aprilu u Briselu. O čemu je reč? Kakvo je mesto zauzela vaša organizacija u celoj toj priči?

Napravili smo „kišobran” organizaciju sa ciljem da podržava i koordiniše rad svih piratskih pokreta širom planete. Od neformalnih udruženja pa do jakih političkih partija zapadne Evrope svi su bezrezervno podržali Pirate Parties International. Kompletan statut, preliminarne sastanke i ideje gradili smo u javnim raspravama (da, čak su i meganeprijatelji u vidu megakorporacija mogli da prate naš rad).

Osetili smo se izuzetno ispunjeno jer je statut piratske internacionale doneo međunarodnu afirmaciju piratskog pokreta u svetu i demonstrirao saradnju onakvu kakva treba da bude. Inače, ja sam ušao u Upravni odbor PPI.

SK: Ova priča je nova za Srbiju. Da li planirate kampanje, tribine i slične stvari kako biste upoznali građane naše zemlje sa svojim idejama i ciljevima?

Naravno. Kampanja na Internetu uzima maha, a ličnim primerom i ličnim kontaktom uspevamo najviše ozbiljnih promena da investiramo u budućnost. U poslednje dve godine, od kada je ideja zaživela u Srbiji, beležimo porast broja pirata. Rukovodstvo je u kontaktu sa oko hiljadu pirata u Srbiji, dok postoji dosta fan grupa na Fejsbuku i regionalnih grupa po Srbiji sa kojima smo odnedavno u kontaktu. Naravno, nedostatak novca za skupe plaćene termine i reklamni prostor ne percepiramo kao problem jer ne trgujemo tim vrednostima. Vrlo smo svesni materijalne zasnovanosti života u ovom društvu i novac usmeravamo na pametnije stvari od marketinških bunara. Oni iskusniji znaju na koji način internet pirat kanališe materijalna dobra.

• • •

Kao što je nekada u Evropi Partija zelenih podigla svest ljudi i postala značajna parlamentarna stranka u više zemalja, tako sada, tri decenije kasnije, počinje da se probija piratska ideja. Ideja zelenih na našim prostorima iz raznih razloga nikada nije dobila ni šansu, pa ostaje da se vidi da li će ideja pirata imati više uspeha.

Ivan VESIĆ