Commando će zauvek ostati jedna od najboljih pucačina za Commodore. Veoma važnu ulogu u popularnosti ove igre ima i neverovatna muzička tema Roba Habarda. Iste 1985. godine pojavljuje se slična igra – Who Dares Wins (user.tninet.se/~lrv840n/soldiercombat/whodareswins.zip, 26 KB), koja, iako bez muzičke podloge koja pumpa adrenalin u vene (zapravo, bez skoro ikakve muzičke podloge), nezasluženo ostaje u senci majstora.

U ovoj igri videćemo kako vojnici skaču sa uzvišenja, pucaćemo u vojnike zaklonjene iza stena ili u rovovima i na kraju nivoa se obračunavati sa velikim talasom neprijatelja. Ipak, razlike u odnosu na Commando postoje. Pre svega, ovde imamo sporije izvođenje, što nije beznačajna stavka. Pored toga, igra je duža i pruža više interakcije sa igračem, te je tu, na primer, obilaženje živog blata, avioni koji bombarduju teren, kao i više objekata koje možete uništiti (mahom različita vozila). Igra je, prosto rečeno, dovoljno drugačija da bi bila u vrhu liste ljubitelja igara iz ratnog kompleta.

Drugi deo igre (user.tninet.se/~lrv840n/soldiercombat/whodareswins2.zip, 28 KB) u biti je isti, samo što je još raznovrsniji po pitanju sadržaja, a nama se naročito sviđa zbog scene oslobađanja taoca pred streljanje dok je vezan za drvo. Postoji i Who Dares Wins iz 1983. godine, pucačina u Operation Wolf stilu, koju ne treba mešati sa ovim ostvarenjima Alligata Softwarea.

Ognjen POPOVIĆ