Fenomen igre Toribash traje već pune tri godine. Ko bi rekao da jedna tabačina može tako dugo da drži pažnju sve zahtevnijih igrača. Može se pomisliti da ovo ostvarenje svoj uspeh duguje činjenici da se ne plaća, ali to je samo jedan od razloga u rubrici „ZA”.

Verovali ili ne, Toribash je borilačka igra na poteze! Heh, dobro ste pročitali – ovo je svojevrsna strategija u kojoj je protivnika potrebno nokautirati u etapama. U ovakvoj postavci ono što nas najviše zanima jeste to kako se, pobogu, ovde izvode udarci? Da li je stvar u nekakvom planiranju, pritiskanju sekvence na ekranu prezentovanih tastera ili možda u biranju unapred definisanih poteza/pokreta? Ništa od toga! Toribash koristi tzv. ragdoll fiziku, čija je inicijalna svrha da upečatljivije dočara „odapinjanje” u video igrama (lep tekst na datu temu možete pročitati na adresi en.wikipedia.org/wiki/Ragdoll_physics). To dalje znači da je model svakog borca sačinjen od niza „sastavnih tačaka” i da se na njihovo stanje može uticati izdavanjem jednostavnih komandi (klikćete na izabranu tačku i menjate joj status, a izmena se odmah vidi na modelu borca). Da biste izveli složene pokrete potrebno je izdati i po nekoliko komandi (različitim „sastavnim tačkama”) i pri tom dobro paziti kako izmene utiču na položaj tela. Jasno vam je da ovde osnovni zakoni fizike ne važe, a ukoliko dodirnete tlo zabranjenim delom tela, igra će vas kazniti.

Broj različitih pokreta koji se mogu izvesti praktično je neograničen. Na početku sigurno nećete biti u stanju ni da pipnete protivnika, a kamoli da mu uz liptanje krvi otkinete glavu sa ramena ili iščupate ruku iz ramena. Budite spremni, Toribash je izuzetno brutalna igra, ali joj upravo to daje dodatni šmek i privlačnost. Kada uznapredujete i „izmislite” svoje poteze i taktiku, možete se prepustiti čarima online komune, odnosno obračunu sa igračima širom sveta. Tu je i zavređivanje pojasa, kao i mogućnost modovanja igre... Postoji sijaset stvari koje će vas dugo držati ispred monitora.

Toribash koristi simplifikovana grafička rešenja, što ga uopšte ne čini inferiornim. Modeli boraca sastavljeni su od kocaka, lopti i sličnih 3D tela, te neodoljivo podsećaju na crash test lutke. Zvuk je prosečan, ali prisutan u toj meri da nam na jasan način naglašava obavljanje izvedenih radnji.

Najveća mana igre jeste to što ne spada u grupu pickup & play ostvarenja. Ovde ne možete uzeti upravljač (miš, tastaturu, svejedno) i početi sa nizanjem pobeda koristeći button mashing proceduru umlaćivanja protivnika. Na zakonitosti Toribasha morate se navići, a za to će biti potrebno da proučite sva dostupna uputstva (počnite od adrese wiki.toribash.com) i odgledajte gomilu video tutorijala, koji na Netu niču kao biljne vaši na ružama. Kada se jednom budete navikli na okruženje, uživanje u ovoj igri je zagarantovano. Partija ili dve, u online ili offline režimu, uopšte nije bitno. Važno je samo to da ćete slobodno vreme provesti na kvalitetan način.

Vladimir PISODOROV