Intelligent Device Management i Integrated Systems Architecture

Pre samo dve decenije, računari i slični uređaji funkcionisali su isključivo samostalno, poput ostrva u velikom okeanu. Zbog toga su oni koji održavaju računare morali fizički da im priđu za svaku, pa i najmanju intervenciju. Na sreću, to vreme je prošlo

Dijagram Integrated Systems Architecture kompanije Digi

Među tim usamljenim ostrvima počeli su da se grade mostovi, u početku veoma različiti, da bi svi kasnije potpali pod termin računarskih mreža. Upravo razvoj ove tehnologije omogućio je deljenje, čuvanje i distribuciju informacija, ali je i naterao računarske sisteme da budu kompatibilni sa velikim brojem protokola, kako bi povezivanje različitih uređaja bilo uopšte moguće. Rešavanje problema efikasnosti i kvaliteta softverskih rešenja, koje za svoju platformu koriste mrežni sistem, zahtevalo je uspostavljanje novog pogleda na samu arhitekturu sistema.

Mreže i protokoli

U vremenu u kojem živimo, povezivanje sve većeg broja uređaja na komercijalne i privatne računarske mreže postalo je svakodnevica. Među njima svakako prednjače kućni računari i periferije poput štampača i skenera, ali ne zaostaju ni POS (Point Of Sale) i EFTPOS (Electronic Funds Transfer at Point of Sale) uređaji. Ove naprave odavno su prisutne u bankama, a odnedavno sve češće se koriste u prodavnicama i na trafikama, premda ih veliki lanci i hipermarketi odavno poseduju.

Prednosti priključenja nekog uređaja na Mrežu vrlo su jasne. Mogućnost deljenja informacija i međusobne kontrole, kao i centralizacije sistema koji je umrežen samo su neke od beneficija koje umrežavanje donosi. Kada se u obzir uzmu i bežični standardi, jasno je da je povezivanje uređaja u Mreže u sadašnjem vremenu neophodno. Koristeći ove činjenice, lako je zamisliti mrežni sistem u kojem je radnik u kompaniji u mogućnosti da sa udaljene lokacije, preko Interneta, iščitava stanje uređaja, prilagođava konfiguracione podatke ili koristi ugrađeni softver za kontrolu. Automatizacija mnogih procesa je na ovaj način olakšana, a eventualna greška ljudskog faktora sanirana.

Ipak, povezivanje uređaja na Mrežu postavlja nove izazove. Potrebno je instalirati uređaj (hardverski i softverski), dodeliti mu IP adresu, konfigurisati, kontrolisati ga i omogućiti efikasnu komunikaciju sa ostalim uređajima. Oblici komunikacije menjali su se za vreme postojanja mreža. Početkom i sredinom 80-tih godina prošlog veka dominantnu ulogu u komunikaciji imao je protokol Telnet, krajem 80-tih SNMP (Simple Network Management Protocol), dok se 90-tih pojavio, danas najkorišćeniji, HTTP (Hyper Text Transfer Protocol). Većina današnjih uređaja opremljena je mogućnošću komunikacije korišćenjem sva tri protokola.

Kao zaključak nameće se činjenica da nisu samo uređaji (direktno proistekli iz korisničkih zahteva) među sobom različiti, već i protokoli komunikacije između uređaja. Kako tehnika napreduje i kako se pojavljuju sve moćniji i zahtevniji uređaji, tako i protokoli evoluiraju. Ipak, niko sa sigurnošću ne može predvideti kakva je budućnost nekog protokola. Vremenom se menjaju i tehnologije upravljanja uređajima, što za posledicu ima to da daje zadatak proizvođačima da prilagođavaju svoja rešenja savremenim tokovima.

Kamen spoticanja i rešenje na vidiku

Prilikom izrade softvera za bilo koji uređaj, neophodnost u dizajnu je definisanje promenljivih u kôdu. Na primer, promenljiva može biti vrednost u Celzijusovim stepenima na kojoj je potrebno da se uređaj ugasi ukoliko je dostigne. Ta promenljiva je jedinstvena za ceo uređaj, bez obzira na protokol komunikacije koji koristi. Ovde zapravo leži srž problema. Potrebno je napisati onoliko programskih paketa koliko je komunikacionih protokola potrebno da uređaj razume. Tako, ako postoji potreba da se izvrši update stanja neke promenljive, potrebno je to uraditi za sve protokole odvojeno. Imajući u vidu činjenicu da većina današnjih uređaja zapravo komunicira korišćenjem skoro svih poznatih protokola, radi kompatibilnosti, problem s promenljivim za posledicu ima veliko smanjenje performansi sistema.

Da bismo rešili ovaj problem, potreban nam je mehanizam koji dozvoljava programeru da definiše promenljive na takav način da je svaki protokol u mogućnosti da je razume. To je moguće samo ukoliko je definisan set globalnih promenljivih kod kojih na svaku promenu stanja pojedinačni protokoli detektuju tu promenu i automatski vrše update. Ova, praktično, inteligentna tehnologija, zahteva jedinstvenu arhitekturu koja vezuje protokole, gledano iz perspektive programera, ali i spolja. Ovakvo rešenje poznato je po imenu ISA (Integrated Systems Architecture).

Osnovna ideja ovakve arhitekture leži u sposobnosti da kontrolu nad uređajima prilagodi ma kom protokolu komunikacije koji se koristi. Ovo se ostvaruje prevođenjem baza podataka bilo kog protokola u globalnu, posebno prilagođenu bazu za čitanje, korišćenjem bilo kog programskog jezika. Ovo se ostvaruje posebnim alatom – prevodiocima koji dolaze u softverskom paketu kompanija koje isporučuju ISA sisteme. Integracijom svih komunikacionih protokola programerima se maksimalno olakšava posao, dok korisnicima omogućava upotrebu alata na koji su navikli. Dodatna mogućnost ovakvog modela jeste i podrška dolazećim protokolima. Razvijanjem metoda za pristup API-ju (Application Programming Interface) ISA, bilo koji programski jezik ili virtuelna mašina može da koristi sve njegove funkcije.

Upravljanje uređajima

IDM kompanije Questra

Kako se uređaji koji su priključeni na mrežu vremenom razvijaju, tako je potrebno izraditi softver odgovarajuće konfiguracije i mogućnosti kontrole i upravljanja. Takođe, potrebno je obezbediti i kompatibilnost sa dolazećim platformama i standardima. Jednim imenom, tehnologija koja obezbeđuje sve ove potrebe naziva se IDM (Intelligence Device Management).

Sastavni delovi skoro svih rešenja dostupnih na tržištu uključuju:

• praćenje statusa i pokazatelja na daljinu (Remote monitoring),
• dijagnostiku sistema,
• sposobnost analize i prevencije neželjenih situacija,
• automatizaciju upravljanja i servisa povezanih uređaja.

Zahvaljujući ovim karakteristikama, IDM rešenja nude mogućnost takozvanog proaktivnog upravljanja servisima, bez ugrožavanja sigurnosti. Osnovna uloga ovih rešenja je u smanjenju cena održavanja i popravljanju performansi mrežnih sistema i uređaja. Integracijom raznih softverskih rešenja koja, u ovako definisanom paketu, lako predviđaju ponašanje uređaja, postiže se njihovo jednostavno praćenje i servis.

Povećanje broja uređaja na Mreži, kao i veliko oslanjanje na njihov rad izazvalo je i veću potrebu automatizacije praćenja, dijagnoze i servisa. Smanjenje učestalosti grešaka i kvarova, direktno dobijenih povećanjem automatizacije i inteligentnim sistemima samo-opravljanja, trenutno uvećava performanse i podiže kvalitet celokupnog proizvoda. Udaljeni pristup omogućava, za to posebno pripremljenom osoblju, da brzo i efikasno regulišu kvarove koje sistem ne može automatski da odstrani. Tačno definisano ponašanje modela nudi i mogućnost predviđanja troškova servisiranja i održavanja, što je jako bitan podatak u korporativnom biznisu u kojem će se ova tehnologija najviše primenjivati. Velika prednost ovih rešenja leži i u skalabilnosti (scalability), tj. sposobnosti da se primene kako na pojedinačne uređaje, tako i na veoma složene sisteme, od nivoa malih pa sve do velikih preduzeća.

Kao zaključak nameće se to da se korišćenjem ISA i IDM tehnologija direktno uvećava zadovoljstvo kupaca softvera, povećava mogućnost zarade kroz efikasniju i pouzdaniju upotrebu, ali i olakšano i preciznije upravljanje zalihama koje ovakav softver najčešće kontroliše.

• • •

Iskorišćenje kombinacije ISA i IDM tehnologije na papiru izgleda dosta ubedljivo, ali bez odgovarajućih softverskih rešenja višeg nivoa sve to nema mnogo smisla. Velike softverske kompanije stoga su uložile veliki novac u finansiranje projekata koji bi natkrili servise koje ove dve tehnologije nude.

Firmi koje izrađuju IDM softverske pakete nema mnogo, što je i očekivano, te se veći broj velikih proizvođača, kako hardvera tako i softvera, okreće implementaciji postojećih komercijalnih rešenja u kombinaciji sa sopstvenim inteligentnim softverom. Reformom reaktivnog karaktera podrške i primenom proaktivnog sistema, koji smo prethodno prikazali, veliki dobavljači serverskih uređaja mogu unaprediti svoje poslovanje. Dodavanjem IDM tehnologije eventualni problemi uočavaju se čak i pre otelotvorenja, a servis se izvršava automatski, bez potrebe za intervencijom na licu mesta.

Budućnost planetarnog informacionog društva svakako će biti zasnovana na tehnologijama inteligentnog upravljanja i samoopravljanja. Stvaranje jedinstvenog, otvorenog i slobodnog standarda ISA je sledeći korak u razvoju, nakon kog možemo očekivati poplavu komercijalnih rešenja i njihovu potpunu implementaciju u sve postojeće mrežne sisteme.

Momir ĐEKIĆ