About SK Case Chase SK Case Chase is a prize competition organized for the readers of "Svet kompjutera" ("Computer World"), the oldest and best selling computer magazine in Serbia and Montenegro. Competition is sponsored by Chieftec and List Computers, distributor of Chieftec products in Serbia. Readers of "Svet kompjutera" are participating by sending their proposals (description, images, sketches) for modification (modding) of any Chieftec computer case to became an object of their desire. After jury in "Svet kompjutera" selects best proposal of one of the readers, the particular case is then modified by magazine's team to best reflect the proposal of the reader. Finished case is then presented in the magazine and in local TV shows, and selected participant of the competition is awarded by "case of his dreams". The competition has started in July 2007 and in the first round the seven cases have been modified. Second round will be held from March to December 2008, so you can expect at least 10 more great modifications yet to come. This is an article about 12th case.

SK Case Chase: Kućište „Beograd/Minas Tirith”

Ovog puta uzeli smo Chieftec kućište i nismo mu uradili – ništa! Naš „proizvod” je zapravo futrola za fabričko kućište, i to sa poklopcem u vidu pokretne gusenice

Fenomenalan dizajn, savršena prezentacija i pre svega brilijantna ideja doprinela je tome da predlog Nebojše Milića iz Vršca čvrsto stoji na listi gotovo od samog početka našeg konkursa. Međutim, u startu nam je zadao domaći zadatak koji se nismo usuđivali da rešavamo preko godinu dana. Pored njegovog 3D modela koji nam je prezentovao, prenosimo i deo teksta u kojem je opisao i obrazložio svoje idealno kućište:

„Čest naziv za Minas Tirith je i Beli grad, tako da sam odlučio da za ime kućišta iskoristim i ponosno ime naše prestonice.
Prednji deo kućišta sastoji se iz sistema koji podseća na tenkovske gusenice. Na gornjem delu kućišta nalazi se mehanizam sa zupčanicima koji povlači i vraća gusenice. Gusenica koja se podigne spušta se sa druge strane kućišta.”

Zadovoljan 90 posto Nebojša je došao po svoju „Gusenicu” i u neobaveznom ćaskanju, dok smo mu pripremali svečano otkrivanje kućišta, između ostalog nam je priznao kako je po prirodi perfekcionista. Tu smo se odmah zabrinuli jer je njegov predlog za kućište bio tako detaljno predočen da, u ovom slučaju, nije bilo mnogo prostora za improvizacije – na nama je bilo „samo” da što bolje sprovedemo u delo zamisli još jednog kreativnog dobitnika. Kada je video kućište, reklo bi se da je bio razočaran što se „Beli grad” ne otvara „na dugme”, ali ipak nam je laknulo kada je konstatovao da je kućište 90% onakvo kakvo je zamišljao... Naravno, idemo dalje. U septembarskom broju videćete kućište koje pripremamo za jednu dobitnicu: „Kamionče” – Danka Vasilić, Beograd Čestitamo Danki, i podsećamo da ona nije prva dobitnica – sećate se ko je predložio i dobio kućište „Sunđer Bob”? Inače, u našem poštanskom sandučetu proteklog meseca bilo je dobrih predloga, ali ne i izuzetnih, tako da u ostatku liste favorita ovog puta nema promena: „Bokserski ring” – Stefan Musulin, Zemun „The Book” – Miloš Petković, Vreoci „Electro” – Kosta Berić, Novi Sad „Gajba” – Ivan Krstin, Novi Sad „Good@TRON/off” – Marijana Kitić, Beograd „Halo 3” – Siniša Delić, Apatin „Ko to tamo peva” – Miodrag Čolaković, Novi Sad „Krivi toranj” – Slobodan Miletić, Kruševac „Lara Croft” – Veljko Veljković, Srpski Miletić „London Bus” – Vladimir Čolović, Beograd „Mad Cobra” – Bojan Čejić, Vršac „Ogledalce, ogledalce” – Nenad Marković, Kraljevo „R2D2” – Bojana Marković, Vršac „Spiderman” – Nikola i Aleksa Mihajlović, Beograd „Su-47 berkut” – Goran Rogić, Banja Luka, RS „Supersrbin” – Stefan Ilić, Subotica „The Zwer” – Robert Moldvaji, Novi Sad „World of Warcraft” – Đorđe Mihajlović, Beograd Sponzori konkursa: Svi predlozi sa liste u konkurenciji su za modifikacije kućišta u narednim brojevima.

Upravo ta gusenica definitivno je uspela da nam obuče suknjice umesto pantalona jer, svaki put kada smo se ovom predlogu vraćali kao mogućem izboru za sledeće kućište, odustajali smo povijenih repova, dok nam je u glavi odzvanjala rečenica iz jedne od najpoznatijih online igrica: „With arms flapping, you strut around (Minas Tirith). Cluck, Cluck, Chicken”.

Napokon se bojažljivo upuštamo u nepoznato i krećemo sa radom. Pošto stranice kućišta treba da nose pet slojeva materijala, definitivno odustajemo od metala zbog težine. Iz istog razloga ne koristimo ni pleksiglas za spoljna četiri sloja, već prvi put koristimo materijal koji je neuporedivo lakši, a skoro podjednako čvrst. Reč je o materijalu kog proizvođač zove „foreks” i koji bismo mogli da opišemo kao „stiropor sa mnooogo sitnim mehurićima”. Uz pomoć lasera isecamo dizajn svakog sloja i jakim lepkom spajamo jedan za drugi. „Stepenice” od foreksa lepimo za osnovni sloj od providnog pleksiglasa. Druga stranica je potpuno istovetna (tj. simetrična). Pošto nam je zamisao bila da napravimo celo kućište koje će u stvari biti futrola netaknutom Chieftec kućištu (jako lep model CG-01 iz Mesh serije), od pleksiglasa pravimo i dno, a dodavanjem prednje donje maske i drugih neophodnih ojačanja, kućište-futrola dobija svoj oblik. Ceo postupak je zasad poznat i jednostavan i, posle pripreme i farbanja, naziru se budući obrisi Belog grada. Minas Tirith je začet, ali najgori deo tek predstoji.

Ceo problem i razlog našeg jednogodišnjeg odustajanja od ovog predloga bila je ta pokretna gusenica. Kako je napraviti? Kako napraviti sistem sa lancem koji nije zatvoren, već mu vise krajevi, a morao bi da bude zategnut? Kakav lanac i lančanike koristiti? Kako obezbediti da gusenica nesmetano klizi? Sve su to pitanja na koja je trebalo dati odgovor.

Pre svega, odlučujemo da unapredimo Nebojšin predlog. Naime, ako bi gusenica podizala na prednjoj strani tako što bi padala na zadnjoj strani kućišta, morala bi da „preskoči” i sve kablove što bi značajno povećalo ukupnu dužinu kućišta. Zato smo odlučili da izvedemo da se gusenica „spakuje” ispod svog horizontalnog dela, tj. da se u zadnjem delu podvije ispod same sebe. Posle nekoliko dana rešavanja nimalo lake mozgalice, u CorelDRAW-u u pravimo detaljan nacrt.

Potrebna su nam dva lančanika, dve osovine sa kugličnim ležajevima na krajevima i, naravno, lanac. Pošto članci gusenice moraju da budu učvršćeni samo u svom gornjem delu (da bi visili kao „klapne” i lepo padali jedan preko drugog, naročito na prevojima), odlučujemo da članci slobodno vise na šipkicama koje u pravilnim razmacima vire sa obe strane lanca. A da bi cela gusenica bila stabilna i da bi se lepo „spakovala” na svoje mesto kada ide unazad, pravimo vođice od dodatnog sloja pleksiglasa i tako formiramo žlebove koji će i lanac i članke da vode pravim putem. Još jedan dodatni polukrug na zadnjoj strani vraća prevrnute klapne u horizontalu pri povratku gusenice ka prednjoj strani... Iako se to ne može zaključiti po obliku putanje gusenice kroz kućište, krajevi gusenice su zapravo spojeni najlonskim koncem preko sistema koturova, tako da se povlačenjem gusenice nagore njen zadnji kraj istovremeno povlači u svoju „kućicu”, i obrnuto.

Komplikovano, je l’ da? Međutim, ovo rešenje nam je omogućilo da elegantno „spakujemo” gusenicu pri otvaranju i da naša „futrola za Chieftec” ne mora da bude monstruoznih dimenzija. Doduše, mana ovakvog rešenja jeste to što smo morali da odustanemo od motorizovanog pogona gusenice, jer bi za pokretanje čitave ove skalamerije, čak i kada je podmazana gde treba, bio potreban motor poprilične snage. Zato se Beograd/Minas Tirith otvara rukom... Ali je jedini takav u Univerzumu.

Marko DRLJEVIĆ

Stranice smo napravili lepljenjem više slojeva pločastih materijala i na isti način ih spojili sa dnom i drugim horizontalnim elementima. Posle lepljenja delova potrebnih za mehanizam gusenice čitava stvar ne izgleda naročito zanimljivo, ali već posle farbanja naziru se konture finalnog izgleda naše „futrole za Chieftec..		Dodatni slojevi pleksiglasa na unutrašnjim stranama kućišta formiraju žlebove koji su potrebni za vođenje mehanizma. Tu su i udubljenja za kuglične ležajeve na krajevima osovina. Kada smo dodali prečkice na lanac, mogli smo da sve i da probamo, u nadi da će finalni izgled biti onakav kako je zamišljeno. Nebojšin predlog je bio veoma dobro modelovan (da li liči?) i opisan. Ipak, za pravu „proizvodnju”, morali smo da uradimo veoma detaljne crteže svih elemenata i sve geometrijski proverimo, pre nego što se upustimo u izradu.		Članke smo laserom isekli od pleksiglasa, zalepili im ušice za kačenje, obojili i postavili na lanac. Članci na gusenici imaju svoj žleb na zadnjoj strani koji im ne dozvoljava da se prevrnu za više od 180 stepeni, a u povratku ih vraća u odgovarajući položaj.		Dobitnik je razmišljao o hlađenju i predvideo je velike bočne otvore koji doprinose i opštem izgledu. Samo neki sitniji elementi su crni, da bi se uklopili u celokupan izgled sa naglašenim crnim ivicama.