Zaista jednostavno autorizovanje DVD-Video sadržaja

Programerima iz kompanije Ether Software dojadilo je da gledaju kako se korisnici muče sa komplikovanim programskim alatima za autorizovanje DVD-Video sadržaja. Po njima, ova operacija ne bi trebalo da se razlikuje od obavljanja uobičajenih poslova na računaru – ripovanja audio CD-ova, arhiviranja datoteka, preuzimanja sadržaja sa Interneta... Zbog toga što je, u većini slučajeva, DVD autoring sve samo ne jednostavna rabota, autorski tim skupio je pinkle i u javnost izašao sa svojim viđenjem tematike.

Easy DVD Creator je, ako ne najjednostavniji, ono jedan od najjednostavnijih programa u klasi. Da biste ga koristili, nije vam potrebno nikakvo znanje iz oblasti obrade, konvertovanja, pa ni skladištenja video materijala. Sve što treba da znate jeste samo gde se na hard disku nalaze pohranjene datoteke koje želite da pretočite u DVD-Video format. Program na ulazu prepoznaje gomilu rasprostranjenih formata zapisa – AVI (kompresovan DivX/XviD metodom ili ne), MPG, DAT, WMV, ASF, RM, MOV, 3GP, MP4, FLV i još neke, pa na tom polju ne treba očekivati nikakav problem.

Proces rada mogao bi se podeliti na četiri faze. Po ubacivanju fajlova na radnu listu potrebno je odrediti redosled reprodukcije klipića, definisati format slike (ne i rezoluciju), naznačiti destinaciju u kojoj će se skladištiti obrađene datoteke i projektu nadenuti naziv. Drugi korak podrazumeva kreiranje odgovarajućih VOB fajlova, odnosno rekodovanje označenog materijala u format MPEG-2. Nakon ovoga sledi definisanje klasične DVD-Video strukture (sa sve IFO i BUP datotekama), uz prepisivanje maločas izrađenih VOB datoteka (vodite računa o tome da na radnoj particiji bude obezbeđeno bar 8,5 GB slobodnog prostora da trud ne bi bio uzaludan). Konačno, poslednji korak predstavlja narezivanje materijala na DVD. Program barata svim tipovima DVD-5 medija, a umesto vas obaviće i automatsko „nulovanje” izbrisivih medijuma ukoliko na njima pronađe bilo kakav sadržaj. Sve nakon prvog koraka obavlja se automatski i bez bilo kakve intervencije korisnika.

Ono što će obradovati neiskusne korisnike jeste činjenica da ne postoje nikakve opcije za štelovanje uobičajenih radnih parametara (kvalitet audio/video komponente, na primer), pa je samim tim izbegnuta bilo kakva konfuzija. Pre nego što povičete da nema svrhe koristiti program koji sam određuje tako važne stvari, probajte pre donošenja konačne odluke da procesirate neki materijal. Ne samo da smo se iznenadili dobijenim kvalitetom, već smo sa priličnim oduševljenjem odgledali „odmotavanje” probnih scena na ekranu.

Testiranje programa obavili smo na mašini čije srce čini Pentium 4 procesor brzine 3 GHz i 2 GB radne memorije. Za uobličavanje 9 pojedinačnih datoteka (raznorodnih formata i rezolucije), ukupnog trajanja približno 160 minuta (što je blizu teorijskog maksimuma koji Easy DVD Creator može da smesti na jedan DVD), bilo je potrebno nešto manje od 80 minuta. Kada se u obzir uzme činjenica da je kvalitet izlaznog materijala vrlo dobar, više smo nego zadovoljni postignutim vremenom. Program je, inače, optimizovan i za rad sa procesorima koji sadrže više jezgara.

Najveća mana Easy DVD Creatora jeste nedostatak manevarskog prostora. Upotreba programa pretpostavlja da je materijal koji želite da prebacite na DVD prethodno uredno „potkresan” i obrađen, te da je kao takav zadovoljio sve potrebne preduslove. Ukoliko je nedostatak alata za obradu još i očekivan, izostanak podrške za ručno definisanje poglavlja je nešto što će vam često nedostajati (automatsko setovanje chaptera nije dovoljno, ali je prisutno). Konačno, programska rutina koja ignoriše postojanje tekstualnih datoteka sa prevodima učiniće da program bude znatno manje zanimljiv ljudima sa ovih prostora. S obzirom na to da se na izlazu dobijaju prilično kvalitetni rezultati, mnogi korisnici poželeće da materijal trajno sačuvaju. U tom slučaju, bilo bi lepo da Easy DVD Creator sadrži opcije za kreiranje odgovarajućih komandnih menija koje bi olakšale njegovo pretraživanje i reprodukciju (da ne govorimo o tome da bi unapredile vizuelni užitak posmatraču).

Vladimir PISODOROV