Razvojno okruženje za Vista programere

Visual Studio 2008 razvijan je više od tri godine pod kodnim imenom Orcas. Zamišljen je kao razvojno okruženje koje bi trebalo da omogući programerima da u potpunosti iskoriste mogućnosti operativnog sistema Windows Vista. Druga beta verzija predstavljena je javnosti u julu ove godine, a konačna verzija paketa trebalo bi da je već u prodaji dok čitate ovaj tekst.

Visual Studio 2008 Beta 2 može se besplatno skinuti sa Microsoftovog sajta, pri čemu postoji nekoliko različitih instalacija: Microsoft Visual Studio 2008 Beta 2 Professional Edition (o kojem i pišemo u ovom slučaju), Express Edition i Standard Edition. Svi ponuđeni downloadi su u vidu CD ili DVD imidža, pri čemu je imidž verzije Professional Edition najveći – 3,2 GB, i sadrži sve potrebne elemente sistema, uključujući i instalaciju MSDN-a. Za verzije Professional i Standard edition neophodno je posedovati Microsoft passport i preko njega se morate ulogovati pre nego što vam bude omogućen download. Downloadovanom imidžu koji ima ekstenziju .img treba promeniti ekstenziju u .iso; korišćenjem Neroa ili neke druge aplikacije za kreiranje diskova od iso fajla pravi se instalacioni disk sa kog se može pokrenuti instalacija paketa Visual Studio 2008 Beta 2.

Sam proces instalacije identičan je kao i za Visual Studio 2005 – prvi dijalog koji se pojavljuje nudi instalaciju samog Visual Studija, dokumentacije (MSDN) i proveru postojanja novih servisnih paketa na Internetu. I ostatak procesa instalacije je sličan kao kod prethodne verzije, s tim što se kod izbora podrške za programske jezike sa kojima ćete raditi odmah primeti potpuno odsustvo Visual J#-a, od kojeg je Microsoft izgleda odlučio da u potpunosti odustane.

Kod prvog pokretanja Visual Studija, korisniku se nudi mogućnost da izabere u kom će programskom jeziku najviše da radi kako bi u skladu s tim bilo podešeno radno okruženje prilagođeno njegovim potrebama. Naravno, ukoliko se naknadno javi potreba za radom u drugom okruženju, aktivno okruženje se veoma lako menja korišćenjem opcije Import and Exports settings koja se nalazi u meniju Tools. Kada konačno prvi put pokrenete Visual Studio 2008, prvo ćete se zapitati da niste greškom ipak pokrenuli Visual Studio 2005, pošto je izgled radnog okruženja gotovo identičan. Ispod meni-bara nalazi se tulbar sa ikonama za manipulaciju projektima i fajlovima, izbor aktivnih prozora koji se prikazuju u okruženju, rad sa tekstom i manipulisanje aplikacijom na kojoj radimo i još mnogo drugih opcija. S leve strane prozora je inicijalno prikazan prozor koji sadrži Solution Explorer (pregled fajlova u aktivnom projektu), Class View (prikaz klasa u aktivnom projektu) i Resource Explorer (prikaz resursa aktivnog projekta). Centralni deo aplikacije zauzima prozor u kome se edituje programski kod ili resursi koji se u programu koriste, uz desnu ivicu prozora su prikačeni Server Explorer i Toolbox spremni da na klik korisnika zauzmu svoje mesto. Dno prozora je tradicionalno rezervisano za sekciju Output. Naravno, ovu inicijalnu konfiguraciju radnog okruženja moguće je proizvoljno menjati prema željama korisnika. Iako je izgled radnog okruženja identičan, unapređeni IDE Navigator omogućava lakše kretanje između delova okruženja, doking prozora u okruženju je unapređen i olakšan, a tu su i sitnice kao što je mogućnost podešavanja default fonta za okruženje. U promene koje ćete uz malo više pažnje primeti spada novododati Test meni, kao i odsustvo menija Community, koji je postojao u prethodnoj verziji Visual Studija, a čije su preostale opcije premeštene u Help meni. Opcije Test menija nude programerima mogućnost lakšeg kreiranja unit testova za aplikacije koje razvijaju, kao i bolju kontrolu nad njihovim izvršavanjem, što doprinosi razvoju kvalitetnijih, aplikacija koje su bolje testirane.

Dakle, dosad smo utvrdili da novosti koje donosi Visual Studio 2008 definitivno nisu u oblasti korisničkog interfejsa, a sigurno je da su Microsoftovi programeri uradili mnogo za tri godine. Ovoga puta pravi noviteti leže ispod haube, i podrazumevaju uvođenje novih koncepata kao i unapređivanje postojećih mogućnosti Visual Studija.

Ako krenemo od C++-a, koji je 1997. godine, kada je Visual Studio nastao, bio jezik kojem je ovaj paket najvećim delom bio i namenjen, videćemo da su promene koje je ovaj deo paketa pretrpeo najmanje, što svedoči o Microsoftovoj tendenciji da se preorijentiše u .NET pravcu. Prva potvrda ovoga vidljiva je prilikom kreiranja novih Visual C++ projekta – nijedan novi templejt nije dodat u kategoriju Visual C++ projekata (izuzev Test projekta), dok je u slučaju templejta za Visual Basic i Visual C# situacija daleko bolja. Kod poslednja dva jezika naročito su dobro odrađene kategorije Web i Office aplikacija, u kojima se nalazi mnoštvo templejta, a koje u Visual Studiju 2005 nisu postojale. Ono što je značajno za C++ jeste potpuna podrška svih funkcionalnosti i API-ja koje nudi Windows Vista (više od 150 funkcija i 18 klasa, preko 8000 API-ja), što omogućava kreiranje Vista-kompatibilnih aplikacija i lako prebacivanje postojećih aplikacija na novi operativni sistem. Takođe, Class Designer, alat koje je u prethodnoj verziji Visual Studija omogućavao vizuelno dizajniranje i dokumentovanje klasa samo za Visual Basic i Visual C#, ovoga puta postoji i za Visual C++, doduše sa veoma ograničenim mogućnostima i popriličnim brojem bagova o kojima u dokumentaciji otvoreno govore i autori paketa.

U Visual Studiju 2008 Microsoft je posebnu pažnju posvetio web aplikacijama koje predstavljaju jednu od oblasti u izrazitom usponu poslednjih godina. Tako je među templejte za Visual Basic i Visual C# dodata posebna potkategorija templejta nazvana Web u kojoj su ponuđeni tipični kosturi nekoliko vrsta web aplikacija. Jedna od mogućnosti koja će se veoma svideti JavaScript programerima jeste ugrađena podrška za JavaScript intellisense (intellisense je Microsoftov mehanizam automatskog dopunjavanja kôda). Mora se priznati da Microsoftov Intellisense funkcioniše znatno bolje od konkurencije, pošto Visual Studio neprekidno analizira JavaScript kod i iz konteksta uspeva da za svaku promenljivu odredi tip i ponudi adekvatne dopune (ovo je naročito teško izvesti u JavaScriptu budući da se tipovi promenljivih ne definišu eksplicitno). Takođe, ono što će web programeri koji rade sa Visual Studiom sigurno ceniti jeste unapređeno debagovanje – postavljanje breakpointa u JavaScript pre izvršavanja ASP.NET stranica, reorganizovanje breakpointa dok se stranice još izvršavaju, poboljšan prikaz sadržaja objekata i još mnogo detalja koji u svakodnevnom radu puno znače. Kada je rad sa podacima u pitanju, Microsoft Visual Basic i Visual C# programerima nude mogućnost da podatke iz baza, XML fajlova ili čak objekata dobivaju korišćenjem LINQ (Language Integrated Query), specijalnih query operatora koji su integrisani u ove jezike i dižu rad sa podacima na jedan viši nivo apstrakcije.

Još jedna potpuno nova kategorija templejta koja je dodata skupu VB i C# templejta je Office, koja nudi kreiranje Office 2003/2007 projekata, od kojih su neki: Excell Add-in/ Workbook/Template, Word Add-in/template/ Document i Visio Add-in. Tehnologija koja stoji iza ovih templejta je Visual Studio Tools for Office (VSTO) i ona omogućava korišćenje otvorenih funkcija bilo koje od Office aplikacija za kreiranje samostalnih aplikacija ili kastomizovanih dokumenata zasnovanih na Office aplikacijama.

Jasno je da je za potpunu analizu kompleksnog paketa kakav je Microsoft Visual Studio 2008 potrebno mnogo više prostora od ovog teksta, tako da se skup noviteta koji postoje u ovom paketu ovde svakako ne završava. Naveli smo samo ono što je na prvu loptu bilo najinteresantnije, a ono najlepše ostavili smo za kraj. Naime, Microsoft daje beta verziju Visual Studija uz „runtime licence”, tako da programeri mogu da ga koriste za krajnje proizvode bez potrebe da ga licenciraju! Ovakvom poklonu u zube ne treba gledati...

Dejan STEFANOVIĆ