Zamena za Windows – u izgradnji

Trenutno se u fazi razvoja nalazi na desetine različitih operativnih sistema. Pri tom ne mislimo samo na šarene Linux distribucije koje niču kao pečurke posle kiše, već na brojna alternativna rešenja nezavisnih autora. Zahvaljujući njima, ideja o utopijskom informacionom društvu još neko vreme neće postati mrtvo slovo na papiru. Ipak, situacija bi mogla da bude znatno bolja da se većina pametnih programerskih glava prilikom realizacije posla ne vodi jednom te istom idejom – da treba napraviti okruženje potpuno suprotno Microsoftovom čedu! Ljubitelji „Pingvina” veoma dobro znaju koliko je vode trebalo da protekne ispod mosta da bi ovaj OS zaživeo u masi, dobio kvalitetne drajvere za periferne uređaje, napunio biblioteku programima koji će svakodnevni rad učiniti mogućom misijom... Čak i pored svega dobrog što je učinjeno, većina potencijalnih korisnika izbegava Linux kao odredišnu destinaciju i priklanja se jatu iz Redmonda.

Ako je već sve tako, zašto nikom nije palo na pamet da pokuša nizbrdo da se spusti manje opasnom stazom i šansu isproba sa izradom operativnog sistema koji će biti sličan Windowsu? Niko ne kaže da je reverzibilno programiranje jednostavna rabota – naprotiv, te da je način funkcionisanja jedne tako složene tvorevine kao što je operativni sistem moguće prekopirati samo na osnovu vizuelnog doživljaja (ne zaboravite, za razliku od Linuxa, Windows nije pripadnik open source miljea), ali očekivali smo više hrabrosti. Upravo je hrabrost bila na umu i autorima ReactOS-a, koji su još davne 1996. godine počeli da se bave razradom ideje o konstruisanju sistema koji bi, koliko god je to moguće, bio kompatibilan sa „Prozorima”.

Pre svega, ReactOS je besplatan (open source) operativni sistem zasnovan na NT arhitekturi koji, zasad, koristi FAT32 fajl sistem. Krasi ga prepoznatljiv grafički izgled, a u praksi se koristi baš kao i svaki drugi Windows. Težnja autorskog tima je izrada naročitog korisničkog okruženja koje će u potpunosti biti kompatibilno sa Windowsom i koje će bez ikakve intervencije korisnika biti u prilici da „čita” njegove drajvere i u svoja krila primi njegove programe (zasad je moguće pokrenuti tek nekolicinu programa). Naravno, na tome se neće stati, pa autori priželjkuju da će njihovo čedo u godinama koje dolaze uspeti da od učenika postane učitelj. Ovako nešto je sasvim moguće (barem u prvom segmentu), ali treba naglasiti da su potrebni ogromni resursi da bi se projekat doveo u fazu u kojoj je spreman za krajnje korisnike.

Vrline i mane trenutno aktuelne verzije ReactOS-a možete iskusiti na nekoliko načina. Najjednostavniji podrazumeva preuzimanje tzv. LiveCD image datoteke, njeno narezivanje na CD-RW medij i zatim podizanje novog OS-a bez prethodnog parkiranja datoteka na lokalni hard disk. Naravno, možete se odlučiti i za instalaciju, za koju je potrebno izdvojiti, verovali ili ne, čitava dva minuta. Putem tekstualnih dijaloga, koji kao da su prekopirani iz instalacije Windowsa, potrebno je podesiti nekolicinu radnih parametara i možete da počnete sa vožnjom. Jednostavna i brza instalacija posledica je nedovršenosti samog sistema, koji nudi tek osnovni uvid u upravljačku košuljicu i pinkicu sadržaja koji će krasiti finalno izdanje. S druge strane, ReactOS može da se proba i iz VMwarea (www.vmware.com) ili QUEMU-a (fabrice.bellard.free.fr/qemu) – direktno sa desktopa, zahvaljujući ljubaznim autorima koji su u Download sekciju oficijelnog sajta uključili i preinstalirane verzije operativnog sistema za pomenuta virtuelna okruženja. Kako je QUEMU besplatan program, sve potrebne datoteke za njegovo pokretanje nalaze se u okviru instalacionog paketa, a sve što korisnik treba da uradi jeste da ih odatle ekstrahuje i pokrene fajl boot.bat. Rad u virtuelnom okruženju može da se ubrza instaliranjem „ubrzivačkog modula”, programa pod nazivom Kqemu (www.h6.dion.ne.jp/~kazuw/qemu-win/Kqemu-1.3.0pre11-install.exe, 180 KB), dok se pristupanje virtuelnim hard disk particijama može obaviti instaliranjem Virtual Disk Drivera (chitchat.at.infoseek.co.jp/vmware/vdk.html#intro, 97 KB).

ReactOS daleko je od finalne verzije namenjene svakodnevnom radu – i to njegovi autori ne kriju (najviše nedostaje podrška za različite tipove hardvera). Po njihovim rečima, postoji striktno definisan red vožnje kojeg se valja pridržavati da bi projekat ostao na pravom koloseku. Sledeća verzija (0.3.4) trebalo bi da se pojavi do kraja godine, ali ne treba očekivati revolucionarne pomake. Tokom 2008. godine autori planiraju da projekat prešaltaju iz alfa u beta fazu (od verzije 0.5), što automatski znači da postaje pogodan za svakodnevno korišćenje (nivo kompatibilnosti kernela trebalo bi da iznosi oko 70 procenata, postojaće podrška za instaliranje Office paketa, WinAmpa, ICQ-a, Windows Messengera...). Sigurno je da sa velikim simpatijama gledamo na nastojanja autorskog tima da uspeju u svojim planovima. Nadamo se da na tom putu neće izgubiti kompas i da će finalna verzija operativnog sistema (kad god bude izašla) ostati besplatna za sve one koji budu poželeli da im se ovaj OS „zavrti” na hard disku.

Vladimir PISODOROV