Virtuelno-interaktivni simulator vožnje

Na sreću, sve češće se na domaćoj programerskoj sceni pojavljuju projekti vredni pažnje; ovog puta predstavljamo jedan sa edukativnom ulogom

Skoro svi živimo u prometnim delovima grada, jednostavno nas nervira način na koji se saobraćaj odvija na našim ulicama. Naša želja je da to poboljšamo, i to je osnovni razlog zašto smo započeli ovaj projekat. Ovo je bila uvodna rečenica u razgovoru sa momcima iz ekipe SMOR. Ekipa postoji već nekoliko godina i čine je četiri člana (Ivan Vujić, Milan Stojić, Neven Tubić, Sava Čajetinac), a projekat koji su nam sada predstavili nije njihovo prvo čedo. Prva stvar koja nas je očarala prilikom ulaska u salu gde se održavalo javno predstavljanje projekta Virtuelno-interaktivni simulator vožnje jeste prikaz pomoću tri projektora. Na prvi pogled sve to izgleda odlično, ali dok se malo dublje ne zađe u tematiku, možda nije jasna tačna poenta ovog projekta.

Naime, momci su se odlučili da pomognu učenicima prilikom obuke za polaganje vozačkog ispita. Često se događa da polaznici na časove vožnje dolaze bez trunke znanja, što u velikoj meri otežava obuku. Kako bi se steklo osnovno predznanje, ne bi bilo loše imati pri ruci bilo kakav virtuelni simulator vožnje koji će učenicima pomoći da savladaju osnove vožnje.

Ono što je ekipa SMOR osmislila čini se kao prava stvar. U pitanju je virtuelna vožnja automobila ulicama grada i, da odmah naglasimo, ni u kom slučaju ne predstavlja igru, niti ima nekakve veze sa igrom. Realno gledano, automobil se kreće kao po šinama, a detekcija sudara ne postoji i moguće je sasvim normalno prolaziti kroz automobile i zidove. U prvi mah ovakve osobine simulatora mogu da budu zbunjujuće i većina će odmah postaviti pitanje čemu onda sve to. Međutim, osnovna prednost ovakvog projekta jeste mogućnost kontrole grešaka vozača. Postoji poseban računar za kojim sedi instruktor. Instruktor ima potpun uvid u to šta njegov učenik radi: da li je nagazio ivičnjak, prošao kroz crveno, da li je uključio odgovarajuću svetlosnu signalizaciju, udario u drugi automobil ili zid, prekoračio brzinu, ušao u krivinu preširoko ili pak prekratko. Instruktor može da potpuno reguliše čitav saobraćaj, postavlja automobile i kontroliše semafore, da utiče i na samu vožnju učenika. Takođe, instruktor može da zaustavi celu simulaciju i, recimo, da sve automobile na raskrsnici označi brojevima i da zatim upita studenta koji je redosled kretanja automobila prema prvenstvu prolaza. Ovo je i te kako korisno jer učenik oko sebe ima tri ekrana, pravi vizuelni prikaz raskrsnice i mnogo bolje može da „doživi” situaciju u kojoj se posle može naći u pravoj vožnji.

Veliki plus ovom simulatoru daje Adaptivni trafik AI. Naime, ovo podrazumeva da kompjuterski kontrolisani vozači mogu da se adaptiraju prema stilu vožnje studenta. Ako student vozi prebrzo, AI vozači će namerno ispred njega voziti sporije. Ako nije stao na „stop”, AI vozač koji bude bio ispred njega namerno će se malo duže zadržati na raskrsnici na kojoj je znak „stop”.

Sve u svemu pohvalno, veoma pohvalno. S obzirom na to da autori, svi do jednog, potiču sa ovih prostora, nije ni čudno što se tokom igranja može naići na neke osnovne znamenitosti Beograda. Na primer: hram svetog Save, deo ulice Vojislava Ilića i trg ispred Politike, dok je u planu i da se kompletno prenese kružni tok kod Slavije koji i dan-danas predstavlja veoma problematičan deo vozačkog Beograda. Kad već govorimo o budućim planovima, napomenućemo da je predviđena i noćna vožnja, kao i vožnja magistralnim putevima, što govori da će učenici u ovom interaktivnom simulatoru imati obuku kakva ne postoji gotovo ni u jednoj auto-školi. Za fizički model kretanja automobila autori su se konsultovali sa francuskim timom koji pravi sertifikovane simulatore aviona sa 6 stepeni slobode (i koji koštaju od 50.000 do 1.500.000 evra, pa i više) i time sebi obezbedili tri stepena slobode kretanja. Ovo znači da je mapa skroz ravna – ne postoje uzbrdice i nizbrdice, već samo sušta ravnica. Ceo simulator pokreće se na četiri notebook računara dok student sedi za volanom Logitech G25 (SK 1/2007).

Momci iz ekipe SMOR ovim projektom su prošli domaće finale takmičenja Imagine Cup i tako se plasirali na svetsko takmičenje u Koreji, gde će biti pedesetak ekipa iz svih delova sveta. Takmičenje će se održati krajem avgusta, a dodatne informacije mogu se naći na adresi www.imaginecup.com. Redakcija „Sveta kompjutera” želi im svu sreću. Nesumnjivo je da su mnogo truda uložili ne bi li od nule napravili jedan solidan edukativni simulator. Za razvijanje projekta su dobili punu podršku Telekoma, Fakulteta organizacionih nauka, kao i ComTradea, u čijim su prostorijama proveli nekoliko nedelja.

Bojan NOVAKOVIĆ