Medicinska dijagnostika

Napredak u dijagnostičkoj medicini usko je povezan sa napretkom tehnike a odgovarajući aparati, koje jednostavno nazivamo skenerima, sve su moćniji

Do pre nekoliko godina, laparoskopija je bila relativno nova tehnika. Danas je ona u širokoj primeni, kako u svetu tako i kod nas. Prvom skeneru trebalo je pet minuta da napravi jednu sliku, a danas su moderne mašine za skeniranje u stanju da stvore i 200 slika u sekundi! Dolazi vreme kada će pacijent proći skener kao da ulazi na aerodrom i u sekundi će na ekranu biti slike svih njegovih organa, spremne za analizu.

Napredak u dijagnostičkoj medicini usko je povezan sa evolucijom tehnike. Razvijaju se sistemi za vođenje administracije (standardni načini za arhiviranje podataka o pacijentu, kao i sami kartoni, postaju digitalni), za uspostavljanje dijagnoze, kao i oni koje će olakšati samu intervenciju, a kasnije i oporavak. Biomedicina, nanomedicina, nuklearna medicina, e-zdravstvo, telemedicina, medicinska elektronika... Bilo koji termin da se uzme u obzir i bilo koja oblast primene tehnike u medicini, cilj je da se poboljša nečije opšte zdravstveno stanje i produži ljudski život.

Nekada je lekar postavljao dijagnozu na osnovu malo podataka koje mu pacijent saopšti i eventualnih vidljivih promena zdravstvenog stanja. Dok je nekada u lečenju veliku ulogu igralo i „pogađanje” samog problema, današnji instrumenti za uspostavljanje dijagnoze postaju sve brojniji i sofisticiraniji, a time i precizniji.

Za bilo kakvo lečenje neophodna je prava dijagnoza. Najsavremeniji aparati omogućuju funkcionalnu dijagnostiku. Kada se ustanovi neki zdravstveni problem, ponekad je već kasno za njegovo uspešno lečenje, na primer kad se radi o karcinomu. Cilj je, pre svega sprečiti nastanak bolesti ili je otkriti u početnoj fazi kada su mogući tretmani i intervencije koji će zaustaviti dalji razvoj bolesti.

Otkriće kompjuterske tomografije (CT) omogućilo je kreiranje trodimenzionalnih slika ljudskog tela spajanjem mnoštva slika poprečnih preseka. Sistemi generisanja slike u medicini razlikuju se međusobno po principu funkcionisanja različitih aparata koji ih stvaraju. Cilj je izvršiti fuziju slike na jednom monitoru, kako bi se dobila istorija zdravstvenog stanja pacijenta. Sve slike koje su načinjene na različitim mestima i modalitetima mogu se prikupiti na jednoj radnoj stanici, uporediti i analizirati putem integrisanog sistema za arhiviranje i prenos slike u radiološkom informacionom sistemu, koji sadrži module za inteligentno upravljanje slikama i podacima.

CT skeneri

Danas je CT jedan od najvažnijih metoda radiološke dijagnostike. CT skener sastoji se od otvora ili gentrija (sa ugrađenim rendgenskim izvorom i senzorima) i stola za pacijenta i služi za pregled celog tela pacijenta. Pregled traje od nekoliko sekundi do, najviše, jednog minuta. Bezbolan je, neinvazivan, a proces je potpuno automatizovan. Pacijent leže na sto i uvlači se u otvor skenera a rendgenska cev i sistem senzora vrte se oko pacijenta. Rotacijom cevi i sistema detektora obezbeđuje se nekoliko hiljada projekcija u deliću sekunde, čime se dobijaju anatomski podaci o unutrašnjosti pacijenta. Podaci se sa skenera u roku od nekoliko sekundi prosleđuju računarskoj radnoj stanici i od njih se formira realističan 3D prikaz.

Detaljan virtuelni prikaz različitih organa vrši se uz pomoć posebnih aplikacija koje omogućavaju Fly through pregled (prolaz) kojim se u virtuelnoj kolonoskopiji, na primer, može ući u debelo crevo i videti da li su prisutne neke patološke promene na njemu. Virtualno se mogu videti sve šupljine organizma, što znači da se mogu izvršiti i bronhoskopija, prolaz kroz mokraćnu bešiku i prolaz kroz krvne sudove.

Tehnikom trodimenzionalnog prikaza u kompjuterskoj tomografiji postiže se realističnost i detaljnost relevantna za medicinsku dijagnostiku, a moguće je videti delove organizma koje je jednostavno nemoguće ispitati konvencionalnim metodama dijagnostike. Takođe, primena ovog načina dijagnostike eliminiše sve invazivne i bolne metode, ako se ne pokaže da je to neophodno.

U našoj najmodernijoj zdravstvenoj ustanovi VMA (Vojnomedicinska akademija) pri Institutu za radiologiju početkom godine pušten je u rad najsavremeniji skener, to jest aparat za kompjuterizovanu tomografiju, koji je koštao 88 miliona dolara.

Multidetektorski aparat za kompjuterizovanu tomografiju Aquilion 64 najnoviji je u ponudi Toshibe. Inače, trenutno se razvija četiri puta brži model Aquilion 256, a Siemens testira svoj novi skener koji za četvrtinu sekunde uradi 768 preseka. Zahvaljujući velikom broju veoma tankih preseka debljine 0,5 mm, što predstavlja odličnu rezoluciju, omogućen je vrhunski pregled – pre svega multiplanarna (u sve tri ravni) rekonstrukcija svih organa i organskih sistema, neinvazivni pregled krvnih sudova u svim delovima tela, kao i praćenje prohodnosti stentova u koronarnim krvnim sudovima uz veliki broj drugih analiza na srcu. Posebna novina je neinvazivni pregled koronarnih krvnih sudova, kao uvod u eventualne interventne procedure na njima.

Višeslojni (engl. multislice) skener nove generacije omogućava snimanje svih organa u tri dimenzije, pri čemu pregled traje veoma kratko (pregled glave traje 3 do 4 sekunde, srca 5,5 do 6 sekundi, grudnog koša 7 do 8 sekundi a za manje od jednog minuta može se obaviti detaljan pregled čitavog tela pacijenta). Ovako je moguće brže postaviti dijagnozu i pregledati veći broj pacijenata. Mogućnost efikasnog skeniranja kompletnog tela izuzetno je značajna u slučajevima urgentne medicine, kada je brzina pouzdanog dijagnostifikovanja suštinska za dalji tretman pacijenta.

Osim moguće virtuelne endoskopije uz pomoć raznovrsnog softvera, aparat poseduje i program za perfuziju mozga kojim se u kratkom roku može odrediti koji je deo mozga ostao bez dotoka krvi u toku moždanog udara, što omogućava brzu i efikasno ograničavanje regiona mozga zahvaćenog „šlogom”.

Aparat poseduje i KT fluoroskopiju, metodu koja omogućava izvođenje operacija pod kontrolom skenera praktično u realnom vremenu, što znatno skraćuje vreme izvođenje ovih procedura.

U Valjevu postoji šesnaestoslojni Siemensov skener koji pravi šesnaest preseka (tj. šesnaest slika) za 0,4 sekunde; ovim metodom može se uraditi neinvazivna koronarografija.

Dok aparat CT tipa omogućava izvanrednu dijagnostiku, dobro planiranje operativnog zahvata i postoperativno praćenje bolesnika koji boluju od malignih obolenja, tu je i PET skener, još uspešniji kad je u pitanju rano otkrivanje tumora, na primer.

PET skeneri

Tehnika pozitronske emisione tomografije, osnova PET skenera, deo je nuklearne medicine, ali je mnogo šireg karaktera u primeni. Ovim putem se u najranijoj fazi otkriva inicijalni kancer, ili početna, gotovo nevidljiva metastaza. PET skener obezbeđuje rano otkrivanje tumora i njegovu lokalizaciju, otkrivanje proširenosti oboljenja kao i precizan plan terapije. Najbitnije je što PET skener registruje promene u ćelijskom metabolizmu tako da može da otkrije tumore u začeću. Pacijent u organizam unosi radiofarmaceutik, a posle 30 do 90 minuta, koliko je potrebno da stigne do malignog tkiva gde učestvuje u metaboličkim procesima, pomoću PET skenera se snima pozitronsko zračenje i tako se najpreciznije otkriva aktivno tkivo koje nije poželjno u organizmu.

PET je način za određivanje pravovremene i pouzdane dijagnoze. Na primer, rak se otkriva kada je veličina malignog tkiva mnogo manja od jednog milimetra, što je nekoliko godina ranije nego što je to moguće utvrditi drugim dijagnostičkim metodama.

Kombinacija PET i CT

Kao najdelotvornija u dijagnozi koristi se kombinacija PET i CT skenera. Dok PET skener pokazuje metabolizam i funkciju ćelija, tkiva i organa, CT pokazuje anatomiju i morfologiju organa dajući jedinstven prikaz čitavog tela sa izgledom organa, njihovom funkcijom i povezanošću. Na taj način se otkrivaju sva patološka odstupanja u organizmu. PET pregledom se detektuju osnovne promene u ćelijskoj funkciji koje su karakteristične za tumore. Dok PET skener može da detektuje veoma male tumore, ali ne i njihovu sasvim preciznu lokaciju, CT skener daje dodatne informacije o izgledu i mestu tumora. Tako se brzo i efikasno dolazi do pouzdane dijagnoze. Kombinovanjem ove dve metode moguće je rano otkrivanje tumora što pruža veliku šansu da se bolest pravilno leči i pobedi.

Magnetna rezonanca

I Klinički centar Kragujevac je savremeno opremljen. U junu su u okviru njegovog pejsmejker centra pušteni u rad nuklearna magnetna rezonanca i višeslojni skener.

Nuklearna (ćelijska) magnetna rezonanca predstavlja novu metodu proučavanja ljudskog organizma koja doprinosi ranijem otkrivanju bolesti, a time i uspešnijem lečenju. Ova dijagnostička metoda zasniva se na interakciji nukleusa, tj. jedra ćelije ljudskog organizma, i magnetnog polja. Na ovaj način se veoma precizno i detaljno analiziraju tkiva i organi ljudskog organizma, a metoda je neinvanzivna, potpuno bezbedna i ne izaziva fizičku nelagodnost kod pacijenta. Naravno, i ovaj uređaj je veoma skup, a cena pregleda ovim aparatom iznosi nešto preko 100 evra.

Dijagnostika se nekada može raditi i primenom kontrastnih sredstava, ako se vrši snimanje krvnih sudova, takozvana angiografija, i tako se dobijaju izuzetno precizni rezultati.

Moderna angio-sala je osnova za dijagnostiku mnogih oboljenja, a što brži pregled krvnih sudova ponekad je krucijalan da bi se pristupilo operaciji. Najnovija angio sala u Nišu za digitalno snimanje svih krvnih sudova opremljena je flet-panel detektorima i impulsnom fluoroskopijom.

Na Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici nova magnetna rezonanca je tridesetdvokanalna. Istovremeno se vrši merenje na 32 tačke (jednokanalni aparati rade jednu po jednu tačku redom). Tako se pregled drastično ubrzava i za nekoliko minuta je moguće pregledati čitavo telo.

Pregled PET aparatom još nije moguće izvršiti u Srbiji, ali se to očekuje do kraja godine. Najavljeno je otvaranje PET centra i očekuje se da će pregled koštati 700 do 800 evra. U okolnim zemljama je potrebno izdvojiti preko 1000 evra za dijagnozu PET skenerom, ali ako to može spasti život, složićete se da vredi.

Osim visoke cene savremenih aparata, za ovaj poduhvat potrebno je i da lekari budu obučeni za rukovanje modernom tehnikom. Neophodna je čitava ekipa specijalista koji prate najsavremenije svetske trendove u medicini. Znanje u ovoj oblasti razvija se sve brže i osim medicinske stručnosti sve je veći zahtev za tehničkom osposobljenošću zaposlenih u zdravstvu kako bi mogli da idu u korak sa najnovijim dostignućima.

• • •

Računari su neminovno pomogli u mnogim oblastima života i postali nezaobilazno sredstvo za rad u velikom broju profesija. Iako se pominju brojni štetni uticaji kompjutera na zdravlje, danas je tehnika tu i da očuva zdravlje i spase život.

Sanja STOJANOVIĆ