LAKI PINGVINI<>
112006<><>

DamnSmall Linux

OS u novčaniku

Toliko mala GNU/Linux distribucija da se može smestiti na bussines card CD, dok na hard disku zauzima nešto više od 150 MB

Razvojem modernih operativnih sistema i softvera korisnici su dobili robusna, komforna i mogućnostima bogata radna okruženja. Sve njihove prednosti naravno imaju svoju cenu. Svaki servis, applet ili aplikacija koja statira na desktopu troše procesorsko vreme i radnu memoriju koja bi mogla biti pametnije iskorišćena. To ne mora biti toliko bitno kada uzmemo u obzir snagu modernih računara, ali na mašinama gde je svaki resurs potrebno valjano iskoristiti, pravilna i racionalna procena potreba zaista je bitna. GNU/Linux je kao platforma vrlo prilagodljiv, mada u većini slučajeva optimizacija i minimizacija hadverske zahtevnosti sistema umeju da budu težak zadatak za manje iskusne korisnike. Potreba za gotovim sistemima takve prirode je očigledna, a zajednica je poslednjih godina na površinu izbacila nekoliko projekata koji zaista odlično rade posao. DSL, ili Damn Small Linux (izvinjavamo se na psovki), idejno je zamišljen kao distribucija koju je moguće smestiti na bussines card CD, pri čemu fukcionalnost ne bi trebalo da bude ugrožena. Na prvi pogled težak zadatak, ali ne i neostvarljiv.

Probaj, instaliraj

DSL se distribuira kao live sistem koji je nakon podizanja i isprobavanja moguće instalirati na hard disk. Baziran je na Knoppixu (SK 5/2006) koji je pak derivat Debiana pa je i DSL još jedna distribucija u familiji „debijanolikih” sistema. Odlična autodetekcija hardvera i detaljan i jasan prikaz procesa podizanja sistema nasleđeni su od Knoppixa pa se tokom bootovanja live diska korisniku pružaju sve informacije o tome šta je DSL pronašao na računaru. Nekoliko trenutaka kasnije, na ekranu se pojavljuje radno okruženje, spremno za testiranje. Krenimo od onoga što se na prvi pogled može uočiti.

Podrazumevano grafičko okruženje, tačnije window manager, jeste Fluxbox. To je odličan izbor jer predstavlja vrlo dobar kompromis između mogućnosti i prostora koji zauzima, što ne treba zaboraviti kao jedan od kriterijuma na osnovu kojih je DSL napravljen. Kao opcija postoji i JWM koji više liči na Windowse starije generacije (95 i 98), što može biti od koristi ukoliko se prelazi na DSL sa ovih operativnih sistema. Prikaz ikonica na radnoj površini obezbeđuje Xtdesk koji, iako ne pruža puno mogućnosti, završava posao. Jednostavna akcija poput pomeranja ikonica će zahtevati unošenje X i Y koordinata u pikselima, no ponuda na radnoj površini je sasvim korektno postavljena, dok odabir aplikacija predstavlja sve što može zatrebati pa većina korisnika neće ni imati potrebu za njihovim razmeštanjem. Ikone su smeštene u gornjem levom delu ekrana, dok je desni rezervisan za sistem monitor Torsmo koji uz minimalno opterećenje sistema pokazuje zauzeće procesora, memorije, prostora na diskovima, mrežni saobraćaj i pruža osnovne informacije o samom operativnom sistemu (kernel i host). Postavljanje Torsmoa je prava stvar jer je na slabijim sistemima vrlo bitno imati informaciju o tome koliko je resursa zauzeto. U donjem delu ekrana je standardno smešten taskbar, dok se u desnom donjem uglu nalazi, najbliže rečeno, applet koji služi za montiranje uređaja i kontrolu zvuka (mixer). „Start” meni se dobija desnim klikom na radnu površinu.

Fluxbox pokreće Xvesa server koji predstavlja jedan od servera iz XFree serije 3. Ovakvo rešenje je logično jer starija serija servera odlično odgovara starijem hardveru, dok će sve VESA grafičke kartice bez problema raditi. Uz to, Xvesa zauzima mnogo manje mesta od klasičnog rešenja iz XFree serije 4 ili nekog Xorga. Donekle komplikovana konfiguracija Xvesa i ostalih servera serije 3 pojednostavljena je pomoću skripta xsetup.sh koju je potrebno pokrenuti pre pokretanja grafike, ukoliko treba promeniti neki deo konfiguracije kao što je tastaturni raspored, na primer.

Linux kernel je u verziji 2.4.26, a razlog tome je, logično, manje zauzeće prostora na omalenom optičkom mediju na kom se DSL distribuira. Instalacija DSL-a, iako se obavlja u terminalu, vrlo je laka. Instaler se nalazi u meniju na lokaciji Apps: Tools: Install to Hard Drive prilikom čijeg pokretanja se aktivira terminal u kojem se korisniku postavlja nekoliko pitanja. Pitanja se odnose na particiju na kojoj će DSL biti instaliran, tip fajl-sistema (podrazumevani je EXT3, dok se za sporije računare preporučuje EXT2) nakon čega se particija formatira i sistem kopira na hard disk. Pošto se proces kopiranja završi, korisnik može da odabere boot loader, a za pohvalu je i to što instaler postavlja pitanje da li na prvoj particiji diska postoji Windows. Nažalost, ukoliko je taj OS na nekoj drugoj particiji, to će morati da se unese ručno.

Za 50 MB – odlično

Nakon restarta, korisniku će tokom prvog pokretanja biti zatraženo da unese nove lozinke za root i podrazumevanog korisnika sa korisničkim imenom dsl. Nakon konzolnog logovanja na sistem, X se automatski podiže i DSL je spreman za akciju. Odabir aplikacija u slučaju ovog sistema veoma je karakterističan. Jedini grafički tekst editor je Beaver, dok je kao tekst procesor prisutan Ted. Ovaj program ima mogućnost čuvanja dokumenata u RTF formatu, dok je po opcijama daleko od nekog naprednijeg tekst procesora. Standardna manipulacija tekstom je moguća bez ikakvih smetnji, mada je moguće ubacivati slike i tabele u tekst. Prisutna je i alatka za uvid u .doc fajlove. Rad sa tabelama je posao programa pod nazivom Siag koji je u svojoj branši nešto napredniji nego što je Ted u svojoj, ali je ipak lošije rešenje od, recimo, Gnumerica. Za pregled PDF fajlova je očekivano prisutan XPDF koji je jedan od najboljih programa ove namene na GNU/Linuxu, ako se izuzme njegov spartanski interfejs.

Grafički programi skoro da ne postoje, dok je jedino vredan pomena pregledač slika xZGV koji je koliko-toliko upotrebljiv. Audio-reprodukcija je posao XMMS-a (SK 4/2006), dok programa za video nema. Internet je odlično pokriven kada imamo u vidu namenu i ciljnu grupu ovog distroa pa je moguće birati između Dilla i Firefoxa 1.0.6 (SK 7/2005) kada su Web browseri u pitanju, dok je podrazumevani email klijent Sylpheed. IM i IRC komunikacija je moguća jedino iz terminala, dok treba pohvaliti odabir FTP klijenta u vidu axyFTPa. Pored Midnight Commandera (SK 3/2004) koji je rezervisan za shell, u grafičkom okruženju je fajlovima moguće manipulisati pomoću EmelFMa. Rezanje je takođe vezano za shell i CDW.

Ekipa koja radi na ovoj distribuciji razvila je nekoliko alatki koje u grafičkom okruženju obavljaju konzolne poslove poput instalacije paketa ili povezivanja na Internet. QT aplikacija nema, dok GTK programi koriste ove biblioteke u verziji 1.x.

Ono što je veoma pozitivna karakteristika DSL-a jeste to što je potpuno proširiv, i to na više načina. Jedan od metoda instalacije softvera jeste MyDSL što podrazumeva aplikacije zapakovane u pakete koji se lako instaliraju iz grafičkog okruženja. Dostupnih programa u ovom obliku ima pregršt pa se ovako mogu instalirati skoro svi konvencionalni programi na koje su korisnici GNU/Linuxa navikli (uključujući Gtk2, naravno). Ono što je poseban plus jeste mogućnost instalacije paketa sa hard diska pa za nadogradnju DSL-a nije neophodno imati brz Internet na konkretnom računaru na kojem je instaliran. Nekoliko operacija koje se tiču instalacije softvera su automatizovane pa se klikom na prečice Upgrade to GNU Utils, Enable APT ili Synaptic, u podmeniju Tools menija Apps, automatski mogu instalirati svi potrebni paketi, preuzimanjem sa Interneta. Celokupna zamisao instalacije paketa je maestralno rešena, naročito kada se uzme u obzir oskudan izbor aplikacija po podrazumevanim postavkama od 50 MB. Ukoliko je DSL povezan na mrežu preko bržeg linka, APT i Synaptic nemaju alternativu.

DSL-jok

Nakon uspeha koji je DSL doživeo, veliki broj korisnika želeo je brzinu i jednostavnost koju DSL ima uz malo bolji odabir aplikacija koji neće biti ograničen na famoznih 50 MB. Tako je nastao DSL-N (Damn Small Linux Not) koji predstavlja DSL fork na oko 100 MB, sa malo više upotrebljivih aplikacija i kernelom 2.6.12.

Pored kernela serije 2.6 koji donosi sve mogućnosti koje Linux u toj verziji može da pruži, kancelarijski programi su ovoga puta daleko kvalitetniji nego što je to slučaj u DSL-u. Abiword (SK 5/2006) i Gnumeric će korisniku pružiti većinu potrebnih mogućnosti u svakodnevnom radu, dok je OpenOffice (SK 10/2005) ipak potrebno naknadno instalirati.

Podrazumevani i jedini Web browser i e-mail klijent su iz porodice Mozilla, tačnije Seamonkey verzije 1.0.2. U paketu postoje i IRC klijent, Composer i Adresar. IM klijent je Gaim (SK 6/2005), a pravu poslasticu predstavlja Mplayer (SK 3/2006) koji je opremljen svim potrebnim kodecima. On je ujedno i jedini multimedijalni program pa se čini osnovanom primedba da je XMMS mogao naći mesto na sistemu. FTP klijent je gFTP, dok sve pomenute aplikacije rade na GTK2 bibilotekama.

Pravila koja važe za DSL važe i za njegovu mlađu sestru (projekat DSN-N se na sajtu DSL-a naziva „sister project”), pa su manipulacija paketima i podešavanje sistema identični. Obe distribucije je pomoću već pripremljenog mehanizma moguće instalirati na USB Flash stick. Pored toga, postavke prilikom korišćenja live diska moguće je čuvati na nekom od dostupnih medija (Flash ili HDD), a mnogo je korisnika DSL-a koji ga nikada nisu ni instalirali na hard disk.

U trenutku pisanja teksta, DSL-N je dostupan u verziji 0.1RC3 koja je pokazala visok nivo stabilnosti, mahom zbog toga što predstavlja nadogradnju već stabilnog sistema.

Odlična ideja valjano sprovedena u delo

DSL i DSL-N su vrlo dobro osmišljeni operativni sistemi koji u potpunosti obavljaju svoju namenu. Relativno loš odabir aplikacija u slučaju DSL-a popravljen je u DSL-N-u pa korisnici koji žele novi kernel i bolje aplikacije imaju izbor za sebe. Razvojni tim DSL-a je svojim korisnicima u velikoj meri olakšao posao nadogradnje i održavanja sistema grafičkim alatima – MyDSL i DSL Control Panel rešiće mnoge muke manje iskusnih korisnika. Ukoliko MyDSL nije dovoljan, kao opcija postoji APT, zajedno sa Synapticom. Uprkos tome, DSL nije user friendly u smislu u kom su to, recimo, SUSE (SK 1/2006) ili Mandriva, već će Terminal u mnogo slučajeva biti neizbežna alatka.

DSL smo testirali na Pentium I računaru sa 16 MB memorije, gde je pokazao korektne performanse, čineći računar krajnje upotrebljivim. Već je Pentium 2 mašina sa 64 MB memorije s DSL-om na sebi „dobila krila”, dok svaki P3 ili noviji računar sa ovim sistemom postaje prava aždaja. Ukoliko računar ima bar 128 MB radne memorije, DSL će se kompletno smestiti u memoriju prilikom pokretanja sa CD-a.

• • •

Korisnici hardvera koji se nikako ne može okarakterisati kao „svež” najbolje shvataju potrebu za ovakvim sistemima. 3D prikazi prozora, transparencija ili senke jesu stvari koje su u takvim slučajevima potisnute potrebom da sistem uopšte funkcioniše u granicama upotrebljivosti. DSL i DSL-N, pored toga što starijim računarima omogućavaju novi život, ozbiljno stavljaju znak pitanja na sve inovacije koje plene izgledom, a u stvari ne rade ništa konkretno. Ima li svrhe trošiti desetine gigabajta prostora i stotine megabajta memorije samo na operativni sistem koji ne radi ništa konkretno, presudite sami.

Na kraju krajeva, uvek možete govoriti tiho i (u novčaniku) nositi DSL sa sobom...

Ivan JELIĆ

 
DamnSmall Linux
Šta mislite o ovom tekstu?
Slackware 11.0
Filelight 1.0

Platforma:
GNU/Linux
Veličina:
50 MB
Cena:
OS je besplatan
Adresa:
www.damnsmalllinux.org
Home / Novi brojArhiva • Opšte temeInternetTest driveTest runPD kutakCeDetekaWWW vodič • Svet igara
Svet kompjutera Copyright © 1984-2015. Politika a.d. • RedakcijaKontaktSaradnjaOglasiPretplata • Help • English
SKWeb 2.54
Opšte teme
Internet
Test Drive
Test Run
PD kutak
CeDeteka
WWW vodič
Svet igara



Naslovna stranaPrethodni brojeviOpšte informacijeKontaktOglašavanjePomoćInfo in English

Svet kompjutera