Otvoreni SuSE

Dve godine nakon preuzimanja nemačke firme SuSE i potpuno zatvorenog razvoja SuSE distribucije Linuxa, u maniru tipičnom za komercijalni softver „zatvorenog” kôda, Novell je odlučio da bitno promeni politiku razvoja SuSE Linuxa tako što je pokretanjem projekta OpenSuSE (www.opensuse.com) omogućio zajednici (koju čine zainteresovani pojedinci i firme) da utiče na razvoj buduće distribucije. Ovaj koncept suštinski je sličan onome koji već izvesno vreme uspešno primenjuje RedHat (SK 11/2003) sa projektom Fedora. Osnovna ideja koncepta je da u zamenu za usluge programiranja, testiranja i ispravljanja grešaka zajednici besplatno ponudi poluproizvod visoke upotrebne vrednosti i omogući firmama da vide, probaju i eventualno unaprede rešenja koja će se pojaviti u enterprise verzijama.

Prvi konkretan rezultat novog načina razvoja nosi naziv SuSE Linux 10 i naslednik je onoga što se ranije zvalo SuSE Professional. To je mešavina nekih starih i oprobanih rešenja, nekih starih i unapređenih i nekih novih koja nedovršenost dovodi na granicu upotrebljivosti. Bitnije komponente koje čine SuSE 10 jesu kernel 2.6.13, Gcc 40.0.2, glibc 2.3.5, xorg 6.8.2, KDE (SK 10/2004) 3.4.2, GNOME 2.12, OpenOffice.org (SK 10/2005) 1.9.125, Xen 3, Beagle 0.0.13, Mono 1.1.8, PostgreSQL 8.0.3 i drugo.

U ponudi su dve varijante distribucije: Open Source verzija koja se sastoji isključivo od softvera otvorenog kôda i verzija koja sadrži Acrobat Reader, RealPlayer i sličan vlasnički softver. Bitno je što su obe besplatne, a ko hoće, za 60 dolara može da kupi isto ovo u kutiji sa štampanom dokumentacijom i tehničkom podrškom za instalaciju u trajanju od 90 dana.

Tradicionalno, instalacija SuSE Linuxa je jedna od najbolje ispoliranih među operativnim sistemima uopšte i istovremeno jedna od zahtevnijih po pitanju pažnje korisnika koju traži zbog velikog broja opcija koje mu tokom instalacije nudi, mada je malo toga zaista potrebno menjati ili znati pri instalaciji s obzirom na to da su default vrednosti prihvatljive i bezbedne u gotovo svim situacijama. Dve za početnike kritične faze u tipičnom scenariju instaliranja Linuxa – menjanje/pravljenje particija i podešavanje multiboota – prolaze se vrlo bezbolno uz pomoć SuSE instalera.

Što se hardverskih zahteva tiče, iako bi ova distribucija verovatno mogla da se natera da radi na Pentiumu 1 sa 32 MB RAM-a (kao sofverski firewall/router, na primer), gotovo sve što ovu distribuciju čini onim što jeste ne bi funkcionisalo na takvoj konfiguraciji pa se slobodno može reći da hardverski zahtevi za SuSE 10 odgovaraju prosečnom desktop kompjuteru aktuelnom u vreme izlaska distribucije.

Pri instalaciji može da se bira između KDE, Gnome i drugih okruženja/window managera, ali nesumnjivo „glavni” među njima jeste (i oduvek je bio) KDE, s kojim će najvažnije osobine nove distribucije doći do izražaja.

Već na prvi pogled primećuje se visok nivo završne obrade koji se ogleda u brižljivom funkcionalnom i estetskom uklapanju mnogih detalja koji zajedno doprinose udobnosti korišćenja SuSE 10 na desktopu.

Jedna od zanimljivih stvari koje dolaze uz SuSE 10 jeste Beagle. U pitanju je program za indeksiranje i pretraživanje datoteka, koji je mnogo više od GUI varijante komandi find i locate. Sa mogućnošću pretraživanja muzike, slika, dokumentacije, mail arhive, chat logova itd., Beagle objedinjuje funkcionalnost raznih programa i ima potencijal da postane vrlo koristan alat na desktop kompjuterima, ali za sada je u ranoj fazi razvoja i njegova funkcionalnost i pouzdanost baš i nisu vrhunske.

S obzirom na broj programa koji se mogu naći unapred kompajlirani, uz SuSE 10 se ne instalira kompajler, ali on dolazi u distribuciji i može se izabrati prilikom instalacije ili instalirati naknadno. Jedini problem je to što uz SuSE 10 dolazi gcc verzije 4. Kako su programi za Linux uglavnom open source, dobre su šanse da će svaki korisnik Linuxa jednom biti u prilici da instalira neki program ili drajver iz izvornog kôda i moguće je da mu to na SuSE 10 neće uspeti, zbog čega je vrlo preporučljivo preuzeti s Interneta stariju, ali upotrebljiviju verziju kompajlera.

Još jedna stvar koja nedostaje (iz razloga pravne prirode) jesu kodeci za neke audio i video formate i (sasvim očekivano) libdvdcss koji služi za reprodukciju filmova sa zaštićenih DVD-ova. Open source varijanta distribucije nema podršku za MP3 i još neke formate. Na sajtu http://www.thejemreport.com/mambo/content/view/178/42/ može se naći uputstvo o tome odakle skinuti i kako instalirati nedostajuće programe i biblioteke.

YAST, jedna od glavnih karakeristika ili zaštitni znak SuSE Linuxa, sada je kompletniji i bolji nego ikada. S prihvatljivom dozom jednostavnosti i pouzdanosti omogućava centralizovanu administraciju svih bitnijih elemenata operativnog sistema. YAST i KDE Control Center (pod pretpostavkom da se koristi KDE kao grafičko okruženje) zajedno čine potpuni grafički interfejs za kontrolu Linuxa na desktopu. Pa ipak, može se desiti da kompleksni grafički alati ponekad zakažu ili da budu uskraćeni za neku opciju koja postoji, ali nije implementirana u GUI i da ipak bude potrebno, u najboljoj tradiciji Linuxa, pokrenuti omiljeni tekst editor i ručno menjati neke konfiguracione datoteke.

Nastao kombinovanjem znatne ali neorganizovane programerske radne snage koju može da ponudi open source zajednica i organizacije i sistematičnosti koje može da ponudi firma kao što je Novell, SuSE 10 je tehnološki demonstrator koji treba da potvrdi koncept na kojem je zasnovan, kao i recept po kojem je nastao, da bi to bilo primenjeno na buduća Novellova komercijalna rešenja, ali je takođe, sa stanovišta korišćenja na desktopu, jedna od najjednostavnijih distribucija Linuxa do sada, koja je verovatno prilagođena za desktop do maksimuma koji je mogućan u sadašnjoj fazi evolucije Linuxa.

Marko JOVANOVIĆ