Pošto je „Gospodar prstenova” protutnjao kroz bioskope i pošto je dobio više raznoraznih inkarnacija u vidu video-igara, taman kada ste pomislili da će se producenti možda ipak okrenuti svemirskim putovanjima, kaubojima i ostalim „dečačkim snovima”, stiže „Eragon”. Film kao takav (i pored solidne glumačke ekipe) nije uspeo da više zainteresuje žitelje Evrope (iako još nije došlo vreme premijere pa se to može promeniti), ali je u Americi, kako to obično biva, opšti hit. Stoga ne čudi odluka da se napravi video-igra, i to za praktično sve platforme koje trenutno postoje na tržištu. Mi smo, naravno, isprobali verziju za PC.

Eragon, možda više nego bilo koja druga igra, predstavlja prostu konverziju konzolnog naslova za PC. Meniji, kretanje kroz njih, displej prilikom igranja i način snimanja pozicija to nesumnjivo potvrđuju. Štaviše, igranje tastaturom je pravo mučenje pa vam zaista preporučujemo da uz ovaj naslov koristite isključivo gamepad.

Izvođenje je u trećem licu, a vi ste u ulozi Eragona, mladog momka sa sela koji će ubrzo pronaći jaje iz kojeg će se roditi zmaj, Safira. Tako Eragon postaje „dragonrider”, a to naravno ne odgovara zlim silama u Alegeziji (iz mnogo razloga) pa ćete se kroz nivoe sa svojim vernim saborcem Bromom boriti sa hordama i hordama čudovišta. Borbe se odvijaju na više nivoa. Konstantno možete koristiti svoj mač i, praveći razne kombo udarce, eliminisati protivnike. Tu je i set „završnih” poteza kada će se kamera zumirati, a na vama je da neprijatelju polomite kičmu, zarijete mač u leđa i nešto tome slično. Pored toga, sa sobom nosite i luk i strelu pogodne za eliminisanje protivnika „na daljinu”, a u jednom trenutku ćete ovladati i raznoraznim magijama. One će vam, u zavisnosti od tipa, pomoći da upravljate okruženjem i da tako eliminišete protivnike razbijanjem velikih stena, rušenjem mostova ili lansiranjem okolnih predmeta. S druge strane, tu su i napadačke magije kao što su vatra ili munje. Ako vam ni to sve nije dosta, na određenim delovima svakog od nivoa u pomoć možete pozvati i Safiru, vašeg zmaja, koji će svojim „toplim pozdravom” eliminisati veće količine napadača. Kada smo kod Safire, u igri, pored kontrolisanja Eragona koji (peške) kreće kroz nivoe, u kasnijim instancama možete leteti na krilima vašeg zmaja, pri tom kontrolišući i Safiru i Eragona.

Sa grafičke strane, igra u potpunosti izgleda kao naslov za konzole naredne generacije. I Xbox 360 i PC verzija koju smo imali prilike da vidimo deluju sjajno, sa detaljnim teksturama i dobrim modelima. Sve to naravno nosi i veliku hardversku zahtevnost, ali to možda možemo pripisati činjenici da smo igrali press preview verziju. Animacije likova u igri, a posebno za vreme video-sekvenci između nivoa, jedina su stavka kojoj moramo izneti zamerku jer su suviše krute i neprirodne.

Ljubitelji LoTR serijala i igara tog tipa vrlo verovatno će biti prijatno iznenađeni ovim ostvarenjem, a iznenadiće ih i krajnje „slučajna” sličnost imena iz ove igre sa popularnom trilogijom – Eragon i Aragorn, Morgotal i Mordor, Furnost i Fornost, Ardwen i Arwen, Isenstar i Isengard itd. Eragon tako može da posluži praktično kao nastavak Tolkinovog serijala u sferi TPS video-igara, ali je jedini realni problem to što će verovatno vrlo brzo biti zaboravljena, čak i pored multiplayer kooperativnog moda igre.

Milan ĐUKIĆ