Kompjuterizovane muzičke fontane

Spajanje tehnologije sa fantazijom u Las Vegasu, prestonici high-tech zabave koja je primenjenom tehnologijom na polju zabave postala grad hiperrealnosti

Zabava današnjice doživljava revoluciju, a tehnologija u tome igra glavnu ulogu. Baš kao što su kompjuterski programi unapredili filmove i video-igre, tako i zabava uživo, da bi bila spektakularna, zahteva primenu napredne tehnologije. Ovaj trend je sigurno najuočljiviji u Las Vegasu, gradu koji je jedan džinovski tematski park, „Disneyworld” za odrasle.

Lajt-motiv Vegasa je, naravno, kockanje, ali vodeći kazino-hoteli takmiče se koji će obezbediti bolju i tehnički savršeniju „sporednu” zabavu. Tako „Treasure Island” u ponudi ima piratsku borbu na brodu, „The Mirage” je poznat po vulkanskoj erupciji a svetski poznat je „The Lagoon Show” pred hotelom „Bellagio”. „Mandalay Bay” ima high-tech akvarijum „Shark Reef”, gde se nalazi i ronilac s kojim putem podvodnog sistema visoke tehnologije posetioci mogu da komuniciraju i dobiju odgovore na sve što ih zanima u vezi sa vodenim stanovnicima. I u „Luxoru” gosti postaju likovi iz igre kada se nađu u pokretnom simulatoru koji koristi specijalne efekte da stvori iluziju propadanja u arheološku iskopinu egipatske civilizacije, da bi se sledećom vožnjom odletelo nazad na površinu...

Sofisticirana kontrola

Računarska kontrola gotovo svakog živog izvođenja raste iz godine u godinu i postaje sve sofisticiranija. Nije neobično da jedan šou ima desetine kompjutera koji prate i kontrolišu osvetljenje, zvuk, scenografiju, sigurnosne sisteme i drugo. Poslednjih godina veći i kompleksniji programi su uveli u osoblje tehnički obučene ljude zadužene samo za automatizaciju.

Kao na turnejama muzičkih grupa širom sveta, i stalni koncerti u Las Vegasu karakterisani su jakom tehničkom podrškom i kompjuterskom kontrolom. Ljudi na koncerte grupe „Kiss” idu ne samo zbog dobre muzike već i zbog sjajnog živog nastupa: gutanje vatre, bljuvanje krvi, eksplozije, „letenje” nad pozornicom i drugo prepoznatljiv su znak ovog benda koji pravi spektakle. Scensko letenje bilo je doduše prisutno još u grčkom pozorištu, ali danas je dostiglo viši tehnički nivo. Prvobitno ručno aktivirano, letenje pomoću tankih kablova sada može biti potpuno automatizovano.

Korišćenje vatre u živim produkcijama sve je češće, a najpoznatija pirotehnička atrakcija je pred hotelom „Mirage”. „Fall of Atlantis” u tržnom centru „Caesars Forum” predstavlja performans u kojem je veliki broj gledalaca nadomak plamena. Naravno, neophodno je praćenje programa kompjuterskim sistemima i reagovanje na prvi znak uzbune.

Tehnička pitanja kad se radi o dizajnu i izgradnji umetničkih detalja unutar hotela, koji su tu da obogate tematsku strukturu kazino prostora, takođe su razvijana uz pomoć kompjuterskih CAD programa. Ipak, primena kompjutera u živoj zabavi najzanimljivija je u jednom konkretnom primeru.

Raspevani vodoskoci

U Vegasu svako očekuje svoj džek-pot, ali u jednom momentu ljudi zastanu i zaborave na zveckanje novčića u poker aparatima. Bilo da se radi o pesmi „Proud To Be an American” ili nekoj od hit pesama poput „My Heart Will Go On” iz „Titanika” – čim se čuju prve note uz koje grandiozna fontana ispred hotela „Bellagio” počinje da igra, ljudi naprosto zaneme.

Da bi se došlo do atraktivnih fontana, nekada su korišćeni složeni mehanički elementi. Još sredinom 16. veka, za vilu „D’Este” u Tivoliju pored Rima dizajnirane su tzv. vodene orgulje. Kad bi ljudi zgazili na određeni deo pored fontane, cevi bi se aktivirale i orgulje bi zasvirale. Novija upotreba kompjuterski upravljanih uređaja donela je i dizajn inovativnih fontana sa specijalnim efektima. Zahvaljujući tehnologiji, fontane su danas obogaćene efektima svetla, magle, vatre, muzike i izuzetno sofisticirane vodene akrobatike.

Mark Fuler, koji je vodio Disney tim za specijalne efekte, a zatim osnovao svoju kompaniju WET Design (Water Entertainment Technologies) specijalizovanu za vodene spektakle, kaže da je tehnologija za fontane jednako važna koliko i čelik za zgrade. Fuler ima više od 50 patenata za kontrolu vode, svetlosne i uređaje za kompresiju vazduha, kao i naročitu tehnologiju koja vodene mlazove pretvara u oblike koji su prividno čvrsti i nepokretni.

WET Design je dizajnirao i izradio kolekciju tehnoloških uređaja specijalno za projekat „Bellagio”. Uz Shooter (engl. „ispaljivač”) tehnologiju štrcaljki, fontana može da se usaglasi sa ritmičnijim odeljcima u muzici. Glavni oslonac Shootera je uređaj za pulsiranje koji stvara spirale, linearne skokove i „trčeće” oblike. MiniShooters i SuperShooters imaju zadatak da omoguće odgovor na delikatne muzičke nijanse. Još jedna vrsta štrcaljki, nazvana Oarsman („veslač”), dizajnirana je da se savija i pokreće na bezbroj načina, odgovarajući na najsitnije promene u muzičkom ritmu.

Fontana „Bellagio” ima tačno 1203 štrcaljke i 4500 lampi koje se prostiru veštačkim jezerom. U Vegasu ništa nije prirodno, čak ni voda. Kako se grad nalazi usred pustinje, voda isparava jednako brzo kao novac posetilaca ovog grada. Zato se jezero ispred hotela „Bellagio” svaki dan puni sa preko dva miliona litara vode izvučene iz, samo za to izbušenih, bunara.

Trebalo je oko tri godine i skoro 75 miliona dolara da bi se izgradila, ali tehnologija koja se primenjuje u radu fontane donosi uštedu energije i do 80 odsto, a potrajaće barem 40 godina. Po završetku konceptualnog dizajna, izbora lokacije, oblika i tehnologije koja se primenjuje, WET je proučavao efikasnost fontane preko 3D modela i mockupa. Da bi se osigurala prava proporcija, napravljen je prototip u prirodnoj veličini i postavljen na lice mesta. Osim veličine, WET je mogao u mockup verziji da prouči vetrovitost područja, kao i kinetiku fontane.

Plesna škola

Ono što ipak najviše izdvaja ovu fontanu od ostalih koje imaju „plesne tačke” jeste njena koreografija. Raznovrsna muzika je izabrana kako bi se pokazala fleksibilnost mogućnosti fontane. Kombinacija muzičke ponude i koreografije programera daje svakom komadu poseban pečat, a primenjena tehnologija je tako neprimetna da ljudi osećaju da je fontana „živa” i da „ima dušu”.

Tehnički poduhvat koji je omogućio koreografske sekvence prvo je vizuelizovan putem kompjuterske animacije. Sistem Virtual WET obezbeđuje koreografu da prouči i modelira pokrete fontane, a sve je to rađeno na mestu odakle se videla i fontana uživo. Visoko stručni pojedinci koji razumeju unikatnu prirodu tehnologije koja je neophodna za programiranje fontana primenili su viziju koreografa.

Sekvence vodenog mlaza i rotacija štrcaljki kontrolisane su kompjuterima da bi bile koordinisane sa specifičnim muzičkim delom. Softver je testiran da se osigura da 1200 štrcaljki igra u harmoniji sa repertoarom muzike koji varira od opere i klasike, do dela sa Brodveja i pop-rok pesama. Pokreti fontane mogu biti lagani, dok se u drugim momentima voda ispaljuje dinamičnije. Samo kompjuteri mogu da budu dovoljno brzi da upravljaju istovremeno brojnim štrcaljkama. Računari su programirani da otvaraju i zatvaraju cevi fontane u različitim kombinacijama tako da se postigne što veća raznovrsnost predstave.

Koreografisanje fontane „Bellagio” trajalo je više od dva meseca. Izvođenje svake cevi i svetiljke treba da bude pojedinačno programirano tokom trajanja svake pesme. Kompjuterske fontane mogu biti koreografisane tako da pokreću vodeni sprej na različitim visinama i u najraznovrsnijim formama. Programiranjem i aktiviranjem određenog seta kontrolnih ventila, vodeni mlazevi mogu da liče na simbole, slova, figure. Računar treba da postavi različite instrukcije. Dok neki otvori izbacuju visoke vodene mlazove, drugi se jedva uzdignu. Zatim se uloge zamene, naizmenično izbacujući različite nivoe vode ili ubrzavajući ukrug kao da jedan mlaz juri drugi. Moguće je i zadati trenutak kada se puštaju velike kapi vode, a sinhronizacijom se može stvoriti 3D forma nastala od kapljica.

Kompjuteri takođe omogućavaju kontrolisanje fontana u intervalima manjim od sekunde. Tako fontana može da prska izuzetnom brzinom male mlazove koji se sjedinjuju u prasak. Komprimovani vazduh koristi se da izbaci vodu na veće visine. Uz računare je olakšano i uvođenje novih plesnih tačaka fontane jednostavnim unošenjem novog programa.

Voda, zvuk, svetlo, magla...

Ispod površine jezera nalazi se dve hiljade plastičnih strukturalnih oblika i rešetaka, obojenih u crno da budu manje vidljivi. Oni čine fiksirane i ploveće platforme koje nose opremu i rasvetu fontane kao i podvodni prolaz za održavanje.

Sistem ima zasebne komande za audio i sistem rasvete. Pod vodom se nalazi oko 4500 kompjuterizovanih reflektora, dok vrhunski muzički sistem prenosi zvuk do 200 zvučnika oko jezera. Osvetljenje je bilo ključna stavka jer je fontana pripremana za izvođenje noću. Uvedeni su i uređaji koji prekrivaju jezero maglom da bi se istakla promena štimunga u muzičkim temama, naročito u delima klasične muzike.

„Mozak” fontane smešten je u nekoliko kutija ispunjenih elektronikom koje se nalaze u staklenom kabinetu u tornju iza jezera. To su zapravo specijalni kompjuteri koji izuzetno brzo mogu da zadaju veliki broj komandi. Većina ovih instrukcija prenosi se u džinovske sobe sa opremom u podrumu hotela. Sobe su napunjene velikim pumpama za vodu i vazduh i ogromnim ormarima ispunjenim elektronskim kolima i relejima.

Mrežna infrastruktura

Svaka od 1203 pojedinačno programirane štrcaljke predstavlja umreženi uređaj kojim može da se upravlja preko Internet browsera. Kontrolna mreža fontane ima brojne rutere, a jezero okružuje prsten optičkog vlakna sa protokom od 1,25 MBit/s. Svaka odvodna jedinica povezana je sa odgovarajućom kontrolnom sobom. Senzori prenose podatke o naponu, struji, temperaturi i vodi kroz mrežu do odgovarajuće kontrolne prostorije. Informacije se zatim distribuiraju duž optičkog vlakna za protokol podataka i alarmni sistem u okviru glavne kontrolne sobe. Elektronski sistem za praćenje i održavanje proverava hardver fontane 30 puta u sekundi da bi sve bilo u funkciji. Ako nešto nije sasvim u redu, sistem za praćenje sve isključuje i upozorava operatere na problem. Zvučni alarmi obaveštavaju osoblje o bilo kakvom nepravilnom funkcionisanju fontane. Dijagnostičke mogućnosti mreže umanjuju zastoje u operativnosti fontane. Za razliku od većine fontana, kontrolni sistem „Bellagio” podržavaju i ljudi, a ni početak plesne tačke nije automatski već neko treba da pritisne dugme pred svaki šou.

Fontane „Bellagio” hotela imaju oko 8 kilometara cevi. U nekim fontanama postoje i gasovodi koji obezbeđuju gorivo za vatromete. Jedino što fontana „Bellagio” nema od efekata jeste vatra. Izbacivanje vatre dok voda prska stvara utisak zapaljene vode. To nastaje tako što se u vodu pušta prirodni gas, a onda pali, ali tek kada se dobije odobrenje od sistema i kada čovek iza kompjutera pritisne dugme.

• • •

Prožimanje tehnologije i spektakla stvorilo je u Vegasu paralelni svet u koji ljudi hrle da bi pobegli od svoje svakodnevice. Virtuelni prostori i simulacije opčinjavaju posetioce koji bulje u plafone hotela, ne verujući da ono što vide nije pravo nebo. Kako, kad izgleda tako stvarno? Tajna Vegasa je upravo u preteranosti. Veštački su stvorene replike stvarnosti koje su upečatljivije i čine se još stvarnije od realnosti...

Sanja STOJANOVIĆ