.yu

Uskoro novi ccTLD – e-Srbija – pozadina jednog cracka

Nakon prošlomesečnih polemika u vezi sa dvoslovnom i troslovnom nacionalnom oznakom (ISO 3166 Alpha-2 i Alpha-3 code) Vlada Srbije usvojila je SRB i RS za zvanične predloge i uputila ih je sekretarijatu ISO 3166 Maintenance Agency (www.iso.org/iso/en/prods-services/iso3166ma/index.html). Sada je odluka na ovom međunarodnom telu i nadamo se da će biti uskoro doneta. Kada već pominjemo skraćenice, moramo da se osvrnemo i na aktivnosti RNIDS (Registar nacionalnog Internet domena Srbije). Nakon više od mesec dana, s obzirom na to da je sezona godišnjih odmora upravo za nama, ništa od aktivnosti upravnog odbora nije vidljivo javnosti. Ipak, saznali smo da se radi na završavanju svih administrativnih poslova oko registracije udruženja i na izradi Web sajta RNIDS.

Što se tiče druge članice naše bivše države, ISO komitet je, prema pisanju dnevnog lista „Vijesti”, ponudio skraćenice MNE i ME. Pretpostavlja se da će Vlada Crne Gore taj predlog i prihvatiti. Zanimljivo je što na sajtu ISO komiteta još uvek nema nikakvih informacija o izboru novih skraćenica ni za Srbiju ni za Crnu Goru. Inače, s obzirom na to da su se svi domeni u Crnoj Gori dodeljivali unutar poddomena cg.yu, prelaz na novi domen bi tehnički trebalo da bude relativno lak. Međutim, ostaje da se formira telo koje će upravljati budućim nacionalnim domenom i koje će odrediti politiku dodeljivanja domena.

Već sada se spekuliše da bi, ukoliko se dozvoli zakup domena direktno ispod .me domena, to moglo biti zanimljivo i zbog korisnika Interneta sa engleskog govornog područja (npr. love.me) i zbog korisnika iz bliskog okruženja (npr. voli.me). Dakle, ovaj domen bi mogao da postane više od nacionalnog domena, zapravo jedan komercijalno zanimljiv domen.

e-Srbija

Ministar finansija Mlađan Dinkić, 21. jula na konferenciji za novinare (www.srbija.sr.gov.yu/vesti/vest.php?id=53808) potvrdio je prethodne najave da će iz Nacionalnog investicionog plana do kraja ove i u toku sledeće godine za škole i fakultete u Srbiji biti obezbeđeno 30.000 besplatnih računara i Internet priključci.

U Vojvodini se ozbiljno radi na projektu e-Vojvodina koji se odvija u tri faze. U prvoj fazi prošle godine je izgrađena primarna računarska mreža, a do kraja ove godine trebalo bi da bude završen softver i intranet sistem koji će omogućiti efikasnu elektronsku razmenu dokumenata u pokrajinskoj administraciji koja godišnje „proizvede” preko tri miliona dokumenata. Treća faza se odnosi na izradu portala preko kojih će građani moći da s jednog mesta koriste servise javne uprave.

Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine je 11. avgusta na svom sajtu objavilo finalni Predlog strategije razvoja informacionog društva u Republici Srbiji i pokrenulo postupak za njeno usvajanje. Finalni Predlog strategije (jul 2006) možete preuzeti sa adrese www.mntr.sr.gov.yu/mntr/sr/article.php?lang=SR&id=2440.

Gde hostujete?

Početkom avgusta greškom smo u pretraživaču otkucali jednu adresu koja se završava sa co.yu. Čim se stranica učitala, bilo je jasno da je sajt izmenio neki Albanac koji se krije iza pseudonima Don Cano. Pogled na izvorni kôd stranice otkrio je poruku koju možete videti na slici. S obzirom na prošlogodišnji Internet „rat” koji se sveo na slično kvarenje Web sajtova, pomislili smo da je možda u pitanju nastavak prepucavanja pa smo rešili da malo pročeprkamo po mreži.

Pomalo zbunjujuće delovao je podatak da je stranica na pomenutom sajtu izmenjena početkom jula, dakle mesec dana ranije. Pretraga na Googleu korišćenjem naslova krekovane stranice dala nam je više desetina prezentacija koje su većinom na .co.yu domenima, a svima je zajedničko što su njihovi vlasnici Srbi. Proverom većeg broja prezentacija došli smo do zaključka da većina njih i dalje sadrži promenjenu glavnu stranicu. Provera datuma potvrdila je da se sve zbilo još početkom prethodnog meseca...

Zar je to moguće? Desetine firmi već čitavih mesec dana ne uspevaju da vrate originalni sadržaj svoje Internet prezentacije ili čak ne znaju da im je sajt oboren! Razmislimo malo o tome kako se veliki broj firmi odnosi prema svojim Internet prezentacijama. Najčešće se prave prezentacije koje su neka vrsta digitalne verzije štampanog prospekta ili tek da sadrže reč-dve o firmi i da ponude kontak podatke. Veoma često njih izrađuju klinci iz komšiluka ili sin nekog poznanika. Zatečeni situacijom, vlasnici prezentacija pokušavaju da nađu autore prezentacija i da ih zamole da oporave stari sadržaj (ukoliko su bili korektni i platili ceo iznos za obavljeni posao prilikom izrade). Naravno, leto je i momke nije baš lako naći; ako nisu na letovanju, onda su se verovatno već preselili u inostranstvo. Ukoliko su prilikom izrade prezentacije slučajno dobili CD sa sadržajem, vlasnici prezentacija kreću u potragu za osobom koja bi mogla da im pomogne. I tako vreme prolazi...

Zapitali smo se sledeće: ako već vlasnici prezentacija nisu revnosni ni vični da reše probleme, kako to da firme koje hostuju te prezentacije, kojima su za tu uslugu vlasnici tih prezentacija platili, nisu te probleme već rešile? Pa valjda mogu da iz nekog bekapa vrate prethodni sadržaj kao da se ništa nije desilo? Nije nam bilo teško da počnemo proveru toga gde se zapravo hostuju te razbijene prezentacije. Velika verovatnoća je bila da ćemo doći do nekoliko servera na koje je izvršen upad i izmenjen veliki broj prezentacija. Provere su upravo to i ustanovile. U pitanju su bili serveri dva domaća Internet provajdera i četiri Web hostera koji prodaju prostor na serverima u inostranstvu. Nećemo ih ovom prilikom imenovati jer osim onoga što smo videli, a to je albanski dvoglavi orao, i provere IP adresa u DNS tablicama, teško da bismo mogli da argumentujemo stvari koje su bile pa prošle.

Verujemo da su napadači iskoristili neki propust na serverima ili neki novopronađeni nedostatak nekog softvera koji je čest kod Web hostinga i uklonili veliki broj prezentacija kod više provajdera, što se može zaključiti i iz poruke koju su ostavili. Deo provajdera je očigledno vratio sadržaj prezentacija iz svojih bekapa, a deo nije – ili zato što se ne ponaša dovoljno dobro prema svojim korisnicima ili zato što ne radi backup svojih servera na kojima prodaje Web prostor. Raspitajte se kod svoje hosting kompanije da li i vama može da se desi ovakva stvar.

Dvadeset četvrtog avgusta provera rezultata pretrage na Googleu po upitu „@Hacked by Don Cano”, koji je imao 73 indeksirana pogotka dala je poražavajući rezultat: 46 prezentacija i dalje ima izmenjen sadržaj. Mislite o tome!

Provajderi

Telekom Srbija je tokom avgusta omogućio ADSL uslugu na sledećim centralama u Beogradu: Dobropoljska, Jovanova, Dorćol, Autokomanda, Denkova bašta, Sunčana padina, Krnjača, Medaković 2 i Miljakovac. U Novom Sadu ADSL usluga je omogućena na centrali Salajka.

EUnet je svima koji imaju e-mail naloge kod ovog provajdera omogućio da mogu da pristupe svojim poštanskim sandučićima i kada nisu povezani preko EUnetovih Internet veza. Ovo je omogućeno POP3 protokolom preko SSL sigurne veze. Na taj način je otežana krađa lozinke kada se korisnik nalazi van Eunetove mreže i garantuje se privatnost pročitanih poruka. Ovakav pristup se obračunava sa šest minuta dial-up pristupa sa naloga čijoj se pošti pristupa za svaki preneti megabajt podataka. Pristup iz inostranstva je besplatan, a uslugu je prethodno potrebno aktivirati na portalu my.eunet.yu.

Odnedavno se MediaNis (www.medianis.net) pridružio nacionalnim Internet provajderima koji na teritoriji cele zemlje nude nešto više od SMIN dial-up pristupa. S obzirom na to da je već nudio ADSL uslugu u Nišu, otvaranjem partnerskih predstavništava u Beogradu i Novom Sadu i korisničkim servisom na broju sa negeografskim kodom 0700, čije pozivanje košta kao lokalni poziv na teritoriji cele zemlje, kao i sasvim konkurentnom ponudom – i u tehničkom i u ekonomskom smislu predstavlja zanimljiv izbor. Inače, MediaNis je valjda jedini Internet provajder kod nas koji nudi sve vidove Internet konekcija koje su zastupljene kod nas, uključujući i kablovsku, satelitsku i bežičnu konekciju.

Za korisnike PTT KDS-a na području PTT KDS Salajka u Novom Sadu omogućeno je promotivno besplatno korišćenje kablovskog Interneta brzinom 64 kb/s do 31. oktobra 2006. godine. Svi zainteresovani više informacija mogu naći na adresi www.ptt.yu.

VeratNet je uveo novi mail sistem baziran na sistemu HP storage čime svojim korisnicima omogućava povećanje kapaciteta mailboxa za dial-up sa standardnih 10 MB na 50 MB.

SezamPro je svoj mrežni centar preselio na novu lokaciju tokom utorka 22. avgusta. Toga dana došlo je do višečasovnog prekida u funkcionisanju servisa ovog provajdera. Jedna od posledica selidbe jeste promena telefonskog broja u Beogradu – ako ste koristili broj 3020-234, sada je važeći 2-042-042, dok je broj 186-333 prestao sa radom. SMIN broj je naravno ostao neizmenjen. Ujedno je snižena i cena za mesečni neograničeni dial-up pristup sa 660 na 499 dinara, dok je nova cena iste usluge za oba kanala ISDN-a 1199 dinara.

Neobee tokom septembra nudi sto sati dial-up pristupa po ceni od samo 1000 dinara.

Već nekoliko meseci Telekom Srbija, tačnije Mobilna Telefonija Srbije, nudi uslugu bežičnog pristupa Internetu pod nazivom WLAN (www.mts.telekom.yu/index.php?ID=328&Type=2). O ovom servisu nismo pisali odmah po puštanju u rad iz jednog jedinog razloga – servis je dostupan na samo tri lokacije: na aerodromu „Nikola Tesla”, u centru „Sava” i u zgradi tehničkih fakulteta u Beogradu. Najavljeno povećanje broja mesta na kojima može da se koristi za sada je izostalo i upravo to čini ovaj servis malo značajnim za opisivanje. Međutim, sada MTS nudi uvođenje WLAN usluge u javne objekte i poziva sve zainteresovane da se jave na 064-789. Pretpostavljamo da će ovaj potez znatno povećati broj mesta na kojima će ova usluga biti dostupna.

Kada je reč o samoj WLAN usluzi, u pitanju je prepaid način pristupa kupovinom vaučera – greb kartice ili zaduživanjem prepaid ili postapid telefonskog računa kod MTS-a ili direktno sa bankovnog računa ukoliko vaša banka to omogućava. Trenutno su dostupna tri paketa različitog trajanja: jedan, četiri i dvanaest sati. Cene za ove pakete su 200, 500 i 750 dinara respektivno ukoliko plaćate putem zaduživanja telefonskog računa odnosno 400, 1000 i 1500 dinara (dva puta više!) ako plaćate preko banke ili kupovinom vaučera. Kupljeno vreme možete iskoristiti u roku od sedam dana. Odavno nismo čuli za skuplji Internet, čak i kada su niže cene u pitanju. Stvarno morate da imate jak razlog da platite neki od ponuđenih paketa.

Dušan DINGARAC