Baš kao što je i obećao početkom godine, Cyan je krajem juna predstavio drugi expansion pack za Uru, The Path of the Shell. Za razliku od prvog paketa koji se manje-više sveo na besciljno lutanje Ae’gurom, prestonicom kraljevstva D’ni, ovaj drugi ima izgrađenu priču koja se nadovezuje, doduše ne direktno, na sam Uru i jedno od njegovih Doba (Kadish Tolesu). Sve počinje u blizini Velikog drveta (The Great Tree) čija je unutrašnjost, prema pronađenim pisanim izvorima, nekada služila kao ekskluzivno mesto za sastanke i zabavu najistaknutijih članova zajednice (neka vrsta VIP kluba). To se naglo promenilo kada je na presto došao gramzivi i mentalno nestabilni kralj Kadiš za vreme čije vladavine je počeo pad civilizacije D’nija. On je Drvo pretvorio u privatni posed i, prema legendi, tamo sakrio jednu od svojih najvećih tajni. Da bi zaštitio svoju imovinu od nezvanih gostiju, Kadiš je, kao jedan od najdarovitijih pisaca Doba svoga vremena, načinio spiralni hodnik po imenu Put školjke koji u sebi krije praktično nerešiv logički problem, blokirajući na taj način prilaz Drvetu. Međutim, drugi izvori kažu da je kralj ipak ostavio neke korisne informacije o misterioznom hodniku u dva Doba koja je nekada davno kreirao.

Instalacijom Puta školjke, koji je po obimu mnogo veći od prethodnog expansiona, na polici u Relto Ageu pojaviće se pet novih knjiga (postepeno, kako igrač bude napredovao). Prva vodi prema Rolepu (The Watcher’s Sanctuary), malom kvartu glavnog grada kojim dominiraju Veliko drvo i hodnik ispred njega. Odatle se daljim linkovanjem pristupa Dobima koja predstavljaju suštinu ovog expansion packa i treba da daju rešenje za zagonetku Puta školjke. To su Ahnonay i Er’cana, naizgled nepovezane Kadišove kreacije, prva u obliku malog stenovitog spruda usred okeana, bez očigledne funkcije, a druga kao velika fabrika za proizvodnju peletirane hrane smeštena u pustinjskom kanjonu (scene iz Er’cane su viđene u filmu koji je svojevremeno reklamirao UruLive).

Verovatno prvi put u istoriji kompjuterskih igara nekom je pala na pamet apsolutno suluda ideja (a kome drugom, nego autorima Mysta) da napravi igru u kojoj su snimljene pozicije (!?) ključne za rešavanje zagonetki. Kao i u Uruu, one se ovde snimaju dodirom na tapiserije, ovoga puta sa simbolom školjke, ali je trik u tome što, sem uobičajene funkcije, imaju još jednu, skrivenu namenu zbog koje će i najinventivniji igrači zapasti u rebus. Ponašanje Ahnonaya zavisi od mesta na kojem igrač snimi poziciju, pri čemu one mogu biti pomerene i prostorno i vremenski u odnosu na referentni koordinatni sistem pomenutog Doba. Da stvar bude još luđa, Er’cana je vezana za Ahnonay, ali sa vremenskim kašnjenjem koje omogućava igraču da teoretski u jednom trenutku bude na dva mesta! Ovako kako su zamišljena, ova Doba predstavljaju nešto najuvrnutije što je do sada izašlo iz Cyanovog studija. To je nesumnjivo dostojan odgovor autora na konstatacije da je Uru bio previše lak.

Iznenađenjima tu nije kraj. Kada konačno uspe da se izbori sa pomenutom ludorijom i reši problem Puta školjke, igrač će dobiti priliku da ponovo, posle punih dvanaest godina, poseti ostrvo Myst, njegovu legendarnu biblioteku u kojoj je sve počelo i pećinu u kojoj je Atrus nekada davno bio zatočen. The Path of the Shell na taj način simbolično zatvara krug, okončava jedan ciklus u evoluciji serijala i daje početne naznake o novom čije se rađanje očekuje krajem godine kroz Myst 4.

S obzirom na to da se ovaj paket ne deli besplatno kao prvi, autori su morali da se potrude da ga opreme novotarijama. Tu je pre svega mogućnost primitivne interakcije sa živim bićima (u pitanju su jednooke krabe), kao i sposobnost plivanja (prsno i kraul) koja dolazi do izražaja u Ahnonayu. Naravno, nove Relto stranice dodatno će ulepšati igračevu bazu.

Nažalost, The Path of the Shell po svemu sudeći predstavlja završnicu Urua. Iako to nigde nije eksplicitno rečeno, pre svega zbog mogućnosti da se XP-3 ipak jednoga dana pojavi, činjenica da je UbiSoft paralelno sa Školjkom u prodaju pustio i kompilaciju po imenu Myst Uru: Complete Chronicles, koja sadrži originalnu igru i oba proširenja, govori sama za sebe. U ovom trenutku sudbina još nekoliko Doba, čije je modelovanje u momentu gašenja Livea daleko odmaklo, krajnje je neizvesna. Tu prvenstveno mislimo na Negilahn i Noloben, veliku prašumu i ostrvo sumraka, čije oficijelne slike već odavno kruže Internetom i čiji se kadrovi takođe mogu videti u najavi za UruLive. Kao što smo pomenuli u SK 5/2004, čini se da Cyan čeka da vidi rezultate prodaje ovog paketa, nakon čega će biti doneta konačna odluka.

Bez obzira na to da li je ovo definitivni rastanak sa Uruom ili ne, on je pomerio granice ovakve vrste igara, unevši u njih još jednu dimenziju, ne samo u bukvalnom, već i u prenosnom smislu te reči. Iako je kao MMOG igra doživeo težak poraz, njegova single-player kampanja ostaće upamćena kao pravo dizajnersko remek-delo, krcato nesvakidašnjim problemima koji su izluđivali mnoge igrače. Braća Miler mogu biti samo ponosni.

Slobodan MACEDONIĆ