Nakon sjajnog uspeha konzolne verzije igre zasnovane na drugom delu holivudskog spektakla o Spajdermenu, Activision je izgubio kompas i PC publici ponudio sasvim drugačiju igru, s izmenjenom pričom, pojednostavljenim borilačkim endžinom i upravljačkim sistemom koji je prilagođen mlađim igračima. To možda ne bi bio veliki problem da Spider-Man 2, zahvaljujući gruboj nemarnosti dizajnerskog i programerskog tima studija The Fizz Factor, nije unakažen do mere s kojom se neće pomiriti ni najverniji ljubitelji maskiranog zaštitnika Njujorka.

Zaplet igre se delimično oslanja na radnju filma. Na početku igre CGI animacija oslikava trenutak u kojem doktor Oktavijus publici predstavlja svoj eksperiment kontrolisane fuzije. Nažalost, ogled kreće u neželjenom pravcu i reaktor se pretvara u bombu koja treba da eksplodira svakog časa. Taman kada se očekuje da Spajdermen spreči katastrofu, onako kako to čini na filmu, animacija se bez ikakvog objašnjenja prekida, ostavljajući potpuno zbunjenog igrača koji nije upoznat sa sadržajem filma. Očigledno je nekoga mrzelo da uradi još dvadesetak sekundi animacije u kojoj bi se videlo kako mehanički udovi preuzimaju volju dobrodušnog doktora Oktavijusa, pretvarajući ga u bolesno ambicioznog zlikovca po imenu Dok Ok... No, ko još obraća pažnju na radnju? Dalji tok igre nema mnogo dodirnih tačaka s filmom, izuzev završne scene u kojoj Dok Ok dolazi sebi i sprečava globalnu katastrofu.

Prva misija ima strukturu tutorijala u kojem glas harizmatičnog Brusa Kembela objašnjava osnovne principe igre i „nebrojene” mogućnosti čoveka-pauka koje su, u stvari, veoma ograničene. Od raznovrsnih kombinacija za efektno eliminisanje protivnika kojima raspolaže u konzolnoj verziji igre, Spajdi ovde prikazuje tek manji deo svojih sposobnosti koje se svode na jednostavne akcije koje se pokreću pritiskom na levi taster miša. Kakvu će tehniku Spajdermen preduzeti zavisi od mesta na koje cilja i reči koja je ispisana ispod nišana – na primer, za brzo prebacivanje između zgrada treba potražiti unapred raspoređene markere u obliku paukove mreže, koji se mogu koristiti kada se pored nišana pojavi reč ’Swing’. Ovakvim pojednostavljenjem sloboda kretanja je drastično smanjena i to je jedan od najvećih propusta.

Sličan princip upravljanja postoji i tokom borbe sa živim protivnicima i automatskim oružjem koje vreba s plafona – rečima ’Attack’, ’Web’ i ’Shoot’ označene su tehnike borbe prsa u prsa (jednostavni udarci rukom i nogom iz skoka), bacanja lepljive mreže na lice ili telo protivnika, razoružavanje i ispaljivanje kuglica zgrudvane mreže koje imaju funkciju dalekometnog oružja. Ono što narušava ovakav koncept upravljanja jeste potreba za izuzetno preciznim nišanjenjem (nekada i nekoliko piksela mogu da znače promašaj) i ne sasvim jasan princip goloruke borbe, tokom koje postoje usporenja i pauze koje protivnicima daju vremena da obnove napad. Mogućnost hodanja po zidovima i plafonima glavna je prednost u borbi, ali od nje neće biti mnogo koristi budući da se kamera fiksira u ravni kojom se Spajdermen kreće i ne pruža mogućnost razgledanja okoline. Zbog toga se prilikom puzanja lako gubi orijentacija, što uz potrebu za statičnim nišanjenjem potpuno razbija dinamiku igre.

Struktura igre je strogo linearna i ni na jednom nivou praktično nema mesta na koje se može zalutati. Osim uobičajenih protivnika lake i srednje kategorije, postoji i nekoliko upornih Čuvara koji iziskuju naročitu taktiku, ilustrovanu crtežima neposredno pre početka borbe. Na taj način je igra dodatno pojednostavljena tako da iskusnijim igračima neće biti potrebno više od nekoliko sati da je privedu kraju. Osim ljuljanja, puzanja i prebijanja priglupih siledžija, Spajdermen će se povremeno zabavljati i jednostavnijim logičkim problemima, kao što su sakupljanje ključeva i demontiranje bombi, radnja koja se svodi na jednostavno ponavljanje tonskih sekvenci. Čitavim tokom igre nalazićete i skrivene radioaktivne pauke za svoju kolekciju, a za povećanje bodovnog salda treba sakupljati novčiće koji su skriveni iza nekih predmeta.

Kvalitet tehničke podloge je u skladu s ukupnim utiskom. Kontrole su isuviše jednostavne i ne pružaju nikakvu mogućnost izvođenja atraktivnih poteza. Grafika je neuverljiva, teksture su prilično loše, dok su likovi pristojno modelirani. Osećaj dubine prostora je vrlo dobar i prava je šteta što nivoi nisu veći, s više prostora za izvođenje akrobacija. Detekcija kolizije je očajna, tako da se redovno dešava da likovi hodaju po nepostojećim platformama i udaraju u nevidljive prepreke na ulici i blizu vrha najviših zgrada. Zvučna podloga je nešto kvalitetnija, pre svega zahvaljujući glasovima koje su junacima podarili protagonisti filma i odličnoj rok obradi osnovne teme na kraju igre.

Spider-Man 2 u PC varijanti je igra koje Activision treba da se stidi, iako će mlađi igrači uz nju možda provesti nekoliko ugodnih sati. Potrošite vreme i novac na nešto zanimljivije, recimo derbi začelja treće fudbalske lige.

Gradimir JOKSIMOVIĆ