Dve godine nakon igre Project IGI: I’m Going In, „Interloop” i „Codemasters” nastavljaju priču o Dejvidu Džonsu, bivšem pripadniku SAS-a koji radi kao agent za tajanstvenu antiterorističku organizaciju „The Institute for Geotactical Intelligence”, odnosno IGI. Kao i kod originalne igre, sa „Interloopom” je na razvoju ovog naslova radio Kris Rajan, „živi predložak” za Dejvida Džonsa, tako da se nikako ne možete oteti neverovatnoj atmosferi i realnosti koji vas od početka okružuju i sve dublje uvlače u igru. Priča se odmotava u devetnaest misija podeljenih u tri kampanje. Igru počinjete u Rusiji gde morate da sprečite da novo elektromagnetno oružje padne u pogrešne ruke da bi vas eventualno zadaci odveli u Libiju i na kraju u Kinu.

IGI 2: Covert Strike predstavlja mešavinu First Person Shootera i First Person Sneakera, odnosno akcije i tajnovitosti. Iako se iz misije u misiju naglasak pomera u jednom ili drugom smeru, „šunjalački” deo je mnogo izraženiji nego u prošloj igri. Naravno, teoretski, moguće je svaku misiju završiti frontalnim napadom na protivničko utvrđenje, no na taj način gubi se osećaj da ste tajni agent na specijalnom zadatku koji je osnovni adut ove igre. Takođe, jurišanje bez razmišljanja će se često pokazati kao fatalno jer veliki broj neprijatelja sa prilično poboljšanim AI rutinama ovaj put predstavlja realnu prepreku. Dok su se u prvom IGI-ju pri opisivanju veštačke inteligencije kompjuterskih protivnika pominjali bistrina boze, oštrina ćuskije i neophodnost posete optičaru, sada možemo da govorimo o uigranim timovima olimpijskih strelaca kojima ni po koju cenu ne smete dozvoliti da vas primete. Istina, i dalje je očigledno da nikada nisu išli u odeljenje za talentovanu decu, ali ipak su kompetentni pri čuvanju datih lokaliteta. Efektivno, ovo znači da će omiljeni deo vašeg arsenala sa preko trideset oružja biti ona sa prigušivačima jer kada ne zaobilazite protivnike u širokom luku bavićete se što bešumnijom eliminacijom istih.

Sem oružja, Dejvid poseduje i nove „špijunske igračke” koje olakšavaju izbegavanje opasnosti i planiranje sledećeg poteza kao npr. dvogledi za gledanje po mraku i termalni dvogled pomoću kog možete da vidite izvore toplote i kroz zidove. Pošto je osnovni zadatak tajnog agenta obezbeđivanje infremacija, na svom putu do njih moraćete da obijete po kuju bravu, sef ili uhakujete određeni kompjuter. Kada to radite, Dejvid se iz čučećeg ili ležećeg položaja podiže u stojeći stav i nekoliko sekundi je potpuno ranjiv. Kao i u prvom delu za vreme ovakvih operacija kamera se seli u treće lice tako da imate preglednost nad svojom okolinom. Zvuk je veoma važan deo igre pošto pomoću njega možete otkriti kretanje protivnika, ali i oni vaše. Što se brže krećete, pravite više buke.

Sem unapređene veštačke inteligencije, na svakom koraku primetno je da su pri radu na Covert Strikeu dizajneri pažljivo prostudirali kritike originalne igre i napravili spisak stvari koje nipošto ne treba dirati i onih koje treba pod hitno ispraviti. Tako su dužina misija i veličina mapa sa impresivnim eksterijerima i dalje prisutni, a unutrašnjosti brojnih postrojenja nisu monotona i bezizražajna kao pre. Zatim, snimanje pozicija koje nije postojalo u I’m Going in, što je znalo da frustrira s obzirom da su misije veoma duge, rešeno je na veoma simpatičan način. Naime snimanje pozicije vrši se preko Dejvidovog navigacionog GPS kompjutera, ali to „troši baterije” pomenutog uređaja pa je broj snimanja statusa ograničen.

Za multiplayer se ne može reći da je unapređen jer je u originalnoj igri bio negzistentan, ali na svu sreću i „Interloopu” se nisu vodili lakšim putem „bolje išta nego ništa” već su se svojski potrudli da stvore preduslov za veoma kvalitetno mrežno igranje. Multiplayer u IGI 2 ima par osobenosti, doslednih single player delu igre, koje mu daju njegov jedinstveni pečat. Tako se mrežni okršaji odigravaju na ogromnim mapama, na kojima postoji više ciljeva za napadački tim. Kupovina oružja i dobijanje novca za eliminaciju protivnika i ispunjenje ciljeva „posuđeni” su iz Counter Strikea. Interesantno je da za svoj krvavim radom zarađen novac možete da kupite i brži respawn – nakon što poginete, ili ćete čekati nekoliko minuta da biste ušli nazad u igru besplatno, ili ćete platiti da se ovaj period skrati. Naravno, što manje čekate – cena ulaza je veća. Deluje interesantno, ostaje da se vidi da li će privući šire igračke krugove.

Grafika nije spektakularna, ali u svakom slučaju predstavlja kvalitetnu evoluciju onoga što smo videli pre dve godine. Ponovo je više pažnje posvećeno okolini nego modelima likva ali to ne smeta pri igranju. Sa audio strane, raznovrsni atmosferski zvukovi veoma lepo popunjavaju ambijent, a muzička podloga često prati radnju kao u špijunskom trileru. IGI 2: Covert Strike je definitivno uspeo nastavak jednog solidnog naslova. Detaljnija i ozbiljnija igra od originala koja ipak zadržava njegov šarm, privlačnost i zabavnost. Za svakog kompjuterskog tajnog agenta koji drži do sebe, ovo je jedna od onih misija koju ne smete da odbijete.

Dragan KOSOVAC