Industrija real-time strategija pretvorila se poslednjih godina u pravu klanicu. Verovatno kao nijedan žanr pre, strateške igre u realnom vremenu nezadrživo invadiraju PC tržište bez pardona i sve je manje izdavačkih kuća koje se nisu okušale makar sa po jednom igrom ovog žanra. U takvim uslovima, da bi se igra smatrala konkurentnim naslovom, više nije dovoljno samo obezbediti sve standardne elemente koji krase većinu konkurentnih naslova. Danas se kao nekakav garant uspeha mogu postaviti dva principa. Prvi se odnosi na proizvodnju inovativnih igara koje plene svežim idejama i novim rešenjima u izradi, kakav primer nalazimo u igri Tribal Rage. Drugi put, kojim je krenuo ovaj nastavak popularne strateške igre od pre nešto više od godinu dana, podrazumeva „više i bolje”-koncepciju, gde je veća pažnja posvećena kvantitativnim unapređenjima u vidu većeg broja misija različite strukture, bolje rezolucije i drugih detalja o kojima će biti reči u daljem tekstu.

Krush Kill ‘n Destroy (KKnD, svojevremeno igra meseca „Sveta kompjutera” ) bila je jedna od onih lepo upakovanih i „za udaju” doteranih igara koja je razočarala većinu istinskih ljubitelja real-time strategija sa istančanim ukusom. Nedostatak specifične atmosfere, novih detalja i zaraznosti bile su mane koje je zvanični drugi nastavak trebalo da prevaziđe. Bledunjavom izdanju pod nazivom KKnD Extreme, koje je popunilo prazninu između prvog i drugog dela, više bi odgovarala naziv dodatnog mission diska nego nove igre, tako da je potreba za istinskim promenama postala više nego evidentna. KKnD 2: Krossfire zaista donosi nekoliko važnih poboljšanja, ali bez previše oduševljenja mora se prihvatiti činjenica da to sve zajedno, ma koliko lepo izgledalo, nije odmaklo od početka onoliko koliko smo mi (možda nerealno) očekivali. No, daleko od toga da nije reč o dobroj igri.

Radnja Krossfire smeštena je u 2179. godinu, punih četrdeset leta nakon velikog rata imeđu Survivorsa i Evolveda. Sada njihovi naslednici, New Survivors i Further Evelved nastavljaju tamo gde su njihovi matorci stali, spremajući novu klanicu na opustošenoj zemljinoj površini. Ovog puta žurci se pridružuju i novi pajtosi. To su Series 9 roboti, nekadašnje poljoprivredne mašine koji su sto godina ranije preživele nuklearnu katastrofu zahvaljujući tome što su radile na selu u vreme dok su se gradovi gubili u radioaktivnim oblacima. Danas, umesto motikama ova metalizovana družina opremila se najsavremenijim naoružanjem i predstavlja najozbiljnijeg protivnika kako Survivorima, tako i mutiranoj Evolved populaciji.

Prvi utisak nakon igranja nekoliko misija Krossfirea govori da se radi o tehnički znatno naprednijoj, ali težoj i kompleksnijoj igri u odnosu na prethodne, sa velikim brojem zanimljivih misija koje će i najiskusnijim stratezima biti dostojan izazov. Korisnički interfejs isti je kao u originalu, s tim da je spisak komandi sa tastature koje se lako pamte i omogućavaju efikasnije igranje proširen. I pored kompleksnijeg upravljanja, u potpunosti je očuvana jednostavnost upravljačkog interfejsa, što će i potpunim početnicima skratiti mukotrpnu „obuku” (rekli bismo čak da je Krossfire možda i najbolja igra za upoznavanje sa ovim žanrom i velike su šanse da bude prihvaćen u znatno širem krugu igrača).

Bespoštedna borba tri sukobljene strane razvija se kroz pedesetak misija koje su grupisane u tri kampanje i krasi ih nelinearna struktura. Broj jedinica prevazilazi šifru 50, pri čemu su dodate i nova leteća i amfibijska borbena oruđa. AI rutina je takođe unapređena, pa se kompjuterski protivnik ponaša prilično zrelo i vrlo vešto koristi konfiguraciju terena i izviđačke jedinice koje non-stop upadaju na vašu teritoriju u potrazi za slabostima u organizaciji jedinica. Proširen je i broj pozadinskih elemenata sa kojima je moguće stupiti u interakciju (dizanje trošnih mostova u vazduh, izgradnja zaštitnih bedema u vidu zidova i električnih kapija i slično). Postoji ukupno tri lepo nacrtana terena, a primarni resurs je nafta. U nedostatku osnovnog resursa, moguće je prebacivanje na alternativne izvore energije (vetrenjače i solarna energija, na primer), što je vrlo zgodna osobina. Multiplayer rutina napisana je ponovo, tako da sada radost borbe u realnom vremenu može podeliti do osam igrača putem Interneta i LAN mreža. Na kraju, tu je i vrlo upotrebljivi Mission Editor.

Od tehničkih detalja najbolji utisak ostavlja grafika koja je značajno poboljšana. Svi elementi mape (jedinice, građevine, pozadina) urađeni su vrlo pedantno, sa mnogo preciznih detalja i obiljem boja. Krossfire je za sada jedina real-time strategija koja i u rezoluciji 800x600 omogućava 16-bitnu paletu, pa je ova rezolucija više nego preporučljiva i izgleda zaista božanstveno. Naravno, animacija i zvuk su dorađeni i zaslužuju samo reči pohvale.

Sve u svemu, KKnD 2: Krossfire je strategija koja je pokupila sve najbolje od većine trenutno aktuelnih hitova iz žanra. S druge strane, od nekakvih značajnijih inovacija nema ni traga. Total Annihilation i Dark Reign su ipak za jedan korak ispred.

Gradimir JOKSIMOVIĆ