Prikovano za ekrane, čovečanstvo sve više ište prostora za skladištenje podataka. Istraživanja kazuju da će se do 2025. proizvoditi 160 triliona gigabajta, što je deset puta više nego 2016. godine, a do 2040. može nestati silicijuma određenog za ustaljena hardverska skladišta. Ideja da se podaci smeštaju unutar DNK lanca već neko vreme okupira nauku koja se mlati sa ovom problematikom. U teoriji, jedan gram veštačke DNK mogla bi da uskladišti 215 hiljada terabajta informacija. Što je više od sto miliona filmova koji zauzimaju prostor manji od jednog lešnika, sa rokom trajanja od nekoliko stotina godina.

Startup kompanija pod nazivom Carverr nudi usluge ovakvog čuvanja podataka, pri čemu se za sada koncentriše na vlasnike poveće količine kripto-valuta, koji se (sa pravom) brinu za bezbednost svojih lozinki. Konverzija podataka na DNK iznenađujuće je jednostavan koncept. Kao što je poznato, kada se podaci svedu na binarnu formu predstavljaju samo gomilu jedinica i nula. Jezik DNK, takođe se može svesti na četiri slova: A, G, C i T (skraćenice za nukleotide adenin, gvanin, citozin i timin, koji sačinjavaju DNK lanac). Zatim se uspostavlja jedinstveni sistem konverzije, npr. A = 00, T=01, C=10 i G=11. Ovim se niz 11000101001000 može se prevesti kao „GATTACA”. Pošto današnje laboratorije mogu urediti DNK lanac po bilo kom redosledu, mogućnosti dužina ovih nizova i njihove kombinacije su neograničene. Nedelju dana nakon izvršenog bekapa, klijentima se isporučuje pet ampula veštačke DNK, sa preporukom da se čuvaju u zamrzivaču, pošto im ni toplota ni svetlost nisu prijatelji.

Tehnologija iza ovakvog skladištenja prilično je skupa. Potrebno je sedam hiljada dolara da se sačuva samo dva megabajta unutar ampule, a dodatne dve da bi se informacije povratile. Otud i ciljna grupa, čuvati porodični album još uvek je nepraktično, ali 50-ak bitova koji su ključ debelog kripto-novčanika daleko je isplativije.