Kineska kompanija ZTE, našla se pod lupom američke Vlade 2012. godine, kada je, prema tumačenju tog tela, poslovanjem u Iranu narušila sankcije koje su na snazi. Epilog iz aprila 2018. godine je zabrana prodaje američkih proizvoda ovom gigantu. Slična sudbina smeši se i Huaweiu, čija je oprema osim u Iranu, našla put i ka Kubi i Severnoj Koreji. Nezavidna pozicija dodatno je eksalirala indicijama da i Nemačkoj slede posledice ukoliko reši da sa ovom kompanijom uspostavi 5G mrežu, što bi mogao da bude uzrok ocene Savezne obaveštajne službe te zemlje da u Huawei nemaju poverenja. Kako se embargo sve više širi, alternativa američkom softveru postaje sve potrebnija. Android i Windows su i dalje prvi izbor za Huawei uređaje,  ali je potvrđeno da se već sedam godina (otkad su muke ZTE-a počele) radi na sopstvenom operativnom sistemu kome će se pribeći ukoliko to bude bilo neophodno. Ovo se može shvatiti i kao dobra prilika da se nametne efikasnija kontrola građana kroz softver koji je suštinski državni, što nije nerealno od zemlje koja razmatra uvođenje „socijalnog kreditnog sistema”.