Razvijeniji deo sveta dobro je profitirao od globalizacije, koja je dovela do nezapamćene razmene dobara, znanja, love i ljudi. Iako su prve tri stavke i dalje dobrodošle, kod ove poslednje je očigledno zapelo. Kako se pokazalo, prosečan čovek više voli da živi tamo gde je bolje nego tamo gde je gore, te se povremeno i zaputi u tom pravcu. Da li je u SAD bolje ili gore zavisi od polazne lokacije i ličnih stavova. Lični stav Vlade ove federalne republike je da jeste, te da je neophodno pooštriti kriterijume pod kojima posetioci ili njeni budući državljani mogu da joj pristupe. Pre četiri godine, Ministarstvo unutrašnje bezbednosti (Department of Homeland Security) počelo je da razmatra meru koja je prošlog marta predložena, a pre neki dan i usvojena.

Podnosioci molbi za američku vizu će ubuduće uz uobičajenih milion ličnih podaka, morati da odaju i imena svojih naloga na društvenim mrežama i email servisa, svih sa kojih su se globalnom selu obraćali u prethodnih pet godina. Mreže poput Facebooka ili Twittera su obavezne za prijaviti, mada je Amerike željni pojedinac slobodan da dobrovoljno pruži naloge i onih koje nisu propisane. Pošto je sumanuto uopšte pomisliti da nadležni pre ovoga nisu trkeljisali uzduž i popreko sve što je ikada poslato bilo kome, može se zaključiti da se radi o samo još jednom bezbednosnom filteru. Neprijavljeni nalog može da inkriminiše podnosioca. Najsumnjiviji će verovatno i dalje biti oni koji društvene mreže ne koriste.