Plastične kese kojima treba pet stotina godina da se razgrade u prirodi, nuklearni otpad kome treba dve hiljade godina, to su podaci i brojke kojima nas ekolozi upozoravaju na zagađenje planete. Ovakva formulacija je pogrešna, jer sto, hiljadu, a ni milion godina za Zemlju ne predstavljaju neki naročito dug vremenski period. Pošto za nas predstavljaju, valjalo bi zaključiti da čovečanstvo ne truje planetu, već samo sebe. Problema je mnogo, ali postoje i rešenja, a jedno od njih je efikasnija upotreba energije. Fizičari sa Univerziteta u Misuriju pozabavili su se energijom, posebno onom zarobljenom u baterijama. Konstruisali su dvodimenzionalni namagnetisani materijal strukture nalik na pčelinju košnicu. Ovakav materijal bi mogao da utiče na rešenje dva glavna problema u prenosivim uređajima – životni vek baterije i traćenje toplote koja se radom generiše. Tradicionalne baterije, pored samih hemijskih ćelija, sastavljene su od poluprovodničkih dioda i pojačivača, koji su uglavnom napravljeni od silicijuma ili germanijuma i ključni su elementi elektronskih uređaja. Dioda provodi struju i napon kroz uređaj u samo jednom smeru. Kada se taj polaritet obrne, struja staje. Ovakav potez zahteva mnogo energije, što povećava potrošnju i skraćuje životni vek baterije. Novi 2D materijal je znatno manje rasipan u odnosu na tradicionalne materijale koji se koriste u poluprovodničkim diodama. Zamena poluprovodnika sa magnetnim tranzistorima i pojačivačima, drastično povećava energetsku efikasnost. Ovako konstruisana baterija trajala bi i do sto puta duže. Pošto se crpi manje struje za vreme rada, emitovanje toplote se takođe smanjuje. Umanjenje ovakve tehnologije na nano dimenzije, dodatno bi potpomoglo opštoj energetskoj efikasnosti. Čovečanstvo će se manje trovati, biće svežije, a možda nas i U2 poštedi svoje grozomorne muzike.