Tihomir Stančević

8. jun 2021.

Na sreću nas korisnika, postoji organizacija koja se zove USB Implementers Forum (usb.org), a koja se bavi standardizacijom USB (universal serial bus) načina povezivanja uređaja. U Forumu učestvuju svi važni proizvođači računara, mnogi proizvođači periferija i proizvođači elektronskih komponenata (čipova). Da nema standardizacije, svaki proizvođač bi „terao po svome”, a proizvođači periferija bili bi na mukama, jer bi morali da proizvode desetine raznih verzija istog proizvoda sa različitim priključcima. Neki i sada odstupaju od standarda (Apple?), a ponekad i moraju tako da urade, ako postojeći standard ne zadovoljava svojim trenutnim mogućnostima.

Od 1996. godine, kada je definisan prvi USB („1.0”) standard, stvari su drastično napredovale. Ima tu mnogo tehničkih detalja, ali ćemo pojednostaviti stvari. Efektivno, neprestano se uvećava količina podataka koja može da se „progura” kroz vodove, ali se povećava i broj samih vodova. Tako USB 1.0 i 2.0 imaju četiri provodnika, dva za napajanje i dva za podatke. Plavi, „SuperSpeed” priključci koje je doneo standard USB 3.0 imaju devet vodova, a USB-C priključak, koji omogućava specifikacije po USB 3.1 i 3.2 standardima (i po dolazećem USB 4.0) ima 12 provodnika, odnosno, 12 sa jedne strane i simetričnih 12 sa druge.

U tabeli možete da vidite detalje o svim standardima i njihovim podvarijantama. U poslednje vreme, proizvođači matičnih ploča (u desktop i laptop računarima) diče se oznakama u kojima se pominje „USB 3.2”. Naime, svojevremeno, kada se pojavio USB 3.1 standard, definisane se dve varijante („Gen 1” i „Gen 2”), pa su proizvođači mogli da istaknu da njihov priključak omogućava i 10 gigabita u sekundi („Gen 2”). Trenutno je aktuelan standard 3.2, koji nasleđuje 3.1 i dodaje još jednu varijantu, dvostruko bržu, koja koristi još dva para vodova, ali koji postoje samo u USB-C tipu konektora.

Baš su zakomplikovali sa tim oznakama. Kao što možete da vidite u tabeli, dolazeći USB 4.0 standard ne odstupa od tog trenda, pošto svemu tome dodaje mogućnost prenosa do tri kanala podataka, kroz jedan ili dva para vodova. U najjačoj verziji, USB 4.0 donosi prenos od 40 gigabita u sekundi.

Upravo je brzina protoka ono što zanima nas korisnike i bilo bi bolje da su oznake tipa, jednostavno, USB 5, 10 i 20, na primer. U praksi, kada vidite plavi USB-A konektor, možete biti sigurni da je preko njega moguć protok od pet gigabita u sekundi (USB 3.0, USB 3.1 Gen 1, USB 3.2 Gen 1×1). Da li on može i dvostruko brže? Četvorostruko? E, moraćete da konsultujete detaljnu specifikaciju uređaja ili da ga probate sa konkretnim (ali dovoljno brzim) uređajem. Dodatno, stvari komplikuju i proizvođači koji varijante standarda implementiraju onako kako oni misle da treba. Tako da, ako imate računar sa više USB 3.0/3.1/3.2 priključaka, moguće je da su neki sporiji, a neki brži, u raznim kombinacijama.

Inače, brzina protoka od 40 gigabita u sekundi već može da se ostvari preko Thunderbolt priključka. Ovaj standard je Intel, praktično, razvijao sam, paralelno sa USB Forumom, ali u najnovijoj verziji (4) poštuje USB 4.0 specifikaciju, a još od prethodne verzije (3) takođe koristi USB-C priključak. Thunderbolt omogućava naprednije stvari kao što je ostvarivanje DisplayPort audio/video izlaza preko USB-C priključka ili redno povezivanje uređaja u niz, jedan za drugi.

I jedna najava: u sledećem štampanom izdanju imaćemo (za nas prvi) uređaj koji podržava brzinu od 20 gigabita u sekundi i periferijski uređaj koji tu brzinu može da iskoristi.