Vladimir Pisodorov

1. maj 2020.

Ako bismo morali da odaberemo najpotcenjeniji trkački naslov koji se na tržištu pojavio u prethodnih deset godina, onda bi to bio RaceRoom Racing Experience ( game.raceroom.com, 40,23 GB). Ova igra potpuno je nepravedno skrajnuta u drugi plan, ponajpre zbog lošeg marketinga, a onda i činjenice da se gotovo svaki dodatni sadržaj plaća. RaceRoom inicijalno je besplatan, ali ako budete poželeli da se domognete dodatnih staza i dodatnih automobila, to ćete morati debelo da platite.

167 automobila podeljeno je po klasama i šampionatima

Dodaci mogu da se kupuju pojedinačno ili u paketima, pa ko voli, nek’ izvoli. Na primer, interesuju vas samo layouti čuvene staze Spa – nema nikakvih problema, jer za pet evra dobijate sva tri. Greje vas BMW M6 GT3? Izbrojte četiri evra i dobićete ga u četiri različite (vizuelne) varijante. S druge strane, kupovinom sadržaja u „paketima” možete znatno da uštedite, ali ćete završiti sa sadržajem koji možda ne želite. U Starter Packu, za 10 evra, dobijate deset automobila i pet staza. Pro Pack, za 50 evra, nudi 31 automobil i 13 staza, dok Premium Pack, koji košta čak 100 evra, donosi 167 automobila i 48 staza. Sve ovo čini vam se kao bezobrazna prevara? Zapravo, nije! Kao što ćete imati prilike da vidite u nastavku serijala, RaceRoom je mala maca u poređenju sa nekim drugim ostvarenjima, pritom, možete da je igrate potpuno besplatno i da pazarite samo onaj sadržaj koji vam je potreban.

Igra donosi i unikatan način sortiranja automobila koji su, po defaultu, podeljeni po šampionatima i klasama. Grupa je čak 53, a neke su dodatno podeljene po godinama u kojima su šampionati održani – na primer, DTM 2014, WTCC 2017, WTCR 2019, GTR 1, 2, 3, 4, Cayman Trophy, M1 Cup, GTO Classics... Bazu automobila možete da pretražujete i iz integrisane funkcije Search, a ono što nam se nije svidelo jeste to što prilikom njihovog „listanja” ne dobijate mogućnost da saznate nešto više o njima.

Osim Le Mansa, na spisku su svi važniji svetski autodromi

Morate da znate još jednu stvar, a to je da RaceRoom forsira trkačke automobile i da od uličnih modela nema ništa. Kada su staze u pitanju, igra naprosto briljira, nudeći gotovo sve autodrome o kojima ste oduvek sanjali. Realno, jedino što nedostaje jeste Le Mans, ali i Brands Hatch, koji je prisutan isključivo u Indy, ne i GP, varijanti.

Za jedan trkački simulator, što RaceRoom jeste po definiciji, upravljački meniji neuobičajeno su ispolirani, pregledni i vizuelno prijemčivi. Ipak, ponekad će vam se činiti da je potrebno napraviti korak više kako biste došli do nekih funkcija, činiće vam se i da neke nedostaju, ali u poređenju sa ostalim izdancima iz klase, RaceRoom u ovom delu izgleda veoma lepo i uredno. Kako je, kao što rekosmo, u pitanju simulator, klasična kampanja ne postoji i najbliže što ćete joj prići je preko definisanja šampionata čije ustrojstvo sami određujete: na kojim stazama se vozi, koji automobili učestvuju u takmičenju, koja su pravila i tako dalje.

Za razliku od ostalih simulatora, RaceRoom krasi ubavo upravljačko okruženje

Ustrojstvo trke određuje se mnoštvom parametara, manje-više očekivanih za jednu čistokrvnu trkačku simulaciju. Birate brzinu potrošnje goriva i pneumatika, sa koje pozicije na gridu krećete, da li je u pitanju „stojeći” ili pokretni start, hoće li se obavljati obavezno zaustavljanje u boksu ili ne, da li su oštećenja minornog ili potpunog obima, vozi li se na vreme ili broj završenih krugova, koje će umešnosti biti AI protivnici... Ovo poslednje, nasuprot „pravilima”, ne podrazumeva i određivanje njihove agresivnosti, već samo uopšteno umeće, koje se tweakuje na skali baždarenoj od 80 do 120 podeoka. U posebnu kategoriju spada takozvana „prilagodljiva” težina, kada će AI reflektovati u ogledalu ono što radite na stazi: jače će pritiskati papučicu gasa kada vam bude dobro išlo, ali će vam pružati šansu da ostanete konkurentni tako što će na trenutak malo „ohladiti” kada bude „video” da pravite previše grešaka. U ovom segmentu RaceRoom prilično liči na Gran Turismo Sport, s tim da su AI vozači daleko umešniji nego kod potonjeg. Ono što je daleko značajnije jeste to što su trke u RaceRoomu, zahvaljujući odličnoj AI rutini, izuzetno realistične, napete i zanimljive. Protivnički vozači znaju kada treba da vam se sklone sa puta (naročito kada kasno kočite), greše, nije im strano ni da pojure najbrži krug trke... Jedina zamerka je što umeju da naleću na vas kada nesigurno ulazite u spore krivine ili ako se neopreznije vraćate sa „poljskih radova” nazad na stazu. To ume izuzetno da nervira!

Igra donosi jedan od najboljih fizičkih modela kada je simulacija potrošnje i funkcionisanja pneumatika u pitanju. Drznite se samo da neoprezno kočite i blokirate točkove, pa ćete videti kako na upravljivost deluju pojave flat spotova na pneumaticima. Vrlo brzo ćete morati u boks kako biste prešli na drugi stint. Čak i na kontroleru, vibracije koje nastaju u ovom slučaju prenose se sa neverovatnom dozom realizma, ali to nije kraj. Efekat „sapuna” gotovo da ne postoji i svaki put ćete znati kada ćete izgubiti kontrolu nad automobilom, samo zahvaljujući informacijama koje dobijate „od” fizičkog modela.

Oslanjanje na DirectX 9 API dolazi sa cenom

  Gaženje bankina dozvoljeno je do te mere da ćete ih manijakalno ganjati i koristiti svaki dostupni pedalj staze. Nema govora o nerealnom gubitku kontrole kao kod, recimo, Project CARS 2 u istoj situaciji. Kad smo već god suparničkog ostvarenja, valja napomenuti da automobili u RaceRoomu ne pate od želje da postanu gliseri i na stazi se ne ponašaju kao remorkeri koje talasi sinjeg mora bacaju tamo-amo po pučini. Imate osećaj da ih kontrolišete u svakom momentu i da umesto da oni ispituju granicu vaše umešnosti, vi ispitujete granicu njihovih mogućnosti. Mnogi zbog toga igru odbacuju i govore kako je u pitanju arkada, ali nisu u pravu. Kada su vozači Formule 1, usled pandemije COVID-19, dobili priliku da se nađu za upravljačima virtuelnih automobila, zaključili su da su oni daleko neupravljiviji i nepredvidljiviji nego njihovi uzori iz realnog sveta.RaceRoom tu razliku čini manje vidljivom i zbog toga nam se toliko i svideo. Ono što nam se kod simuliranja ponašanja pneumatika nije dopalo jeste to što se podatak o njihovoj temperaturi i pritisku vazduha u njima ne prenosi tokom trke, iako znamo da se nadgleda. Isto tako, na ekranu nema podatka o temperaturi kočnica, što je još jedan segment o kojem pokretački engine vodi računa, ali vam ne saopštava potrebne informacije.

Ko doliva gorivo i menja pneumatike?

Igra je statična i kada su vremenske prilike u pitanju, a tu ne mislimo samo da ne postoji mogućnost vožnje po kiši, već da isti uslovi važe od početka do kraja trke. Tako, recimo, kao parametar figuriše temperatura vazduha i staze, meri se i brzina vetra, čak možete da „naredite” brzinu proticanja vremena, ali to neće uticati na promenu početnih uslova, samo na vizuelni doživljaj na stazi. Ovo je jedan od najvećih nedostataka igre i o tome će autori morati da povedu računa ako žele da, koliko-toliko, ostanu u konkurenciji.

Automobile podešavate preko osnovnog dijapazona mogućnosti

RaceRoom je igra koja se u kontinuitetu razvija još od 2013. godine, što znači da Polyphony Digital nije izmislio rupu na saksiji sa Gran Turismo Sport. Međutim, igra je ostala zaglavljena u DirectX 9 eri, što dovodi kako do tehničkih manjkavosti, tako i do pitanja kompatibilnosti i optimizovanosti za rad sa hardverom novije generacije. Grafika, ruku na srce, nije baš toliko loša, naročito modeli automobila i pogled iz njihove unutrašnjosti, ali zaostatak za konkurencijom je evidentan. S druge strane, RaceRoom je trkačka simulacija sa kojom na polju zvuka jedino još može da se nosi Project CARS 2. Zvuk brektanja mašina apsolutno je fantastičan (naročito kada koristite chase pogled), ali priča tu tek počinje. Ako ste pomislili da će sledeće što pominjemo da budu kočnice, u pravu ste, pa čak i za lupkanje kamenčića o limariju nakon „poljskih radova”. Međutim, čućete i kako „cvili” vešanje prilikom naletanja na bankine, kako se muči menjačka kutija, kako pri preticanju gubite beneficiju slipstreama... Kvalitet zvukova koji se čuju tokom vožnje je vrhunski i ostaje nejasno zašto autori toj nestvarnoj gami nisu dodali i glasovnu komunikaciju sa ekipom.

Mordor nad Bathurstom

Kada su oštećenja u pitanju, RaceRoom pokriva samo osnovno, no, to ne znači da možete da se raspojasate i čukate protivnike kako vam se ćefne. Nadgledaju se oštećenja agregata, vešanja, limarije, menjačke kutije i upravljačkog sistema. Slična situacija je i kada je podešavanje automobila u pitanju – imate dovoljno manevarskog prostora da eksperimentišete, ali ne i da se izgubite u podešavanjima. Podržani su ulasci u boksove i dozvoljeno je odrediti koliko će se goriva dosuti,koja komponenta pneumatika će se montirati, ali i da li će mehaničari da se pozabave oštećenjima na automobilu. To zvuči sasvim obećavajuće, ali nije predstavljeno na način koji bi vas „uvukao” u akciju. Naime, u garaži nema žive duše, čujete zvuke pneumatskog pištolja, čujete da je prikačeno crevo za gorivo, ali ne vidite da iko radi na automobilu.

Sveža jutarnja rosa i brzi krug u Nordschleifeu

Za kraj smo ostavili storiju o Force Feedback sistemu koji je verovatno i najbolji u klasi. Ne samo da ćete osetiti apsolutno svaku neravninu na putu, deformaciju pneumatika ili kontakt sa protivnicima/zaštitnom ogradom, već ćete biti u prilici da prepoznate i prebacivanje težine, pre/podupravljanje, a sve to uz gomilu podešavanja koje vam stoje na raspolaganju. Dozvoljeno je izrađivati profile za svaki automobil pojedinačno, uz mogućnost da radijus okretanja obruča volana prilagodite tehničkim specifikacijama modela koji koristite. Samo je neki od Force Feedback modela dovoljno dobar da bi mogli da vam preporučimo RaceRoom, jer je podrška ove tehnologije jedna od najvažnijih karakteristika svake trkačke simulacije.

Maleni NSU najbliže je što možemo da priđemo „uličnom automobilu”

RaceRoom Racing Experience idealan je za ulazak u svet simulacija vožnje i ako ste do sada šurovali sa „simkadama”, predlažemo da novo drugovanje krenete baš odavde.

GALERIJA