Borba za regulaciju ili kontrolu Interneta, zavisno od toga kako na to gledate, vodi se na nekoliko frontova i u poslednje vreme se intezivira. Mnogo je interesnih strana i svaka ima svoje motive. U centru svega su korisnici i njihovo pravo na otvoreni Internet, koji vodi računa o njihovoj privatnosti, dok obruč, u zavisnosti od svojih ličnih interesa, stežu ili opuštaju države, političari, internet giganti, content industrija (izdavači, velike produkcije), telekomunikacione kompanije...

Kada je izdavačka i content industrija početkom godine pokušala da progura zakone SOPA i PIPA koji bi zadali udarac poslovnom modelu i načinu funkcionisanja mnogih internet giganata, Google, Wikipedia, Twitter, čak Facebook, kao i mnogi drugi „pokazali su zube”, u većoj ili manjoj meri mobilišući armiju korisnika zainteresovanu za odbranu sopstvenih prava. Ovaj savez uspeo je da sačuva bitne principe na kojima je Internet izgrađen, te su političari i izdavači morali da odstupe. Međutim, CISPA, novi kontroverzni predlog zakona, još jednom preti da ugrozi prava korisnika Interneta, ali su ovoga puta mnogi internet giganti odlučili da se ne oglašavaju.

CISPA je u početku bio zamišljen kao zakon koji se tiče piraterije i sajber bezbednosti. Autori predloga zakona ubrzo su uvideli da neće moći da računaju na tihu ili javnu podršku internet industrije, pa su izbacili problematiku vezanu za autorska prava. Tako je CISPA postala predlog zakona koji se tiče novog načina komunikacije internet kompanija sa bezbednosnim službama i državom.

Taj zakon omogućava kompanijama kao što je Facebook da dobrovoljno podele privatne informacije vezane za celokupnu aktivnost svojih korisnika kada agencije poput NSA to zatraže, i to bez sudskog naloga. CISPA je napisana tako da zaobilazi sve druge zakone koji se tiču prava korisnika, kao i politiku privatnosti sajtova i društvenih mreža.

Pošto država ne može da zahteva, već može samo da zatraži deljenje ovih osetljivih informacija, odluka je u rukama internet kompanija. CISPA je podržana od strane AT&T-a i Verizona, što je sasvim očekivano, ali i od strane Facebooka, Intela, korporacije Oracle itd. Google, nastojeći da sačuva svoj imidž Don’t be evil, u javnosti ne podržava predlog zakona, ali je iza kulisa lobirao za CISPA. Izbacivanje dela o pirateriji, te odustajanje od SOPA i PIPA svakako jesu potezi u pravcu približavanja internet giganata i države. Ovde su, ako sagledamo širu priču, gubitnici predstavnici content industrije i, naravno, to mogu da budu i korisnici ako odredbe iz CISPA budu zloupotrebljene. Zanimljivo je to što se Microsoft vremenom distancirao od CISPA iako je u početku podržavao predlog ovog zakona. Kompanija je izjavila da nijedan zakon ne sme da ugrozi njena obećanja korisnicima vezana za privatnost.

Iako je CISPA prošla u Kongresu, sada je red na Senat da izglasa ovaj zakon. Međutim, ni tada njegova budućnost nije izvesna. On bi trebalo da se tokom maja ili na leto nađe pred Senatom, a u slučaju njegovog usvajanja, Bela kuća preti da će uložiti veto. Obama je od ranije poznat kao pristalica net neutralnosti, a u saopštenju Bele kuće navodi se da CISPA nema adekvatan mehanizam za nadzor onih koji traže i koriste sporne informacije.

U svakom slučaju, CISPA pokazuje da američka država pokušava da se približi internet gigantima i da nađe zajednički jezik sa njima. Bezbednosne agencije ukazuju na to da trenutna tehnologija za nadzor nije u stanju da prati razvoj web tehnologija bez drugačijeg zakonodavstva i podrške vodećih aktera na Internetu.

Zato je i FBI nedavno pokrenuo pregovore sa firmama kao što su Facebook, Google i Microsoft (koji drži i Skype) oko uvođenja sistema za nadzor sumnjivih korisnika. Zato, dok ACTA i CISPA još bacaju senku na prava korisnika, u Vašingtonu već nastaje osnova za najnoviji predlog zakona koji bi agencijama kao što je FBI omogućio real-time nadzor potencijalnih prekršilaca zakona...