Pre ili kasnije, svima nam se tokom rada na računaru dogodilo da izbrišemo neki bitan fajl ili grupu njih i da odmah ispraznimo „kantu”, a sve to baš u trenutku kada su nam oni bili neophodni. Pošto od hvatanja za glavu, psovanja i lomljenja monitora i tastature žustrim pokretima nema vajde, treba se smiriti i dobro razmisliti o sledećim koracima.

S obzirom na to da smo mi već bili u takvoj situaciji (da ne pominjemo komšije, prijatelje i rodbinu), provešćemo vas kroz nekoliko suštinskih koraka - šta prvo treba uraditi, koji vam besplatni ili plaćeni programčići mogu pomoći u spasavanju i, na kraju, šta treba da preduzmete da vam se to nerviranje ne bi opet desilo.

Fajl je još tu, ali...

Prvo što treba da uradite u trenutku kada primetite da vam neki bitan fajl nedostaje - prestanite da radite na tom računaru! Razlog za to je sledeći: kada operativni sistem vašeg računara izbriše fajl, on zapravo samo označava prostor koji je taj fajl zauzimao na hard disku kao slobodan. Znači, fajl je još tu, ali ga računar smatra savršeno podobnim za „prepisivanje”. Ukoliko se to prepisivanje desi, proces povraćaja fajla postaje mnogo, mnogo teži, a ponekad i nemoguć. Dakle, radite na tom računaru što je manje moguće sve dok bitan fajl ne bude bezbedno vraćen na svoje mesto (i bekapovan, za svaki slučaj), jer svaki put kada u međuvremenu nešto snimite na hard disk, tj. svaki put kad vaš računar upiše bilo kakve informacije na njega, šanse za povraćaj fajla drastično se smanjuju.

Drugi korak je pronalaženje odgovarajućeg programa za vraćanje podataka. U zavisnosti od toga koji operativni sistem koristite, predložićemo vam nekoliko rešenja koja bi mogla da vam pomognu, pod uslovom da ste ispoštovali prvi korak. Postoji mnogo aplikacija, besplatnih i onih koje se naplaćuju, koje mogu uspešno da izvrše zadatak vraćanja izbrisanih fajlova.

Za platformu Windows tu su Undelete Plus, PC Inspector File Recovery, Recuva, Restoration i Magic Recovery. Od besplatnih, Undelete Plus ima korisnički interfejs koji je najprihvatljiviji za prosečnog korisnika računara, a ima i bogate mogućnosti filtriranja koje olakšavaju pronalaženje „igle” od fajla u „plastu” đubreta. Restoration i PC Inspector File Recovery bolje su se pokazali u nekim testovima, ali sve to ipak zavisi od slučaja. Prednost Restorationa je u tome što je portabilan. Na Mac OS-u, prva opcija koju bi bilo pametno da proverite jeste Time Machine ukoliko ste je podesili da radi. Ukoliko niste, tu su Disk Drill, MiniTool, Exif Untrasher, Data Recovery i Data Rescue. Kada je u pitanju GNU/Linux, vredi probati DiskInternals Linux Recovery, ddrescue, safecopy, Mondo Rescue. Ukoliko imate potrebu da spasavate podatke na različitim operativnim sistemima, dobre kros-platformske aplikacije (za Linux, Mac i Windows) su R-Studio, TestDisk i, ako se ne plašite terminalskog prozora/komandnog prompta - PhotoRec. Ovaj poslednji sjajan je za pronalaženje fotografija (što se vidi i iz imena), kao i bukvalno bilo koje druge vrste fajlova, ali se neće svima dopasti to što nema grafički interfejs. R-Studio pokazao se i kao dobro rešenje za povraćaj fajlova sa nečitljivih/oštećenih particija. U povraćaju fajlova takođe mogu pomoći i Live distribucije GNU/Linuxa i Windowsa, a postoje i specijalizovane Live „spasilačke” distribucije kao što su Trinity Rescue Kit i SystemRecsueCD.

Ko ne zna, taj vrati

Poslednji korak je povraćaj fajlova. Nakon izbora alatke koja vam najviše odgovara, vreme je za skeniranje hard diska. Važno je da, ako je to ikako moguće, hard disk povežete na neki drugi računar kako ne biste program za povraćaj fajlova instalirali na isti hard disk gde se nalazio traženi fajl i time smanjili šanse da operacija uspe. Ukoliko ste se pak odlučili za neku portabilnu varijantu programa koja ne piše ništa po disku (prvo dobro proverite da li je to zaista tačno!) ili Live CD, onda možete pokrenuti aplikaciju na mašini koja je u pitanju, ali sa nekog eksternog memorijskog skladišta poput eksternog diska ili flešića.

Trajanje skeniranja zavisi od odabrane alatke, kao i od toga da li skeniramo ceo drajv ili samo određeni folder i može potrajati nekoliko sati (folder) ili nekoliko dana (particija/drajv). Priprema za skeniranje uvek je ista - uputićete program na hard disk ili folder gde se fajl nalazio i pokrenuti sken. Kada se sken završi, dobićete poveći spisak fajlova, od kojih su većina sistemski i privremeni fajlovi koje OS generiše tokom nekih operacija i briše ih prema potrebi. Vi samo tražite fajl sa imenom i ekstenzijom onoga koji ste vi izgubili. Kada pronađete to što ste tražili, povraćaj se svodi uglavnom na nekoliko klikova mišem - desni klik i usmeravanje na lokaciju na kojoj će fajl biti sačuvan. Ukoliko se nekim slučajem desi da ste kroz sve korake prošli bez uspeha, za svaki slučaj dajte istoj aplikaciji da pretraži ceo disk ako ste joj prvobitno dali da pretraži samo određeni folder. Ukoliko ni to ne urodi plodom, obavezno probajte sa nekom drugom aplikacijom, pošto razne aplikacije koriste različite načine traženja. Retke su situacije kada ništa od svega ovoga ne donese rezultate. U takvim slučajevima obično se ispostavi da nestanak fajla nije primećen na vreme ili da je fajl nestao usled ozbiljnijih fizičkih oštećenja memorijskog uređaja.

• • •

Bilo da ste uzrok gubljenja fajlova vi, neki zlonamerni program, greška softvera ili fizičko oštećenje medija za smeštaj podataka, poslednji korak i topla preporuka jeste da pravite bekap (rezervne kopije) što je češće moguće, jer će vam to olakšati život i sačuvati živce.

Ukoliko se pak ne osećate doraslim ovakvim zadacima, zatražite pomoć prijatelja, pa napadnite problem zajedničkim naporima. Takođe, ako se radi o izuzetno važnim podacima, bilo poslovnim ili izuzetno dragim uspomenama, poput slika sa letovanja ili omiljene muzike iz mladosti (koju ste danima skidali tetki sa „singlica”), ponekad vredi pozvati i profesionalce u pomoć. Naime, postoje servisi koji će vam kod softverskih gubljenja podataka, uz vrlo malu nadoknadu, povratiti bitne podatke, pa čak i velikodušno napraviti bekap.