Odjednom smo izgubili kontrolu. Ne možemo da isključimo Internet, ne možemo da isključimo pametni telefon, ne možemo da isključimo kompjuter. Nekada smo se za odgovor obraćali pametnim ljudima. Koga sada pitamo? Počinje sa GO, ali to nije Bog (God).” Kada ovako nešto kaže čovek koji je pomogao da se stanje o kome govori stvori, možda bi trebalo da zastanemo i da se zapitamo kuda nas evolucija Interneta vodi. Međutim, za to nemamo vremena. Nema ga ni Stiv Voznijak, jedan od čelnika kompanije Apple, čovek koji stoji iza citiranih reči. Stvari se dešavaju prebrzo, a Internet se iz godine u godinu menja i ponovno izmišlja sebe. Pogledajmo šta nas čeka kroz prizmu trenutnih trendova.

Cloud File Explorer na Cloud OS-u

Kada su računari nastali, i dugo nakon toga, način njihove upotrebe nije podrazumevao online integraciju, što je i logično - Interneta nije bilo. Razvojem i omasovljivanjem Interneta prisustvo nekog web pregledača na računaru (Netscape Navigator, Internet Explorer) bilo je dovoljno da se zadovolje sve online „potrebe”. Pristupanje svetskoj mreži bilo je sporo i bolno iskustvo. Vrlo je malo onih koji su imali živaca i znanja da svoje vreme provedeno uz kompjuter u najvećoj meri potroše online.

Međutim, hiperrazvojem Interneta, web servisa i usluga dolazi do velikog raskoraka u razvoju operativnih sistema i realnih potreba korisnika. Web pregledači ostaju „prozor u svet”, ali oni sada ne predstavljaju samo jednu aplikaciju, oni postaju najvažniji program u računaru prosečnog korisnika današnjice. Njihov značaj, jednostavno, nije srazmeran strukturalnoj poziciji na računaru. Danas na Internetu možemo da čuvamo i konzumiramo sopstvene muzičke i video kolekcije, možemo da uradimo skoro sve što nam nudi i Microsoft Office, ali „u oblaku”, u prilici smo da naše fotografije čuvamo tamo gde su najsigurnije. Jednostavno, mnogo toga što je zanimalo prosečnog korisnika, i što je on radio offline, sada je zamenjeno online servisima i uslugama smeštenim u oblaku kako bi celokupan lični sadržaj bio dostupan sa bilo kog uređaja, na bilo kom mestu.

Nameće se logično pitanje - da li vreme računara prolazi? Vreme kompjutera, naravno, nikada neće proći. Ali, moraćemo da redefinišemo šta podrazumevamo pod tim pojmom. Jedno je sigurno, vreme računara sa tradicionalnim operativnim sistemima prolazi. To ne znači da će Windows 8 većim delom biti konceptualizovan oko Interneta, ali Windows 9 ili neki kasniji ličiće na Google Chrome OS više nego što bi u Microsoftu voleli. Jedina šansa da tradicionalni računari prežive internet revoluciju leži u velikim funkcionalnim promenama koje će pogoditi operativne sisteme. Jednog dana neće samo web aplikacije i, pre svih, web pregledači biti prozor u svet. Svaki ozbiljniji program, pa čak i aplikacije za navigaciju kroz foldere i manipulaciju fajlovima, sadržaće online komponentu i oko nje okupljenu zajednicu, ili ga neće biti. Polazna tačka svakog operativnog sistema biće što brži i jednostavniji pristup Internetu i što jača integracija sa web servisima kroz aplikacije, widgete ili gadgete na desktopu i slično.

„Ne mož’ to bez kabla”

Paralelno sa tim, WWW neće nestati, ali danas postoje dinamične alternative. Putem naših pametnih telefona možemo završiti sve dnevne i „obavezne” rituale, a da nijednom ne pristupimo World Wide Webu - od provere mejlova, gledanja novog sadržaja na društvenim mrežama, preko sakupljanja najnovijih informacija, pa sve do slušanja radija. Neće samo sve više ljudi koristiti Internet, već će i sve manje korisnika pristupati putem računara. Vremenom će biti sve više mašina i uređaja koje autonomno, mimo ljudske kontrole, pristupaju Internetu i postaju deo svetske mreže. Dakle, Internet više ne možemo definisati kao svetsku mrežu računara već kao mrežu uređaja.

Do sada su, naime, samo ljudi putem računara u najvećoj meri bili povezani na Internet. Kako se fizička infrastruktura gradova i država bude povezivala sa Internetom, tako će on sve više biti i mreža raznolikih uređaja koji komuniciraju međusobno ili s drugim uređajima i ljudima putem svetske mreže. Procenjuje se da će do 2020. godine broj uređaja koji nisu računari (desktop, laptop, netbook) ili telefoni biti veći od broja kompjutera i telefona povezanih na Internet. Reč je o kamerama, ali, u najvećoj meri, i o raznolikim senzorima mostova, puteva, objekata i sl. Oni se već sada koriste za video nadgledanje, ali i za monitoring temperature, potrošnje struje i mnogo toga drugog. Rast na tržištu ovakvih „internet senzora” svedoči o jednom od najvećih stepena penetracije nove tehnologije u nekoj delatnosti. Upravo se tako veoma pouzdano može proceniti da će do 2020. godine biti više senzora nego računara i telefona povezanih na Internet.

Dakle, svetska mreža se menja. Pristup putem prenosivih uređaja pokazao se direktnijim, jednostavnijim i pre svega lakšim. Internet je brz, protok informacija ogroman, operativni sistemi moraće da se prilagode, ali zašto onda i pristup ne bi bio dinamičan? U skladu s tim, veći deo internet infrastrukture biće vezan za bežične uređaje. Svetska mreža će biti više bežična nego povezana kablovima. Novi Internet je slobodan i otvoren u svakom smislu - pokretljiv i za korisnike i za sadržaj. Jedan korisnik u mogućnosti je da nastavi svoj rad na različitim uređajima. Broj pretplatnika neke vrste mobilnog i bežičnog Interneta bliži se broju od pola milijarde. U Evropi, Velika Britanija prednjači jer ima najpovoljnije cene što se ove usluge tiče.

Da se globalna internet infrastruktura drastično menja, kao i način pristupa krajnjih korisnika, svedoči i lansiranje satelita Hylas-1 u novembru. Ovaj satelit ima zadatak da pokrije dobar deo Evrope signalom, koji prvi put donosi pristup Internetu i regijama koje infrastruktura do sada nije pokrivala. Vlasnik satelita je engleska kompanija Avanti Communications, koja se bavi prodajom broadband usluga internet provajderima. Ova kompanija planira globalno širenje i se već okreće Bliskom istoku i Africi. Za taj deo sveta u pripremi je lansiranje satelita tokom 2012. godine.

Nestvarno je stvarno, stvarno je nestvarno

Dakle, novi, fleksibilniji Internet diktira razvoj hardvera, računara, operativnih sistema i, logično, infrastrukture. Međutim, na neki način on menja, tj. nadograđuje i stvarni, fizički svet. Dakle, kao što su naši profili u igrama i na društvenim zajednicama naše idealne digitalne projekcije, tako i stvarne lokacije imaju svoje „web produžetke”. Geotargeting i slični trendovi utiču na povećanje lokalizovanosti usluga. Međutim, veza između određenih objekata, na primer, i njihovih online referenci nije dovoljno „bukvalna” - i dalje je apstraktna, jer ne postoji most između dva sveta (online i offline). Tehnologije povezane sa „proširenom stvarnošću” (Augmented Reality) imaju zadatak da ovaj jaz smanje. One će, dakle, internet tehnologiju i svet promeniti najdirektnije jer će uticati na način percepcije sveta. Granica između dve sfere, virtuelne i fizičke, biće veoma tanka - vidljiva kroz hi-tech vizire i kamere pametnih telefona.

Zamislite da, putem wi-fi naočara, iznad glave devojke koju posmatrate vidite njene kontakt-podatke, a sa strane poslednje deljene sadržaje. Naravno, samo ako vam je ona „prijatelj”. Treptajem oka ili, da odemo još više u SF, mislima vi manipulišete ovim funkcijama, „lajkujete” njen status i slično. Dok se tako nešto ne desi, slična tehnologija postaje sve popularnija na mobilnim telefonima. Softver za tako nešto već je tu, potrebno je samo umrežiti svet u većoj meri. Ako se nađete u nekoj svetskoj metropoli, pokrenućete odgovarajući softver i naciljati kamerom telefona neki restoran. Zahvaljujući GPS-u i nekom geotargeting servisu saznaćete kakva se hrana tamo služi, kolike su cene, koliko je usluga prijatna... To nije naučna fantastika, to je proširena stvarnost. Nevidljivi sadržaj, sloj smisla i značenja, manifestuje se kroz ovu tehnologiju.

Dakle, kada negde pročitate da je budućnost Interneta u mobilnom umrežavanju, društvenim mrežama, „oblaku”, geotargetingu ili ekonomiji virtuelnih dobara, nemojte se zaustaviti na tome već zamislite svoj život kada ove tehnologije dostignu pun potencijal. Budućnost Interneta je uzbudljiva koliko je i zastrašujuća.